БАЊАЛУКА , ТУЗЛА - Род шљива у БиХ је ове године, према ријечима пољопривредника, због касних мразева слаб, а упркос томе, док су воћари у Српској задовољни откупном цијеном, која је иста као и лани и износи око 80 фенинга по килограму, у појединим кантонима у ФБиХ цијене још нису утврђене.
​
Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, казао је да се воћари ове године не могу похвалити добрим робом.

"Комплетно Поткозарје нема ниједну шљиву. Нешто више шљиве има на Мајевици и у Семберији. И код њих је мањи род за десетак одсто, али имају изузетан квалитет, као и цијену, те углавном све одмах иде у извоз", рекао је Дојчиновић за "Независне".

Додао је да су откупне цијене добре и износе око 80 фенинга по килограму, због чега су сви произвођачи задовољни.
"Пласман је добар и на страном тржишту, јер је стање у цијелој Европи слично као код нас, зато што су шљиве, брескве, као и крушке настрадале од касних, прољећњих мразева", казао је Дојчиновић.

Шљивари су недавно били на мукама, јер су на хрватској граници била дуга чекања због фитосанитарних инспекција, али како Дојчиновић каже, напредак је примјетан, јер сада инспекција на границама ради и суботом продужено радно вријеме до 19 часова.

Навео је да се цијене шљива у трговинама крећу од 1,5 КМ до двије КМ.

"Цијене су у почетку биле веома високе, док је понуда била мала, па је килограм шљива у маркетима и пиљарницама коштао и до четири КМ па и до пет КМ", рекао је Дојчиновић.

Он тврди да скоро нема ко да бере шљиве, јер фали радне снаге, због чега је и цијена радне снаге порасла.

Да је ова воћка најбоље родила на Мајевици, за "Независне новине" је потврдио и Дарко Милошевић, узгајивач шљива са ове планине, који шљиве узгаја на око четири хектара те наводи да је касни мраз нанио мању штету на овом подручју у односу на друге крајеве Српске, али да ни код њих приноси нису какви су били раније.

"Квалитет шљиве у овој години је добар, нисмо имали проблема са штеточинама и болестима", рекао је Милошевић.
Додао је да се шљива са подручја Мајевице традиционално извози у земље Европске уније те да ова година није изузетак.

"Извозници су раније имали проблеме са отежаним протоком на граничном терминалу у Градишци због потребе хрватског фитосанитарног надзора да обави контролу наше робе. Роба је знала да стоји и до 24 сата на терминалу, те због тога купци у Њемачкој нису могли да добију 100 одсто свјежу робу", навео је Милошевић.

Додао је да су купци у Њемачкој имали разумијевања, да нису имали веће примједбе те се ове године тражио и килограм шљиве више, јер су и приноси ове воћке и у тој земљи били мали.

Навео је да се и сада дуго чека на хрватским границама, али да су извозници сналажљиви те да се долазак возила на границу мора најавити дан раније.

Додао је да се барба шљива приводи крају и да ће трајати највјероватније наредних седам дана.

"Извозници се надају да ће се те царинске баријере у 2022. години избјећи, да ће наша министарства постићи договор да би наша роба брже пролазила, да буду мања задржавања на границама и да фитосанитарна инспекција на границама ради дуже, око 12 или још боље 24 часа", закључио је Милошевић.

Са друге стране, у Тузланском кантону, осим што је род шљиве ове године слаб, ни откупне цијене нису утврђене, потврдио је за "Независне" Енес Хасановић, секретар Удружења пољопривредника Тузланског кантона.

Према његовим ријечима, касни мраз је и у овом кантону начинио штету те је због температуре која је тада износила и до минус два степена Целзијуса, род преполовљен у односу на претходне године.

"Цијене нису утврђене, иако је потражња већа, али због неутврђених цијена узгајивачи се сналазе како ко зна и умије", рекао је Хасановић.

Појаснио је да то значи да се цијена килограма шљиве у овом кантону креће од 0,5 КМ па до једне КМ, али да ријетко ко постигне ту вишу цијену.

"Проблем имамо и са радном снагом, јер нема ко да бере шљиве, иако се дневница берача креће и до 100 КМ", рекао је Хасановић.

(независне)