Обиљежавање Међународног дана физичке активности у доба пандемије ковид-19 представља идеалну прилику да се подсјетимо колико је физичка активност важна и колико може доприњети здравијем начину живота'', наводе из Института за здравље и сигурност хране Зеница. 

Свјетска здравствена организација је 10. маја 2003. године покренула инцијативу промовисања физичке активности у свакодневном животу. Тај датум је одређен за Међународни дан физичке активности. Физичка активност односи се, не само на спорт и напорно вјежбање, већ и на било коју врсту активности која укључује мобилност, као што су рекреација, бициклизам, ходање и плес. 

- Људи могу имати користи чак и од умјерених нивоа физичке активности који су достижни за већину популације у складу са личним склоностима и животним околностима. За почетак је довољно неке устаљене навике замијенити здравијим, као што су одлазак на посао бициком или пјешице, умјесто аутомобилом, кориштење степеница умјесто лифта и слично, истиче Берина Јашаревић из Службе за школску хигијену ИНЗ-а. 

​

Физичка неактивност је четврти водећи фактор ризика за рану смрт, одговорна за 3,2 до 5 милиона смртних случајева сваке године. Неадекватна физичка активност један је од четири главна фактора ризика одговорна за алармантан пораст већине незаразних болести попут болести срца, карцинома и дијабетеса које су данас одговорне за више од 60 посто смртних случајева широм свијета. Велики удио ове смрти је преурањен и јавља се током најпродуктивнијег животног периода.

Глобално се процјењује да тјелесна неактивност узрокује око 27 посто дијабетеса, 30 посто исхемијске болести срца и 21 до 25 посто рака дојке и дебелог цријева. Физичка активност је такође основна у постизању енергетске равнотеже и контроле тежине. Недавне процјене показују да приближно трећина (31%) свјетске популације не подузима препоручену количину физичке активности. 

- Зашто је неопходно бити физички активнији? Активност помаже при смањењу тјелесне тежине, снижава крвни притисак и побољшава нивое триглицерида и холестерола, побољшава инзулинску сензитивност која доприноси смањењу ризика од дијабетеса, побољшава расположење отпуштајући ендорфине, наводи Јашаревић. 

Физичка активност има слично дејство, као и антидепресиви у лијечењу депресије, смањује ризик од срчаног удара, можданог удара и карцинома, ојачава имуни систем и спрјечава настанак инфекција, побољшава функцију мозга, те доприноси смањењу стреса. 

Смјернице  за тјелесну активност дјеце и адолесцената препоручују сат времена умјерене до снажне активности. Препоручује се постепено подизање интензитета вјежби од умјереног ка снажнијем. Вјежбе високог интензитета као и оне које подстичу јачање мускулатуре би се требале проводити најмање три пута седмично. 

Одрасле особе би се требале бавити умјереном физичком активношћу барем 150-300 минута седмично (око пола сата дневно), а вјежбама високог интензитета 75-150 минута седмично (око 15 минута дневно).
Одрасли са лошом покретљивошћу и старији од 65 година требало би да обављају активности најмање три пута седмично како би побољшали равнотежу и спријечили падове. Физичка активност доприноси здрављу становништва смањењем преране смрти, непотребних болести и инвалидитета, контролом трошкова здравствене заштите и одржавањем високог квалитета живота од дјетињства до старости. 
 
Повећање тјелесне активности друштвени је, а не само појединачни проблем и захтјева популацијски, мултисекторски, мултидисциплинарни и културолошки приступ који узима у обзир образовање, спорт, здравство, урбано планирање, културу, транспорт, рекреацију као и друге факторе животне средине. 

Међутим, важно је кренути, малим корацима, већ данас, за ваше здравље, у складу са Хипократовом изреком - Ходање је човјеков најбољи лијек.

ИНЗ