Фирме региструју а не послују?
"Јако је мали број фирми које остварују добит преко 100 милиона марака. Ми имамо, од тих 10 хиљада фирми, више од 1000 које су регистроване а не послују уопште. Све је то одраз слабе економије. " каже Горан Рачић из Привредне коморе РС.
У последњих пет година број фирми са само једним радником се вртоглаво попео. Чак 240 фирми је новоотворено од 2013. до 2018. године, и тренутно их има 2113, подаци су Агенције за посредничке, информатичке и и финансијске услуге Републике Српске.
Оно што је занимљиво у свему томе јесте да је мало више од двије хиљаде радника успјело да акумулира добит од 56 милиона марака.
У Привредној комори Републике Српске објашњавају да је бујица фирми с једним радником одраз мале економије каква је својствена Српској.
Горан Рачић из Привредне коморе РС каже да има око 10 хиљада регистрованих привредних друштава, не укључујући самосталне предузетнике.
"Јако је мали број фирми које остварују добит преко 100 милиона марака. Ми имамо, од тих 10 хиљада фирми, више од 1000 које су регистроване а не послују уопште. Све је то одраз слабе економије." каже Рачић.
Економисти објашњавају да је тежина пословања условила људе који могу да раде за плату да се ипак одлуче за регострацију нове фирме за једну марку и пријаве сами себе.
То је, појашњава Зоран Павловић, честа појава у ИТ сектору.
Из Удружења радника угоститељства и туризма РС појашњавају да су високи намети последњих година имали највећи утицај на отварање малих фирми са само једним радником.
"На који начин може угоститељ пријавити више од једног радника, кад су намети државе од преко 60 одсто огромни и превелико оптерећење. Поред тога, то је посао за инспекцију, јер како један радник сам ради у локалу који је пријављен да ради по цијели дан." каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма РС.
Ипак, из опозиције напомињу да не треба заборавити велики број фиктивних фирми у Републици Српској путем којих се извлачи новац из привреде.
"Како је могуће да сва јавна предузећа са више од 20 хиљада радника пуне буџет са око 60 милиона марака, а фирме с једником радником направе добит од 56 милиона." пита народни посланик Јелена Тривић.
Јелена Тривић напомиње да би најбоље рјешење било да АПИФ раздвоји по областима све фирме које имају по једног или ниједног радника. Па би се на тај начин утврдио тачан број оних који исисивају новац из Републике Српске.
БНТВ
У последњих пет година број фирми са само једним радником се вртоглаво попео. Чак 240 фирми је новоотворено од 2013. до 2018. године, и тренутно их има 2113, подаци су Агенције за посредничке, информатичке и и финансијске услуге Републике Српске.
Оно што је занимљиво у свему томе јесте да је мало више од двије хиљаде радника успјело да акумулира добит од 56 милиона марака.
У Привредној комори Републике Српске објашњавају да је бујица фирми с једним радником одраз мале економије каква је својствена Српској.
Горан Рачић из Привредне коморе РС каже да има око 10 хиљада регистрованих привредних друштава, не укључујући самосталне предузетнике.
"Јако је мали број фирми које остварују добит преко 100 милиона марака. Ми имамо, од тих 10 хиљада фирми, више од 1000 које су регистроване а не послују уопште. Све је то одраз слабе економије." каже Рачић.
Економисти објашњавају да је тежина пословања условила људе који могу да раде за плату да се ипак одлуче за регострацију нове фирме за једну марку и пријаве сами себе.
То је, појашњава Зоран Павловић, честа појава у ИТ сектору.
Из Удружења радника угоститељства и туризма РС појашњавају да су високи намети последњих година имали највећи утицај на отварање малих фирми са само једним радником.
"На који начин може угоститељ пријавити више од једног радника, кад су намети државе од преко 60 одсто огромни и превелико оптерећење. Поред тога, то је посао за инспекцију, јер како један радник сам ради у локалу који је пријављен да ради по цијели дан." каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма РС.
Ипак, из опозиције напомињу да не треба заборавити велики број фиктивних фирми у Републици Српској путем којих се извлачи новац из привреде.
"Како је могуће да сва јавна предузећа са више од 20 хиљада радника пуне буџет са око 60 милиона марака, а фирме с једником радником направе добит од 56 милиона." пита народни посланик Јелена Тривић.
Јелена Тривић напомиње да би најбоље рјешење било да АПИФ раздвоји по областима све фирме које имају по једног или ниједног радника. Па би се на тај начин утврдио тачан број оних који исисивају новац из Републике Српске.
БНТВ
