Немају ни сунца ни мора, а туризам четири пута јачи од хрватског
Туристичке бројке Аустрије у 2020. години помало остављају љубоморнима, јер је земља без сунца и мора, мало удаљена од Медитерана.
Како пише Јутарњи, Хрватска је у својим повицима како је лани била најбоља на Медитерану заборавила погледати како је у комшилуку, а помало би, како кажу, туристичке бројке требало помало да их оставите барем љубоморнима.
Без мора и пуно сунца, у коју се понајприје одлази на скијање, јодла у планинама или се искористе каква три дана цитy бреака у Бечу. Та дестинација је лани, док је у Хрватској био 50, забиљежила пад броја ноћења од само 35 посто те једнак пад прихода од туризма, чиме су се сврстали практично у сам врх туристичких резултата остварених у доба пандемије у Европи.
Један до озбиљнијих разлога за остварење тако надмоћног резултата лежи у чињеници да је Аустрија успјешно развила двије сезоне - љетну и зимску у којој је прва, иако је ријеч о земљи без мора, значајнија од зимске кад је ријеч о доласцима и ноћењима.
Додатна инфраструктура
"Иако постоје разлике које се огледају у томе да је љетна снажнија у погледу броја туриста, а зимска важнија у погледу прихода, јасно је да је Аустрија и прошле године одрадила годину с двије сезоне те с релативно добром посезоном, уз снажан изостанак пословних путовања, која су погодила градске дестинације, а посебно Беч као једну од глобално најјачих дестинација конгресног туризма", напомиње глобални директор туристичког савјетовања у Хорват ХТЛ-у Синиша Топаловић.
За развој успјешне цјелогодишње сезоне у Аустрији посебно је заслужан тренд улагања у додатну инфраструктуру, посебно зимске ресорте који су мукотрпно радили на диверзификацији понуде, а све како би својим гостима имали што понудити и у љетним мјесецима - од планинарења, бициклирања, брдског бициклирања до различитих других фитнесс опција.
Управо захваљујући додатним улагањима, многе су се иначе познате зимске дестинације током година успјешно трансформирале у главна љетна одредишта па тако у топ тен аустријских туристичких тржишта данас углавном спадају дестинације које изузетно добро послују и љети и зими, попут Сöлдена, Салбах-Хинтерглема, Мителберга или Шладминга.
Није ни чудно да крива сезоналности аустријског туризма, и у 2019, а посебно у 2020. години, стога знатно мање варира од кривих бројних других европских туристичких дестинација, с врхунцем у фебруару, јулу, августу и децембру.
"Управо због чињенице да се не темељи искључиво на концепту сунца и мора, Аустрија има развијен туристички производ диверзифициран на различите регије и различите дестинације, што је сасвим сигурно придонијело брзој активацији у вријеме пандемије", напомиње за Јутарњи Емануел Тутек, партнер у Блу Рок Консалтингу.
Али за добре резултате, и пуно више од цјелогодишњег туризма, у Аустрији је ипак важнија конкурентност њихова хотелског тржишта.
Како објашњава Топаловић, у структури ноћења, највише их се реализује управо у хотелском смјештају, и то највише у хотелима категорије 4 и 5 звјездица, потом слиједе ниже категорије хотела, а ноћења у приватном смјештају остварују најслабији резултат.
Показује то и анализа тржишта - годишња попуњеност хотелског смјештаја већ је годинама изнад 70 посто, континуирано им расте број лежајева у категорији пет звјездица, а пада у категорији три звјездице, има шест пута већи удио хотелских брендова од Хрватске, од којих се више од 80 посто односи на међународне брендове.
Све то и те како је придонијело да је Аустрија, осим кад је ријеч о броју ноћења, мањи пад од конкуренције забиљежила и у укупним годишњим приходима у пандемији.
"Дакле, и уз снижење просјечне цијене, и уз мању заузетост капацитета, просјечна потрошња гостију је у Аустрији и у кризној години била већа од дестинација које одликује висок удио смјештајних капацитета ниже цијене, попут приватног смјештаја или кампова, и квалитете као што је случај Хрватске.
Притом, опет треба посебно истакнути чињеницу да је Аустрија и у смислу прихода имала два таласа потражње - љетни и зимски, а Хрватска је, нажалост, закинута и у погледу овисности о само једном доминантном туристичком производу, али и домаћој потражњи знатно ниже просјечне куповне моћи у односу на аустријску - каже Топаловић.
