Приједлог закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма није неуставан. Водили смо рачуна о свему, али желимо да очувамо и промовишемо културно насљеђе Републике Српске те због тога не очекујем ни блокаде Бошњака.

Истакла је то у интервјуу за “Глас Српске” министарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић коментаришући приједлог тог закона који је утврдила Влада, а који ће бити усвојен и у Србији. На питање како смо као друштво дошли у ситуацију да то питање морамо уредити законом, у писаном одговору је навела да се овим актом уређују заштита, очување и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у РС као нематеријалног културног насљеђа, односно културног добра од изузетног значаја.

- Њиме је уређена и обавеза да се приликом коришћења у правном промету користи стандардизован облик тог језика и писма. Дефинисан је начин друштвене бриге, утврђен Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма, те управни и инспекцијски надзор. Доношење закона обезбјеђује заштиту и очување језика и писма као нематеријалног културног насљеђа, обезбјеђује преношење будућим генерацијама у изворном облику и ширење сазнања о значају, вриједностима и подстиче правилно изражавање, познавање и правилну употребу језика српског народа и ћириличког писма - каже Тривићева.

ГЛАС: Устав Српске каже да су службена писма ћирилица и латиница. Да ли одредба која говори о подразумијевању обавезе коришћења стандардизованог облика језика српског народа и ћириличког писма представља кршење Устава Српске?

ТРИВИЋ: Уставни основ за доношење овог закона је садржан у амандману на члан 68. Устава Српске, којим је утврђено да Српска уређује и обезбјеђује бригу о дјеци и омладини, образовању, култури и заштити културних добара. Приликом одређивања назива закона водили смо рачуна да је Уставом одређено да је “језик српског народа” један од службених језика у Српској, да је ћирилица службено писмо, што значи да се не може говорити да је закон неуставан. Не може се говорити о дискриминирајућим мјерама, већ о стимулативним и подстицајним с циљем очувања и промовисања културног насљеђа Српске. Одредбе су усаглашене са Међународном конвенцијом о заштити нематеријалног културног насљеђа, која утврђује да свака држава треба да настоји да обезбиједи мјере које ће повећати свијест и стимулативно дјеловати на очување и заштиту тог насљеђа.

ГЛАС: Зашто се закон упућује у процедуру по хитном поступку, имајући у виду да је та могућност дата у случајевима када је ријеч о уређењу питања усљед непредвиђених околности и када би недоношење закона могло проузроковати штету по живот, здравље људи, безбједност Републике и рад органа и организација?

ТРИВИЋ: Будући да се ради о културном добру од изузетног значаја, неопходно је утврдити систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у РС као нематеријалног културног насљеђа, односно културног добра од изузетног значаја.

ГЛАС: Очекујете ли вето, конкретно, Клуба Бошњака након сједнице Народне скупштине Републике Српске?

ТРИВИЋ: Садржинске одредбе приједлога имају за циљ да дефинишу језик српског народа и ћириличко писмо као културно добро од изузетног значаја, да те елементе заштите као нематеријално културно насљеђе. Ћирилица је на листи тог насљеђа Српске. Морамо да бринемо о очувању нематеријалног културног насљеђа, како чувањем записа о њима, тако и подстицањем његовог преношења са генерације на генерацију. Зато не очекујем вето Клуба Бошњака. Доношење овог закона је само први корак у процесу заштите и очувања језика српског народа и ћириличког писма јер их морамо законски дефинисати као нематеријално културно насљеђе и ради јачања елемената тог писма код његовог уврштавања на УНЕСКО-о­ву Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа.

(ГласСрпске)