САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - На листи најскупљих градова у Европи по цијенама некретнина у односу на висину прихода Бањалука заузима 28. мјесто, те тако предњачи испред Беча, Барселоне, Загреба, али и Сарајева, које је на овој листи заузело 91. мјесто.

Подаци су ово интернет сајта Нумбео, који важи за највећу свјетску базу података о животним трошковима, као и о квалитету живота.

Градови у БиХ на овом сајту предњаче и у цијенама других производа, али и намета, а саговорници "Независних" кажу да ови подаци нису изненађујући, већ очекивани.

На истом сајту према висини цијене стана у центру Бањалуке се налази испред Риа де Жанеира, а цијена мјесечне ренте трособног стана у граду на Врбасу је већа од оне у Сарајеву, али чак и од оне у Истанбулу.

Вртић, државни и приватни, у Бањалуци износи око 260 КМ, у Сарајеву око 280, али је цијена за око 20 КМ нижа у главном граду Нјемачке Берлину, гдје би вас вртић мјесечно коштао око 250 КМ.

Карта у једном правцу за јавни превоз у Бањалуци износи 1,80 КМ, у Сарајеву 1,60, а ниже цијене карата јавног превоза има чак и Москва, гдје карта кошта 1,09 КМ.

За килограм јабука у Бањалуци морате издвојити око 1,90 КМ, у Београду 1,85, у Сарајеву 1,75, док ће вас килограм ове воћке у Варшави коштати 1,71 КМ.

Да Бањалука предњачи и у цијени неких других намирница показују подаци на овом сајту, гдје је приказано да пола килограма хљеба износи 1,28 КМ, а јефтинији хљеб се може купити у Москви и кошта свега 0,97 КМ. Цијена кутије цигарета у Бањалуци кошта око шест КМ, а иста количина цигарета од истог произвођача у Москви кошта скоро дупло мање - 3,50 КМ. Плаћање комуналија, као што су струја, вода, гријање и одвоз смећа, ће такође више коштати грађане Бањалуке у односу на грађане Сан Франциска, Лос Анђелеса, као и Барселоне. Док у граду на Врбасу за ова комунална давања мјесечно морате у просјеку издвојити око 280 КМ, у два калифорнијска града ћете дати око 260 КМ, док ће вас исте дажбине у Барселони коштати око 267 КМ.

Грађани БиХ који су се одселили у иностранство су у емисији на Нес радију свједочили како се крећу цијене стана, намирница те горива у њиховим градовима у односу на цијене у бх. градовима, те је тако један од саговорника из Нјемачке казао да је гориво у мањим градовима у овој земљи доста јефтиније него у БиХ.

"Када сам ушао први пут у тржни центар у Нјемачкој, остао сам шокиран. Сви производи су били јефтинији него код нас. На примјер, прашак ариел од 9,1 килограма је око 18 евра, ако наиђеш на акцију и по 13 евра. Код нас је исти прашак од шест килограма 40-45 КМ. О квалитету нећу ни да причам", рекао је овај саговорник.

Други саговорник из Даблина каже да је у Бањалуци живио као подстанар, те да му је тада плата у БиХ била 800 КМ, а ренту је плаћао 320 КМ.

"Овдје радим за нешто више од 3.000 евра, ренту плаћам 700 евра.  Остале цијене су доста ниже, тако је литра дизела 1,3 евра, а килограм меса је око пет евра", навео је он.

Загрепчанин, који се укључио у емисију на Нес радију, казао је да у овом хрватском граду квадрат стана није мања од 2.500 евра, а у центру око 3.500 евра, с просјечном платом од 900 евра, те да око 60 одсто људи има плату и мању од тога.

Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, је за "Независне" рекла да овакви подаци нису изненађујући, јер у БиХ не постоји стратегија која није везана за повећања цијена.

"Све компаније да би намиривале своје мањкове иду преко леђа грађана, потрошача, дижући цијене", казала је Марићева. Када је ријеч о свим осталим давањима, па и овим која се тичу ренте, додала је, то је нешто што су у овом удружењу и раније примијетили.

"Када многе земље у Европи у овом периоду пандемије ни не размишљају о дизању цијена, ми у БиХ имамо нереалне цијене. Подизање цијена грађевинског материјала није толико да би се због тога цијена квадрата стана дизала и до четири или пет пута", навела је Марићева те додала да ни квалитет градње у БиХ није ни близу квалитету у Европи. Додала је да су бх. грађани у односу на држављане других европских земаља склонији да дижу стамбене кредите, олако се задужују, несвјесни да пандемије у цијелом свијету прави проблеме са запосленошћу.

Адмир Чавалић, економски аналитичар из "Мулти" Тузла, казао је да постоји неколико разлога зашто су цијене више у бх. градовима у односу на друге европске и свјетске градове.

"Када говоримо о некретнинама, ми немамо динамично тржиште, што значи да је оно врло круто и детерминирано односима дијаспоре. Чињеница је да БиХ спада у десет земаља у свијету по јачини властите дијаспоре, а то увјетује раст цијена некретнина", рекао је Чавалић. С друге стране, наводи он, БиХ де фацто има отворену економију, која је везана за ЕУ.

"То увјетује да имамо глобалне цијене, а са друге стране ниска продуктивност рада и високи намети узрокују ниске наднице, што опет узоркује изузетно низак животни стандард", појаснио је Чавалић.

Независне новине