ПРВА ЖЕНА У ИСТОРИЈИ НА ЧЕЛУ ЛУВРА
Иако на дужност ступа у септембру, Лоранс де Кар већ је предала Јелисејској палати пројекат са својим идејама и одлучно најавила да неће дозволити позајмљивање „Мона Лизе”.
Вијест да је Лоранс де Кар прва жена у историји која ће преузети руковођење Лувром од 1. септембра ове године врло брзо обишла је свијет културе прошлог месеца, а пренијели су је водећи француски и свјетски медији. Ова умјешна и предузетна жена, коју је на то место именовао француски предсједник Емануел Макрон, добро је позната у јавности земље чијим ће најеминентнијим музејом управљати, а знају је по добру и музеалци широм свијета.
Нова директорка Лувра, основаног давне 1793., тренутно се налази на челу париских драгуља – музеја Орсеј и музеја Оранжерије – и вјероватно је чињеница да је под њеном диригентском палицом посјета њима расла до мјере да је кроз Орсеј током 2019. прошло око четири милиона посјетилаца допринијела томе да јој буде повјерена једна од најпопуларнијих и највећих умјетничких кућа на свијету.
Иако још формално није преузела дужност од Жан-Лука Мартинеза (осам година био је на мјесту директора и био је такође заинтересован за нов мандат па „битка” није била нимало лака), већ је у Јелисејској палати предала пројекат у којем је изнијела идеје како да осавремени функционисање Лувра.
Први потез, како су пренијеле агенције, биће стварање деветог одјељења посвећеног Византији и хришћанима са Истока и нико не сумња да ће то бити права одлука. Како је открила, након што је рекла да никад неће заборавити пресрећан моменат кад јој је јављено за именовање, план јој је, између осталог, да продужи трајање радног времена Лувра, који тренутно затвара своја врата сваког дана у 17.30, а све у циљу привлачења млађе публике, као и да његује дијалог између умјетности далеке прошлости и савременог свијета.
„Лувр може бити потпуно савремен, може да се отвори свијету данашњице причајући нам о прошлости, да да релевантност актуелним разматрањима кроз бриљантну историју. Потребно нам је само мало времена, перспективе, излазимо из дестабилишуће кризе, сви живимо у узбудљивим али и компликованим временима... Сви смо помало изгубили усмјерење”, преноси „Гардијан” њене ријечи.
Оно што се, како истиче француска штампа, Макрону посебно допало јесте и њена визија Лувра у моделу националног дискурса, блиско увезаним са поменутим савременим темама.
Позната по томе што увијек наглашава друштвену улогу коју музеји имају, Лоранс де Кар је специјалиста за сликарство 19. и раног 20. вијека, а потиче из познате француске аристократске списатељске породице. Њено постављење стога се наслања на праксу која је постојала дуго уназад прије именовања Мартинеза, а по којој су они који су били челници Лувра обично били историчари умјетности сличног аристократског поријекла, истиче „Арт њузпејпер”.
Забиљежено је да је каријеру започела као кустос у Орсеју 1994., да би потом 2007. преузела руководство Агенцијом француских музеја, владиним тијелом одговорним за развој Лувра Абу Даби и то јој је било задужење до 2014., када је постала директорка Оранжерије, а Орсеја 2017.
И управо се једна од изложби у Орсеју, организована за њеног мандата, још посебно памти – поставка посвећена представама црнопутих жена у западном сликарству 19. вијека, а нису без реакција прошле и вриједне аквизиције, међу којима су и дјела Гогена и Манеа.
Велик је подржавалац реституције умјетничких дјела која су током Другог свјетског рата похарали нацисти. Имајући у виду тај њен ангажман, логично је да је имала кључну улогу у повратку слике Густава Климта „Руже испод дрвећа” оригиналним власницима, од којих је одузета 1838. у Бечу. Француска је тада по први пут вратила умјетничко дјело, купљено државним новцем, наследницима жртава нацизма.
А упитана и да ли ће и када дозволити позајмицу чувене „Мона Лизе”, била је одлучна:
„Не, то дјело је веома крхко. Такође, радост посјете највећим свјетским музејима огледа се и у томе што се у њима могу видјети нека дјела која није могуће видјети нигде осим ту.”
