Рекордне цијене угља због строжијих закона против загађења у ЕУ
Цијена загађивања порасла је за више од 50 одсто ове године у Европи, као посљедица строжијих закона против загађења. Од уторка на тржишту ЕУ-а тона угља кошта више од 50 евра, а пораст цијене овог енергента, директно утиче на “исплативост” загађивања.
Претпоставка је да ће то многе компаније које користе угаљ натјерати да пронађу неки други исплативији и еколошки прихватљив енергент за своја постројења. Цијене угља ће наставити да расту, мишљења је Улф Ек, водећи инвеститор у London hedge fondu Northlander Commodity Advisors LLP. Његове процјене су да ће крајем године тона коштати око 75 евра.
“Нека граница на коју се инвеститори реферирају приликом улагања је 50 евра”, навео је Елк. “Вјерујем да цијена може ићи и преко 100 евра, али очекујем да ће овакав раст цијене отворити неке политичке дискусије због утицаја на привреду.”
‘Зеленији’ опоравак
Трговци на берзи већ сад предвиђају цијене око 60 евра по тони, или за 20 одсто веће од тренутне тржишне вриједности. Прошле године су цијене овог, као и осталих енергената пале на 15 долара по тони крајем марта 2020, као последице пандемије и мјера попут затварања.
Међутим, водећи људи у Бриселу су одлучили да ће опоравак ипак бити “зеленији” у односу на стање прије пандемије.
Зато није зачудио раст цијене угља у јулу, када је први пут у задњих десет година тона била 30 евра, само дан прије него је ЕУ донијела Зелени закон вриједан 500 милијарди евра.
Прилика за арбитражу
Истовремено, финансијски играчи наставили су куповати дозволе, увидјевши могућност арбитраже између тренутне цијене и виших нивоа потребних за постизање климатских планова.
Раст цијена и забринутост индустрије због конкурентности представљају додатну напетост у политичким расправама о проведби Зеленог споразума, који има за циљ постизање климатске неутралности до 2050. и пооштравање циљних вриједности смањења емисија до 2030.
Неке технологије за смањење емисија и даље су прескупе за употребу произвођачима челика и хемикалија. Међутим, даљњи раст цијени могао би то промијенити.
ЕУ за своје климатске циљеве планира издвојити више милијарди еура, чиме ће ублажити све већу цијену угља. Владе лицитирају и додјељују најмање 50 посто прихода за климатске иницијативе што значи да ће, како трошкови расту, земље ЕУ-а донијети више новца од тих иницијатива.
Челници ЕУ-а требали би расправљати о доношењу строжијег циља загађења за наредну деценију на ванредном самиту у Бриселу 23. маја.
Европска комисија требала би 14. јула предложити пакет прописа којим ће се донијети нови циљ смањења стакленичких плинова до 2030. за најмање 55 посто у односу на ниво из 1990. године. Да би постала обавезујућа, ова правила ће требати сагласност националних влада и Европског парламента.
Агенције
Претпоставка је да ће то многе компаније које користе угаљ натјерати да пронађу неки други исплативији и еколошки прихватљив енергент за своја постројења. Цијене угља ће наставити да расту, мишљења је Улф Ек, водећи инвеститор у London hedge fondu Northlander Commodity Advisors LLP. Његове процјене су да ће крајем године тона коштати око 75 евра.
“Нека граница на коју се инвеститори реферирају приликом улагања је 50 евра”, навео је Елк. “Вјерујем да цијена може ићи и преко 100 евра, али очекујем да ће овакав раст цијене отворити неке политичке дискусије због утицаја на привреду.”
‘Зеленији’ опоравак
Трговци на берзи већ сад предвиђају цијене око 60 евра по тони, или за 20 одсто веће од тренутне тржишне вриједности. Прошле године су цијене овог, као и осталих енергената пале на 15 долара по тони крајем марта 2020, као последице пандемије и мјера попут затварања.
Међутим, водећи људи у Бриселу су одлучили да ће опоравак ипак бити “зеленији” у односу на стање прије пандемије.
Зато није зачудио раст цијене угља у јулу, када је први пут у задњих десет година тона била 30 евра, само дан прије него је ЕУ донијела Зелени закон вриједан 500 милијарди евра.
Прилика за арбитражу
Истовремено, финансијски играчи наставили су куповати дозволе, увидјевши могућност арбитраже између тренутне цијене и виших нивоа потребних за постизање климатских планова.
Раст цијена и забринутост индустрије због конкурентности представљају додатну напетост у политичким расправама о проведби Зеленог споразума, који има за циљ постизање климатске неутралности до 2050. и пооштравање циљних вриједности смањења емисија до 2030.
Неке технологије за смањење емисија и даље су прескупе за употребу произвођачима челика и хемикалија. Међутим, даљњи раст цијени могао би то промијенити.
ЕУ за своје климатске циљеве планира издвојити више милијарди еура, чиме ће ублажити све већу цијену угља. Владе лицитирају и додјељују најмање 50 посто прихода за климатске иницијативе што значи да ће, како трошкови расту, земље ЕУ-а донијети више новца од тих иницијатива.
Челници ЕУ-а требали би расправљати о доношењу строжијег циља загађења за наредну деценију на ванредном самиту у Бриселу 23. маја.
Европска комисија требала би 14. јула предложити пакет прописа којим ће се донијети нови циљ смањења стакленичких плинова до 2030. за најмање 55 посто у односу на ниво из 1990. године. Да би постала обавезујућа, ова правила ће требати сагласност националних влада и Европског парламента.
Агенције
