САРАЈЕВО –Екстремне метеоролошке појаве на простору БиХ скоро да су постале свакодневица, а сви досадашњи извјештаји упозоравају да је и у будућности очекује све већи број непогода уз повећање њиховог интензитета, упозорава метеоролог Федералног хидрометеоролошког завода (ФХМЗ) БиХ Бакир Крајиновић.

Крајиновић је подсјетио да је БиХ и ове године искусила екстремне појаве, а рани прољетни мразеви, пет овогодишњих топлотних валова, бујичне поплаве услијед екстремних падавина које су праћене олујним вјетровима и градом само су од неких њих.

-Сва три национална извјештаја о климатским промјенама БиХ, али и свих шест извјештаја Међувладиног панела о климатским промјенама (IPCC) упозоравају да нас у будућности очекује све већи број непогода које се вежу за наше подручје уз још један проблем, а то је повећање њиховог интензитета. Ове чињенице морају забринути све грађане БиХ- изјавио је Крајиновић за Анадолију.

Додао је да оно што се радило протеклих стотињак година у смислу емисије стакленичких гасова у атмосферу „долази на наплату данас у види проблема метеоролошке природе.“

-Већ када смо постали свјесни ових проблема морамо подузети мјере како би генерације које долазе имале шансу да уживају у сигурном друштву отпорном на природне непогоде - поручио је Крајиновић.

Најновије истраживаје IPCC показало је да се Земља суочава с великим проблемима. Наводи се да ће температура вјероватно порасти за више од 1,5 степени Целзијусових у наредних 15 година, што је више од прихватљивог.

Многе земље осјећају посљедице климатских промјена, а најактуелнији су масивни пожари у Турској и Грчкој. Климатолози предвиђају да би за 80-ак година глобално загријавање могло довести до тога да температуре у Турској скоче и до драстичних 6,5 степени.

На питање да ли је такав сценарио могућ и у БиХ, Крајиновић каже да су одступања просјечних годишњих температура ваздуха у БиХ од 50-их година прошлог вијека континуирано позитивна, а у посљедњих 20 година то одступање још је израженије и креће се од 0,7 до 1,1 степен Целзијусов.

-Одступање на метеоролошкој станици Бјелашница, која се налази на врху истоимене планине на 2.067 метара надморске висине, што је чини идеалном за анализу када су у питању промјене у климатском систему, износе око један степен Целзијусов. Овај податак указује да температура расте и мимо урбаних центара, односно предјела са топлотним ефектом градске средине - наводи сарајевски метеоролог.

Истиче да се најзначајнија промјена уочава код броја хладних и топлих дана - у централним планинским подручјима број хладних дана смањен је за четири дана на 10 година, док је на југу смањење нешто мање и креће се два дана на 10 година.

Крајиновић подсјећа да трећи Национални извјештај о климатским промјенама БиХ из 2017. године показује да ће до краја 21. вијека температура вазхуха континуирано расти.

Објашњава да према једном од три разматрана сценарија (RCP8.5), а који је највјероватнији, температура ће до 2040. године порасти за 1,6 до два степена, да би у периоду између 2071. и 2100. године овај обим могао износити од 5,4 до 5,6 степени.

Промјенама услијед претјеране емисије стакленичких гасова у атмосферу подложан је и падавински режим, истиче Крајиновић, који додаје да су промјене годишњих количина падавина мање евидентне и на први поглед нису проблематичне уколико се посматрају анализе годишњих количина падавина.

-Међутим, посматрамо ли промјене на сезонском нивоу, јасно се види да се пореметио нормалан распоред падавина што осјетимо у учесталим појавама суша, али и поплава. Оно што се драстично промијенило јесте да се број дана са падавинама смањује, али исто тако број дана са интензивним падавинама је већи, па су и ризици од бујичних поплава и суша драстично порасли - истиче Крајиновић.

Додаје да ће се према сценарију RCP8.5 проблеми везани за падавине у будућности повећати, те да се могу очекивати драстичне промјене у падавинском режиму посебно током љета и мање падавине чак за 40 одсто.

-Ово што је тренутно екстремно постаће уобичајено до краја 21. вијека. Као посљедица горе наведеног,БиХ пријете све већи ризици у виду чешћих и дужих сушних периода, али и повећаног броја поплава. Свједоци смо да од 2000. године до 2021. године свака има неки екстрем који се негативно одразио на наше друштво, а сценарији указују да се овај тренд наставља и убрзава - упозорава Крајиновић.

​Анадолија / Глас Српске