САРАЈЕВО - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је данас да Централна изборна комисија БиХ (ЦИК) треба да прати спровођење избора, а не да учествује у креирању изборних законских рјешења.

"Не видим улогу ЦИК-а у законодавном тијелу, јер је ЦИК неко ко спроводи изборни закон и не видим важну улогу ЦИК-а у креирању законског рјешења", појаснио је Тегелтија упитан да прокоментарише то што у Интерресорну радну групу за измјену изборног законодавства неће бити бирани чланови ЦИК-а.

Тегелтија је рекао да ће у техничком дијелу бити мјеста и за ЦИК, као и за експерте.

Предсједавајући је рекао да ће Савјет министара на првој наредној сједници именовати три члана за Интерресорну радну групу за измјену изборног законодавства.

"Имаћемо три представника који могу равноправно учествовати у томе", поручио је Тегелтија новинарима у паузи сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

СТАВОВИ О АРАНЖМАНУ СА ММФ-ом И ДАЉЕ ИСТИ

Тегелтија је навео да је тон разговора чланова Фискалног савјета БиХ са представницима Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у БиХ не дјелује охрабрујуће да је могуће за кратко вријеме доћи до компромиса када је ријеч о аранжману са ММФ-ом.

Тегелтија је навео да је ријеч о наставку разговора са прољетног засједања Свјетске банке и ММФ-а, те да су ставови о аранжману са ММФ-ом и даље исти као и током прошлих разговора.

"Тема је била аранжман између БиХ и ММФ-а и отворена питања која постоје од краја децембра 2020. године. Договорено је да ће уска група, представник Владе Републике Српске, Владе Федерације и представник Савјета министара преговарати и покушати дефинисати неке од политика да видимо да ли можемо доћи до рјешења", рекао је Тегелтија.

Он је додао да је на јучерашњем састанку констатовано да је ММФ припремио нови програм подршке земљама који ће јавности бити представљен у септембру, а БиХ ће моћи рачунати на 300 милиона евра.

Тегелтија је подсјетио да су аранжмани са ММФ-ом вишегодишњи.

"У овом тренутку се разговара о истим оним стварима које су биле неусаглашене и на претходним састанцима. То је пет тачака о којима се јуче није детаљисало, али су поруке доста тврде и са једне и са друге стране", рекао је Тегелтија.

ОПОЗИЦИЈА ДА НА ИЗБОРИМА СЕБИ ОБЕЗБИЈЕДИ ПОДРШКУ

Тегелтија је оцијенио да је интерпелација, о којој је данас расправљао Представнички дом парламента БиХ, покушај да се на другачији начин расправља о повјерењу Савјету министара, а на захтјеве за његову смјену опозицији је одговорио да изађу на изборе и себи обезбиједе подршку.Тегелтија је рекао да, када је ријеч о интерпелацији, није добро припремљена и да Савјет министара није могао понудити писане одговоре посланицима што би омогућило много озбиљнију расправу у коју би се укљујчио велики број министара.

Он је додао да су одговор припремили на основу "назнака" које су добили, да се јавило пет дискутаната и да се показало мало интерњесовање да се о тој теми расправља.

"Интерпелација представља покушај да се на другачији начин расправља о повјерењу Савкету министара о коме се гласало прије мјесец и нешто дана", рекао је Тегелтија новинарима.

На ставове опозиције и захтјеве за његову смјену, Тегелтија је одговорио опозицији да знају гђе се добијају позиције, да резултате треба да траже на изборима и добију подршку, те онда да воде позицију.

Тегелтија је подсјетио да је опозиција у Републици Српској најављивала да ће добити већину у Народној скупштини, а када то више није актуелно сада би покушали да траже већину у Савјету министара.

Лидерима СДС-а Мирку Шаровићу и ПДП-а Браниславу Бореновићу поручио је да изађу на изборе и себи обезбиједе подршку.

"Када је Шаровић био у Савјету министара нисмо тражили његову оставку, а он сматра да је за његов политички успјех потребно да тражи оставке наше. Догодине ћемо се сусрести на изборима, па ћемо виђети гђе је ко", рекао је Тегелтија.

