Италија има рекордних 58 локалитета на попису свјетске баштине
Најљепша земља на свијету. Тим је ријечима штампа пропратила вијест да је УНЕСКО на свој попис свјетске баштине уврстио Ђотове фреске у Падови, Монтекатини Терме и средњевјековне тријемове у Болоњи те на тај начин повећао број италијанских локалитета на овој листи на рекордних 58.
Како пише Ла Стампа, Италија сада на попису има два културна блага више од Кине и осам од Њемачке.
Медији на Апенинима су такође поздравили одлуку донесену на 44. сесији УНЕСЦО-а да Венецију не стави на своју „црвену листу“, односно попис угрожене баштине због тога што је у минулим годинама постала велико сидриште туристичких крузера. Томе је придонијела недавна одлука државне Владе да забрани пролазак крузерима каналом поред Трга Светог Марка.
Болоњски тријемови (тријем у архитектури: наткривени отворени простор с једне стране наслоњен на зид чија кровна конструкција најчешће почива на ступовима) су препознати као „изванредан примјер грађевинарства који илуструје једну или више важних фаза у људској историји“, саопштио је УНЕСКО.
Најдужа наткривена пјешачка стаза
Њихова градња почела је још у 12. вијеку. Протежу се на око 40 километра у историјском центру главног града регије Емилија Ромања. Направљени су од дрвета, камена или бетона. Служе као заштита од сунца или кише (због чега се каже да у Болоњи нико никад не носи кишобран), али прије свега као мјесто гдје се људи могу дружити и трговати.
„Пасамано пер Сан Лука“ се сматра најдужом наткривеном пјешачком стазом на свијету. Ова мрежа тријемова дуга је 3,8 километара, има 664 ступа и води од града до базилике Мадона ди Сан Лука.
„Невјероватно задовољство и велико признање које нас чини сретним“, поручио је градоначелник Болоње Виргинио Мерола овим поводом, преноси ,,Кориере дела Сера“.
На попис УНЕСКО-ве свјетске баштине уврштен је и цијели низ ликовних ремек-дјела из 14. вијека која се чувају у Падови, на сјевероистоку земље. Уз Ђотове фреске ту су и радови Менабуоија, Гуариента и Јацопа да Вероне.
Монтекатини Терме у истоименом градићу у Тоскани налази се у групи од 11 градова из седам европских земаља (Италија, Чешка, Уједињено Краљевство, Француска, Њемачка, Аустрија и Белгија) номинираних за листу свјетске баштине као “бањски градови који нуде изузетно свједочанство урбане архитектуре и културног покрета без преседана”.
Од раније, Италија на овом попису има цијела историјска средишта неких градова, попут Рима, Напуља и Фиренце, затим Венецију и њену лагуну, археолошка налазишта попут Помпеја или живописну Обалу Амалфи.
Агенције
Како пише Ла Стампа, Италија сада на попису има два културна блага више од Кине и осам од Њемачке.
Медији на Апенинима су такође поздравили одлуку донесену на 44. сесији УНЕСЦО-а да Венецију не стави на своју „црвену листу“, односно попис угрожене баштине због тога што је у минулим годинама постала велико сидриште туристичких крузера. Томе је придонијела недавна одлука државне Владе да забрани пролазак крузерима каналом поред Трга Светог Марка.
Болоњски тријемови (тријем у архитектури: наткривени отворени простор с једне стране наслоњен на зид чија кровна конструкција најчешће почива на ступовима) су препознати као „изванредан примјер грађевинарства који илуструје једну или више важних фаза у људској историји“, саопштио је УНЕСКО.
Најдужа наткривена пјешачка стаза
Њихова градња почела је још у 12. вијеку. Протежу се на око 40 километра у историјском центру главног града регије Емилија Ромања. Направљени су од дрвета, камена или бетона. Служе као заштита од сунца или кише (због чега се каже да у Болоњи нико никад не носи кишобран), али прије свега као мјесто гдје се људи могу дружити и трговати.
„Пасамано пер Сан Лука“ се сматра најдужом наткривеном пјешачком стазом на свијету. Ова мрежа тријемова дуга је 3,8 километара, има 664 ступа и води од града до базилике Мадона ди Сан Лука.
„Невјероватно задовољство и велико признање које нас чини сретним“, поручио је градоначелник Болоње Виргинио Мерола овим поводом, преноси ,,Кориере дела Сера“.
На попис УНЕСКО-ве свјетске баштине уврштен је и цијели низ ликовних ремек-дјела из 14. вијека која се чувају у Падови, на сјевероистоку земље. Уз Ђотове фреске ту су и радови Менабуоија, Гуариента и Јацопа да Вероне.
Монтекатини Терме у истоименом градићу у Тоскани налази се у групи од 11 градова из седам европских земаља (Италија, Чешка, Уједињено Краљевство, Француска, Њемачка, Аустрија и Белгија) номинираних за листу свјетске баштине као “бањски градови који нуде изузетно свједочанство урбане архитектуре и културног покрета без преседана”.
Од раније, Италија на овом попису има цијела историјска средишта неких градова, попут Рима, Напуља и Фиренце, затим Венецију и њену лагуну, археолошка налазишта попут Помпеја или живописну Обалу Амалфи.
Агенције