Види се то и у успоредби ноћења и прихода тих двију земаља: и док је Аустрија у односу на Хрватску лани направила 80 посто већи туристички промет у ноћењима, њихови приходи од туризма хрватске су премашили за чак 260 посто, што свједочи како Аустрија, лаички речено, има готово четири пута конкурентнији туристички производ од Хрватске.
Компаративне предности
Домаћа потражња је трећа од компаративна предност аустријског тржишта у односу на хрватско.
"И док домаће тржиште у Хрватској заузима удио од само 13 посто, оно је у претпандемијско доба у Аустрији било двоструко јаче, дакле 26 посто, а у пандемијској години забиљежило је пад од само 20 посто", открива Тутек.
Ноћења из Аустрија и Њемачке, објашњава Тутек, тако су у 2020. години чинила чак 70 посто укупних ноћења у тој земљи, с њемачким посјетиоцима који изван пандемије чине 37 посто, а прошле године чак 40 посто свих ноћења.
"Наше истраживање у Аустрији у вријеме првог локдауна показало је да је већ за вријеме трајања мјера дио аустријских туриста био освијештен о опцији останка код куће и помоћи домаћој привреди због чега се неке регије, попут Корушке, оствариле и раст у односу на пријашње године.
Хрватска се у том смислу ипак мање може ослонити на домаћу потражњу, а лани нам је онда још сезона нагло била прекинута у коловозу због губитка контроле над епидемиолошком ситуацијом, за разлику од аустријске која је нормално функционирала до другог лоцкдоwна крајем листопада" објашњава Тутек.
Лимитирана активност
"Аустрија је у првој половини године снажно лимитирала туристичку активност, тако да су резултати за првих пет мјесеци још лошији него за првих пет мјесеци 2020. године, али с првим попуштањем мјера показала се и снажна реакција тржишта која се огледа у брзом расту потражње. У том смислу, у случају релативно стабилне ситуације и изостанка нових затварања, реално је очекивати наставак снажног и брзог опоравка потражње и годишњег резултата који би могао бити знатно бољи него 2020. године, објашњава стручњак.
Независне новине
Како пише Јутарњи, Хрватска је у својим повицима како је лани била најбоља на Медитерану заборавила погледати како је у комшилуку, а помало би, како кажу, туристичке бројке требало помало да их оставите барем љубоморнима.
Без мора и пуно сунца, у коју се понајприје одлази на скијање, јодла у планинама или се искористе каква три дана цитy бреака у Бечу. Та дестинација је лани, док је у Хрватској био 50, забиљежила пад броја ноћења од само 35 посто те једнак пад прихода од туризма, чиме су се сврстали практично у сам врх туристичких резултата остварених у доба пандемије у Европи.
Један до озбиљнијих разлога за остварење тако надмоћног резултата лежи у чињеници да је Аустрија успјешно развила двије сезоне - љетну и зимску у којој је прва, иако је ријеч о земљи без мора, значајнија од зимске кад је ријеч о доласцима и ноћењима.
Додатна инфраструктура
"Иако постоје разлике које се огледају у томе да је љетна снажнија у погледу броја туриста, а зимска важнија у погледу прихода, јасно је да је Аустрија и прошле године одрадила годину с двије сезоне те с релативно добром посезоном, уз снажан изостанак пословних путовања, која су погодила градске дестинације, а посебно Беч као једну од глобално најјачих дестинација конгресног туризма", напомиње глобални директор туристичког савјетовања у Хорват ХТЛ-у Синиша Топаловић.
За развој успјешне цјелогодишње сезоне у Аустрији посебно је заслужан тренд улагања у додатну инфраструктуру, посебно зимске ресорте који су мукотрпно радили на диверзификацији понуде, а све како би својим гостима имали што понудити и у љетним мјесецима - од планинарења, бициклирања, брдског бициклирања до различитих других фитнесс опција.
Управо захваљујући додатним улагањима, многе су се иначе познате зимске дестинације током година успјешно трансформирале у главна љетна одредишта па тако у топ тен аустријских туристичких тржишта данас углавном спадају дестинације које изузетно добро послују и љети и зими, попут Сöлдена, Салбах-Хинтерглема, Мителберга или Шладминга.