О наводима да Савјет министара није ништа урадио за набавку вакцина против вируса корона, Тегелтија је рекао да се од Дејтона до данас у БиХ увозе различите вакцине за различита вирусна обољења и да је сваки пут увоз тих вакција у надлежности ентитета, јер су и закони који то регулишу ентитеска надлежност.

"Први пут се Савјет министара укључио у овај процес, јер се ради о мултилатералним уговорима, глобалном систему набавке вакцине и поново се набавља новцем ентитета за њихове потребе", рекао је Тегелтија.

Он је додао да су се опредијелили за шест одсто уштеда и да су тај новац усмјерили за подршку ентитетима у здравственом сектору. "За 40 милиона КМ, који вриједе 24,8 милиона долара, могуће је купити 2.509.000 вакцина. Ако то није помоћ, онда не знам шта би друго могло бити", рекао је Тегелтија.

Тегелтија је напоменуо да набавке нису ишле очекиваним темпом, али има назнака да ће из система "Ковакс" у једном кварталу стићи 200.000 доза вакцина, те око 150.000 за први квартал, за који су остали дужни.

"Нама је у овом тренутку потребна брзина а она је могућа уколико буде мало успјеха Владе Федерације БиХ. Према најави, у суботу треба да дође испорука од 160.000 вакцина у Републику Српску кинеског произвођача и са ових 67.000 то је готово 90.000 вакцина које су директна набавка Владе Републике Српске", рекао је Тегелтија.

УШТЕДАМА У БУЏЕТУ ОБЕЗБИЈЕЂЕНА СРЕДСТВА ЗА КУПОВИНУ ВАКЦИНА

Тегелтија je током обраћања посланицима у Представничком дому парламента БиХ рекао да су средства којим је могуће купити 22,5 милиона доза вакцина против вируса корона обезбијеђена уштедама у буџету.

Тегелтија је навео да су 42.000.000 КМ планирана, а два милиона је обезбијеђено за трошкове складиштења транспорта вакцина, док је 40.000.000 дозначено ентитетима.

"Та средства су обезбијеђена уштедама у буџету о чему нећете да говорите. Уштеде на рачун путовања, смјештаја и свега осталог", истакао је Тегелтија и додао да, према закону не постоји, могућност да се Савјет министара задужује.

Тегелтија је истакао и да је БиХ кроз механизам "Ковакс" уговорила укупну количину од 1.230.000 доза вакцина, али да ниједна велика европска земља није добила милион доза вакцина "Фајзер" у једној испоруци.

Он је указао да је цијели западни Балкан добио 650.000 доза вакцина, које ће бити испоручене у четири транше.

Обраћајући се посланицима Представничког дома након расправе о интерпелацији групе посланика о раду Савјета министара, Тегелтија је указао да је посланик Клуба Наше странке Дамир Арнаут изврнуо његове ријечи када је ријеч о набавци вакцина.

"Није тачно и да жФајзерж није испоручен БиХ", рекао је Тегелтија и додао да не жели да улази у политичке расправе, већ да разјасни одређене чињенице.

Тегелтија је поновио да се противи било каквом увођењу рестрикција за које здравствени радници кажу да су непотребне, те додао како му није јасно зашто се сваки пут пред вјерске празника инсистира на увођењу обавезних пи-си-ар тестова за грађане сусједних земаља.

Он је навео и да нису тачне тврдње шефа Клуба посланика СДП-а Саше Магазиновића да постоји усаглашеност о закону о легализацији употребе канабиса у медицинске сврхе, јер у БиХ не постоји сагласност за доношење таквог закона.

Кад је ријеч о Закону о ПДВ-у, Тегелтија је рекао да се дуго припрема према законом дефинисаној процедури, те да је за његову израду потребна сагласност сва три министра финансија који су у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање (УИО).

