КРАЊ - Европска унија мора убрзати процес проширења када је ријеч о земљама западног Балкана и тај простор треба гледати као цјелину, јер је проширење ЕУ на ту регију од политичког, безбједносног и економског интереса и најважнији је политички предуслов за стабилну и одрживу будућност Европе.

Ово је суштина усвојених закључака на самиту лидера западног Балкана који је одржан на Брду код Крања, међутим, судећи по изјавама лидера, на састанку су доминирале међусобне оптужбе, а да је тако, говори и чињеница да до самог краја није било сигурно да ће заједнички закључци бити усвојени.

Иако су поједини лидери тражили, своје мјесто у закључцима није нашло питање непромјењивости граница.

"Србија се увек залагала за немењање граница признатих од УН-а, организације која је универзално тело, а не да се према границама опходи како која земља жели по систему једном може промена, сутра не може", рекао је Вучић додајући да та иницијатива није прихваћена те да су други тражили много више те да су самим тим и много незадовољнији.

Да је било међусобних оптуживања и супротних ставова потврдили су и Борут Пахор, предсједник Словеније, те Зоран Милановић, предсједник Хрватске, који су били домаћини састанка. Сам Милановић рекао је да је било "повишених тонова и пријепора", али да је договорен текст који је компромис.

"Агенда предсједнице Косова била је амбициозна, али одређени дијелови морали су бити избачени. Ми смо ту са Словенијом да помогнемо. Билатерални проблеми неће се ријешити на овом самиту, а то нас је и данас омело", рекао је Милановић.

И сам Пахор рекао је да је тема састанка био улазак држава западног Балкана у ЕУ, али да је "ово био један од најзахтјевнијих и најтежих састанака".

"Било је много разлика, повишених тонова па помирења да бисмо на крају потписали документ којим сам врло задовољан", рекао је Пахор.

Осим Вучића, Милановића и Пахора, састанку су присуствовала и три члана Предсједништва БиХ Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, затим Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе, те Илир Мета, предсједник Албаније, Стево Пандаровски, предсједник Сјеверне Македоније и Вјоса Османи, предсједница Косова.

На пленарном састанку говорио је и Џаферовић, који је рекао да односе БиХ и Србије оптерећује то што није дефинисана граница, али да је посебан проблем питање прошлости, јер институције Србије не поштују и негирају пресуде Међународног суда правде и Хашког трибунала. Такође, напоменуо је да између БиХ и Србије постоји низ отворених питања која се тичу имовине, а једно од њих је и то да се хидропотенцијал БиХ користи без споразума и накнаде.

У свом говору Џаферовић је рекао да готово исти проблеми постоје и између БиХ и Хрватске и нагласио да је будућност БиХ у ЕУ и НАТО-у.

На говор Џаферовића осврнуо се и сам Вучић нагласивши да Џаферовић увијек прави ту врсту паралелизма и да су му једнако криве и Србија и Хрватска, али да му је рекао да је постојао договор о граници, али "да су онда дошли у Београд и променили мишљење".

Говор Џаферовића коментарисао је и Додик, који је рекао да Предсједништво БиХ није имало никакав консензус те да је Џаферовић неоправдано и у своје име оптуживао Хрватску и Србију. Такође, рекао је да је БиХ у "дебелом замрзнутом статусу" те да је самит обиљежио десет година процеса у којем су јасно постављени критеријуми да се земље које су ушле у ЕУ из бивше Југославије и земље које то претендују плус Албанија договарају на начин да се помогну.

"Дошли смо до декларације која управо промовише значај тих 10 година, као и чињенице да се осврнемо на процес придруживање ЕУ и да се у том погледу покрене тај процес, који је у десетогодишњем застоју", рекао је Додик.

Када је ријеч о самим закључцима, у њима се, према писању медија, наводи и то да је опоравак од посљедица пандемије потребно искористи као шансу за зелену и дигиталну транзицију, а поздрављено је и усвајање Економског и инвестиционог плана ЕУ за западни Балкан.

"Као дио Европе, западни Балкан има право и одговорност да буде укорак са развојем чланица ЕУ колико год је могуће. Ми лидери процеса Брдо - Бриони залажемо се за заједничку визију Европе, цјеловите, слободне и у миру. Подвлачимо нашу посвећеност миру и стабилности, укључујући добре сусједске односе", наводи се у закључцима.

Иначе, сам процес Брдо - Бриони је словеначко-хрватска иницијатива, покренута 2010. године у настојању да повећа повјерење међу земљама у региону и помогне им да се придруже Европској унији.

Независне новине