Није ни чудно да крива сезоналности аустријског туризма, и у 2019, а посебно у 2020. години, стога знатно мање варира од кривих бројних других европских туристичких дестинација, с врхунцем у фебруару, јулу, августу и децембру.
"Управо због чињенице да се не темељи искључиво на концепту сунца и мора, Аустрија има развијен туристички производ диверзифициран на различите регије и различите дестинације, што је сасвим сигурно придонијело брзој активацији у вријеме пандемије", напомиње за Јутарњи Емануел Тутек, партнер у Блу Рок Консалтингу.
Али за добре резултате, и пуно више од цјелогодишњег туризма, у Аустрији је ипак важнија конкурентност њихова хотелског тржишта.
Како објашњава Топаловић, у структури ноћења, највише их се реализује управо у хотелском смјештају, и то највише у хотелима категорије 4 и 5 звјездица, потом слиједе ниже категорије хотела, а ноћења у приватном смјештају остварују најслабији резултат.
Показује то и анализа тржишта - годишња попуњеност хотелског смјештаја већ је годинама изнад 70 посто, континуирано им расте број лежајева у категорији пет звјездица, а пада у категорији три звјездице, има шест пута већи удио хотелских брендова од Хрватске, од којих се више од 80 посто односи на међународне брендове.
Све то и те како је придонијело да је Аустрија, осим кад је ријеч о броју ноћења, мањи пад од конкуренције забиљежила и у укупним годишњим приходима у пандемији.
"Дакле, и уз снижење просјечне цијене, и уз мању заузетост капацитета, просјечна потрошња гостију је у Аустрији и у кризној години била већа од дестинација које одликује висок удио смјештајних капацитета ниже цијене, попут приватног смјештаја или кампова, и квалитете као што је случај Хрватске.
Притом, опет треба посебно истакнути чињеницу да је Аустрија и у смислу прихода имала два таласа потражње - љетни и зимски, а Хрватска је, нажалост, закинута и у погледу овисности о само једном доминантном туристичком производу, али и домаћој потражњи знатно ниже просјечне куповне моћи у односу на аустријску - каже Топаловић.
Види се то и у успоредби ноћења и прихода тих двију земаља: и док је Аустрија у односу на Хрватску лани направила 80 посто већи туристички промет у ноћењима, њихови приходи од туризма хрватске су премашили за чак 260 посто, што свједочи како Аустрија, лаички речено, има готово четири пута конкурентнији туристички производ од Хрватске.
Компаративне предности
Домаћа потражња је трећа од компаративна предност аустријског тржишта у односу на хрватско.
"И док домаће тржиште у Хрватској заузима удио од само 13 посто, оно је у претпандемијско доба у Аустрији било двоструко јаче, дакле 26 посто, а у пандемијској години забиљежило је пад од само 20 посто", открива Тутек.
Ноћења из Аустрија и Њемачке, објашњава Тутек, тако су у 2020. години чинила чак 70 посто укупних ноћења у тој земљи, с њемачким посјетиоцима који изван пандемије чине 37 посто, а прошле године чак 40 посто свих ноћења.
"Наше истраживање у Аустрији у вријеме првог локдауна показало је да је већ за вријеме трајања мјера дио аустријских туриста био освијештен о опцији останка код куће и помоћи домаћој привреди због чега се неке регије, попут Корушке, оствариле и раст у односу на пријашње године.
Хрватска се у том смислу ипак мање може ослонити на домаћу потражњу, а лани нам је онда још сезона нагло била прекинута у коловозу због губитка контроле над епидемиолошком ситуацијом, за разлику од аустријске која је нормално функционирала до другог лоцкдоwна крајем листопада" објашњава Тутек.
Лимитирана активност
"Аустрија је у првој половини године снажно лимитирала туристичку активност, тако да су резултати за првих пет мјесеци још лошији него за првих пет мјесеци 2020. године, али с првим попуштањем мјера показала се и снажна реакција тржишта која се огледа у брзом расту потражње. У том смислу, у случају релативно стабилне ситуације и изостанка нових затварања, реално је очекивати наставак снажног и брзог опоравка потражње и годишњег резултата који би могао бити знатно бољи него 2020. године, објашњава стручњак.
Независне новине