"Тај закон је усаглашен. Тај закон ће проћи процедуру у Парламентараној скупштини. У овом дому су била два или три приједлога закона о ПДВ-у о којима не постоји сагласност УИО", рекао је Тегелтија.

Предвиђено је да се посланици изјасне о закључцима које су произашли из расправе о итерпелацији групе посланика о раду Савјета министара.

САВЈЕТ МИНИСТАРА ПРЕДУЗИМАО СВЕ АКТИВНОСТИ У БОРБИ ПРОТИВ ПАНДЕМИЈЕ

Тегелтија је рекао данас да је БиХ у септембру прошле године уплатила аванс од 1.971.200 долара за набавку вакцина путем механизма "Ковакс".

Тегелтија је појаснио да је Министарство цивилних послова у Савјету министара потписало Уговор са "Коваксом" 18. септембра 2020. године, те да је аванс одмах уплаћен у складу са тим уговором.

"Уплатом преосталог дијела средстава до пуног износа у вриједности од 12.997.600 долара, БиХ је остала равноправно укључена у свим надолазећим активностима 'Ковакс' механизма унутар којег је наручено 1.232.000 доза вакцина", рекао је Тегелтија на сједници Представничког дома одговарајући на интерпелацију групе посланика у вези са одговором Савјета министара на кризу изазвану вирусом корона.

Он је рекао да је од укупног броја доза Федерација БиХ /ФБиХ/ наручила 800.000, Република Српска 400.000, а Брчко дистрикт 32.000 доза. Средња вриједност дозе вакцина износи 10.55 долара.

"Број наручених доза је довољан за вакциналну покривеност 20 одсто становништва и исти се односи само на прве наруџбе које су надлежне здравствене институције затражиле у складу са јасним инструкцијама 'Ковакса'", појаснио је Тегелтија.

Он је рекао да је се сваким доношењем одлуке о ограничавању кретања људи током пандемије сусретало са огромним проблемом страних држављана који се налазе у БиХ, као и великог броја људи из БиХ који су остали у некој другој земљи на скијалиштима, аеродромима и слично.

"Од тада па до отварања граница, за 1.210 људи морало се на различите начине, посебним одлукама, омогућити одлазак из БиХ или улазак у БиХ", нагласио је Тегелтија.

Он је подсјетио да се највећи талас вируса корона појавио прошле године пред ускршње и васкршње празнике, те да су и тада донесене тешке и важне одлуке, попут карантина на граничним прелазима.

"То је био покушај да се успори улазак оних који имају проблем са здрављем, за шта је било потребно ангажовати Оружане снаге БиХ. Одлука о увођењу карантина је била донесена за 10 граничних прелаза", рекао је Тегелтија и истакао да су тада била ангажована 603 припадника Оружаних снага БиХ са 64 моторна возила.

Он је рекао да је Савјет министара, схватајући озбиљност и цијену пандемије за здравствени и реални сектор, донио одлуку о тражењу међународне помоћи за заштиту и спашавање.

"Одржали смо састанак са међународним донаторима и тад је обећана помоћ БиХ од 84.000.000 евра", рекао је Тегелтија и додао да су дефинисани и принципи расподјеле помоћи.

Он је рекао да је помоћ долазила по различитим основама, те да је тешко процијенити тачну вриједност.

"Све што је дошло уступљено је ентитетима. Ништа, осим малог броја маски и средстава за дезинфекцију није се задржавало у институцијама БиХ", појаснио је Тегелтија и подсјетио да се посљедња велика испорука која је стигла у БиХ односи на 6,5 милиона маски из Њемачке.

Тегелтија је рекао да је у том прцесу било потребно дефинисати и систем ослобађања од плаћања царине на хуманитарну помоћи.

С обзиром на то да није све могло да се добије преко хуманитарне помоћи, додао је Тегелтија, поставило се питање Закона о јавним набавкама и покретању иницијативе да се иде у измјене тог закона.

Он је рекао да је кроз разговор са директором Агенције за јавне набавке БиХ утврђено да важећи Закон испуњава све потребне услове за дефинисање процеса јавних набавки у случају ванредних ситуација.