Није безначајно, напослетку, напоменути и то да су, према подацима француског министарства културе, на челу националних музеја у тој земљи у 67 посто случајева жене.
Вијест да је Лоранс де Кар прва жена у историји која ће преузети руковођење Лувром од 1. септембра ове године врло брзо обишла је свијет културе прошлог месеца, а пренијели су је водећи француски и свјетски медији. Ова умјешна и предузетна жена, коју је на то место именовао француски предсједник Емануел Макрон, добро је позната у јавности земље чијим ће најеминентнијим музејом управљати, а знају је по добру и музеалци широм свијета.
Нова директорка Лувра, основаног давне 1793., тренутно се налази на челу париских драгуља – музеја Орсеј и музеја Оранжерије – и вјероватно је чињеница да је под њеном диригентском палицом посјета њима расла до мјере да је кроз Орсеј током 2019. прошло око четири милиона посјетилаца допринијела томе да јој буде повјерена једна од најпопуларнијих и највећих умјетничких кућа на свијету.
Иако још формално није преузела дужност од Жан-Лука Мартинеза (осам година био је на мјесту директора и био је такође заинтересован за нов мандат па „битка” није била нимало лака), већ је у Јелисејској палати предала пројекат у којем је изнијела идеје како да осавремени функционисање Лувра.
Први потез, како су пренијеле агенције, биће стварање деветог одјељења посвећеног Византији и хришћанима са Истока и нико не сумња да ће то бити права одлука. Како је открила, након што је рекла да никад неће заборавити пресрећан моменат кад јој је јављено за именовање, план јој је, између осталог, да продужи трајање радног времена Лувра, који тренутно затвара своја врата сваког дана у 17.30, а све у циљу привлачења млађе публике, као и да његује дијалог између умјетности далеке прошлости и савременог свијета.
„Лувр може бити потпуно савремен, може да се отвори свијету данашњице причајући нам о прошлости, да да релевантност актуелним разматрањима кроз бриљантну историју. Потребно нам је само мало времена, перспективе, излазимо из дестабилишуће кризе, сви живимо у узбудљивим али и компликованим временима... Сви смо помало изгубили усмјерење”, преноси „Гардијан” њене ријечи.
Оно што се, како истиче француска штампа, Макрону посебно допало јесте и њена визија Лувра у моделу националног дискурса, блиско увезаним са поменутим савременим темама.
Позната по томе што увијек наглашава друштвену улогу коју музеји имају, Лоранс де Кар је специјалиста за сликарство 19. и раног 20. вијека, а потиче из познате француске аристократске списатељске породице. Њено постављење стога се наслања на праксу која је постојала дуго уназад прије именовања Мартинеза, а по којој су они који су били челници Лувра обично били историчари умјетности сличног аристократског поријекла, истиче „Арт њузпејпер”.
Забиљежено је да је каријеру започела као кустос у Орсеју 1994., да би потом 2007. преузела руководство Агенцијом француских музеја, владиним тијелом одговорним за развој Лувра Абу Даби и то јој је било задужење до 2014., када је постала директорка Оранжерије, а Орсеја 2017.
И управо се једна од изложби у Орсеју, организована за њеног мандата, још посебно памти – поставка посвећена представама црнопутих жена у западном сликарству 19. вијека, а нису без реакција прошле и вриједне аквизиције, међу којима су и дјела Гогена и Манеа.
Велик је подржавалац реституције умјетничких дјела која су током Другог свјетског рата похарали нацисти. Имајући у виду тај њен ангажман, логично је да је имала кључну улогу у повратку слике Густава Климта „Руже испод дрвећа” оригиналним власницима, од којих је одузета 1838. у Бечу. Француска је тада по први пут вратила умјетничко дјело, купљено државним новцем, наследницима жртава нацизма.
А упитана и да ли ће и када дозволити позајмицу чувене „Мона Лизе”, била је одлучна:
„Не, то дјело је веома крхко. Такође, радост посјете највећим свјетским музејима огледа се и у томе што се у њима могу видјети нека дјела која није могуће видјети нигде осим ту.”
Није безначајно, напослетку, напоменути и то да су, према подацима француског министарства културе, на челу националних музеја у тој земљи у 67 посто случајева жене.