Тегелтија је рекао да су мјере које су креирали ентитети и локалне заједнице за помоћ привреди, захтјевале велика финансијска средства.

"Савјету министара је на располагању је била прерасподјела у Буџету, међународна помоћ и додатна финансирања", рекао је Тегелтија и подсјетио да су издвојена 42 милиона КМ помоћи за санирање посљедица пандемије.

Он је појаснио да је за 40 милиона КМ, што је по данашњем курсу 24,8 милиона долара, БиХ могла да купи 2.509.000 доза вакцина, по цијени по којој су вакцине плаћане путем механизма "Ковакс".

Тегелтија је рекао да је БиХ преко механизма "Ковакс" обезбиједила 2.200.000 доза вакцина, те да је било неопходно обезбиједити подршку међународних финансијских институција.

"Од Међународног монетарног фонда (ММФ) обезбијеђено је 330 милона евра, макрофинансијска помоћ ЕУ износила је 250 милиона евра, од Европске банке за обнову и развој 56 милиона, Европске комисије 73,5 милона евра и од тог износа ниједна марка није завршила у буџету институција БиХ", нагласио је Тегелтија.

Он је рекао да ће у септембру ове године бити доступно, а од јануара наредне године оперативно око 300 милиона евра које ће БиХ моћи повући од ММФ-а.

Наводећи да ће у одговору на интерпелацију изнијети само чињенице шта и када је урађено и колико је новца обезбијеђено, предсједавајући Савјета министара је рекао да је Свјетска здравствена организација прогласила пандемију 11. марта 2020. године, те да је Савјет министара прије званичног проглашења пандемије разматрао информацију о предузетим мјерама у БиХ за спречавање појаве и ширења болести изазване вирусом ковид-19.

"Када смо разматрали материјал потврђен је један случај заразе у Бањалуци, а с циљем боље координације 14. марта прошле године одржан је у Добоју састанак предсједавајућег Савјета министара и предсједника влада енитета, градоначелника Брчко дистрикта и људи који су задужени за здравствени сектор", подсјетио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, здрвствени сектор је у том тренутку затражио контролу уласка у БиХ и контролу ширења вируса у БиХ јер у том тренутку није имала стратегију.

"Након састанка 14. марта у Добоју, 15. марта је Савјет министара на сједници донио одлуку о прописивању додатних услова за улазак странаца у БиХ", рекао је Тегелтија и подсјетио да је то била прва одлука коју је Савјет министара донио када је ријеч о пандемији.

На наредној сједници, додао је Тегектија, већ је донесена одлука о проглашавању стања природне и друге несреће на територији БиХ, када су створене претпоставке за доношење потребних одлука свих кризних штабова који су формирани у ентитетима, кантонима и локалним заједницама.

Када је ријеч о самој интерпелацији групе посланика, предсједавајући Тегелтија је рекао да је ријеч о документу од једног листа папира на којем је било пет или шест цртица.

"Можда ово јесте прва интерпелација у Представничком дому али оне нису новост у парламентарном животу БиХ. Некада сам припремао интерпелацију као министар али интерпелација је била документ на који смо дали одговоре и те одговоре смо дали посланицима да имају материјал и знају о чему разговарамо", рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Тегелтија је рекао да је Савјет министара покушао да припреми материјал као одговор на интерпелацију али није се имало на шта одговорити јер није било питања.

"Данас смо дошли у ситуацију да говоримо о 'ге пет' мрежи, о раду појединачних министарстава и томе слично. Жао ми је што не могу да вам дам одговоре на то. Савјет министара је припремо одоговор који је конципиаран на бази онога што смо добили од овог дома и што се назвало интерпелација", рекао је Тегелтија.

Интерпелацију су упутили посланици Предраг Којовић, Нермин Никшић, Аида Баручија, Саша Магазиновић, Нада Младина, Зукан Хелез, Мирјана Маринковић Лепић и Дамир Арнаут. 

Срна / Глас Српске