ИНЗ: Свјетски дан борбе против туберкулозе - вријеме је да је надјачамо
Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се сваке године 24. марта, на дан када је 1882. године Роберт Кох (Koch) свијету обзнанио своје откриће узрочника туберкулозе, бактерије mycobacterium tuberculosis, за које је добио и Нобелову награду за медицину, наводи се у Извјештају којег је поводом овог датума припремио Институт за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).
Туберкулоза је болест стара колико и човјечанство. Њени први трагови пронађени су на остацима египатских мумија. Иако су лијекови за њено лијечење откривени још средином прошлог вијека, до њеног искорјењивања није дошло због околности које су доминирале у свијету крајем Двадесетог вијека, као што су нагли пораст броја становника, нарочито у сиромашним земљама Азије и субсахарске Африке, пораст сиромаштва, ратови, избјеглиштва, продужен животни вијек становништва, појава ХИВ инфекције. Туберкулозе највише има у Азији, субсахарској Африци и источној Европи.
Смањена смртност, али...
Према извјештају Свјетске здравствене организације (“Глобал ТБ Репорт 2017"), процјењује се да је у склопу глобалне борбе против туберкулозе у раздобљу од 2000. до 2016. смртност од туберкулозе смањена за 37 посто, те је спашено 53 милиона живота. Премда је овај пад смртности охрабрујући, он није равномјеран међу државама и унутар појединих ризичних група, због чега је туберкулоза још увијек глобално један од десет главних узрока смрти и водећи узрок смрти због заразних болести, кажу у ИНЗ-у.
Процјењује се да је у 2016. години у свијету било 10,4 милиона обољелих. Исте је године од туберкулозе умрло 1,8 милиона особа. Око двије трећине обољелих је из седам држава на подручју Азије и Африке (Индија, Индонезија, Кина, Филипни, Пакистан, Нигерија и Јужна Африка), док Европска регија заузима посљедње мјесто по броју обољелих од туберкулозе (три посто укупно обољелих у свијету).
Упркос томе, туберкулоза у Европи и даље представља релативно честу болест, са око 60.000 нових случајева годишње, те просјечном стопом инциденције (учесталост) од око 12 на 100.000, уз широки распон од 2,1 до 76,5 на 100.000. Број пријава новообољелих на подручју ЕУ/ЕЕА се смањује за око четири посто годишње, што је далеко од барем 10 посто годишње, уколико се жели постићи циљ да се туберкулоза елиминира до 2030. године. Елиминација туберкулозе на одређеном подручју је постигнута, ако се годишње биљежи мање од једног обољелог од туберкулозе на милион становника.
Стање у ЗДК
У Зеничко-добојском кантона у посљедње три године стопа кретања обољелих од туберкулозе на 100.000 становника (МБ/100.000) је од 11 до 60 на 100.000 становника. Највећи дио укупно обољелих чине особе у доби изнад 45 година. По сполној структури обољело је око 40 посто жена и 60 посто мушкараца, истиче др. Алис Козица, из Службе за епидемиологију Института за здравље и сигурност хране Зеница.
У 2018. години према пријавама уписаним у регистар за туберкулозу укупно је 101 обољели од туберкулозе. Највећи удио обољелих од туберкулозе чине особе у доби од 65 година и старији. По сполној структури обољело је око 30 посто жена и 70 посто мушкараца.
ЗДК са стопом обољевања од 28,1 на 100.000 становника налази се у европском просјеку. Постоје значајне разлике међу појединим градовима ЗДК, па је тако највиша стопа обољевања од туберкулозе у Олову (74,06 на 100.000), а најнижа у Високом (10,16 на 100.000).
О болести...
- Туберкулоза може захватити било који орган у тијелу, а најчешће су то плућа. Особа је заразна за околину ако има активну туберкулозу, што значи да у свом искашљају има микроскопски видљиве туберкулозне микобактерије које, нпр. кашљањем, кихањем, говором или пјевањем може пренијети на своје ближње. Блиски контакти су особе с којима је болесник свакодневно у контакту попут чланова породице, блиских пријатеља или колега на радном мјесту, наводи др. Козица и додаје -
- Болесници с туберкулозом који немају микроскопски видљиве узрочнике у искашљају нису заразни за околину, али се морају лијечити, да не би дошло до даљњег ширења болести на друге органе попут мозга, бубрега, краљежнице односно до развоја тешких облика туберкулозе код које су болешћу захваћена два или више органа, што може завршити смртним исходом. Обољели с изванплућним обликом туберкулозе у правилу нису заразни за околину.
Процјењује се да је данас у свијету узрочником туберкулозе заражено око двије до три милијарде људи, од којих само пет до десет посто инфицираних развије активну болест. Иако од туберкулозе може свако обољети, нека медицинска стања повећавају ризик њеног развоја, као што су инфекција ХИВ-ом, имуносупресивна терапија (нпр. анти-ТНФ лијекови, кортикостероиди, имуносупресивни лијекови након трансплантације), малигне болести, алкохолизам, злоупотреба дрога, никотинизам, шећерна болест, хронично затајење бубрега и др. Повећани ризик од туберкулозе постоји и код особа које су смјештене у неке од установа као што су склоништа за бескућнике, затвори, психијатријске болнице, установе за старије и немоћне итд. Туберкулоза је потпуно изљечива болест. Лијечење је по правилу дуготрајно.
Умјесто закључка
- Предстоји још много посла да би се елиминирала туберкулоза до 2030. године, како је Свјетска здравствена организација зацртала у својим стратешким документима. Стога је Свјетски дан борбе против туберкулозе прилика да се још једном нагласи да туберкулоза није болест која се догађа неком другом, те да свако од нас може обољети. Притом треба имати на уму да никада као данас нисмо имали толико велик удио популације старије животне доби, као ни имунокомпромитираних особа (особе са ослабљеним имунитетом), код којих је ризик развоја туберкулозе већи. Исто тако, данашње готово неограничене могућности путовања те изразити миграцијски процеси којима свједочимо посљедњих година утичу и на епидемиологију туберкулозе, истиче др. Козица.
Све су то разлози због којих љекари морају мислити и на туберкулозу када у својој свакодневици пред собом имају пацијента с клиничким симптомима и/или знаковима компатибилним с туберкулозом, нарочито ако при томе њихови пацијенти још имају и неке поменуте ризичне факторе.
Извор: Институт за здравље и сигурност хране Зеница
Туберкулоза је болест стара колико и човјечанство. Њени први трагови пронађени су на остацима египатских мумија. Иако су лијекови за њено лијечење откривени још средином прошлог вијека, до њеног искорјењивања није дошло због околности које су доминирале у свијету крајем Двадесетог вијека, као што су нагли пораст броја становника, нарочито у сиромашним земљама Азије и субсахарске Африке, пораст сиромаштва, ратови, избјеглиштва, продужен животни вијек становништва, појава ХИВ инфекције. Туберкулозе највише има у Азији, субсахарској Африци и источној Европи.
Смањена смртност, али...
Према извјештају Свјетске здравствене организације (“Глобал ТБ Репорт 2017"), процјењује се да је у склопу глобалне борбе против туберкулозе у раздобљу од 2000. до 2016. смртност од туберкулозе смањена за 37 посто, те је спашено 53 милиона живота. Премда је овај пад смртности охрабрујући, он није равномјеран међу државама и унутар појединих ризичних група, због чега је туберкулоза још увијек глобално један од десет главних узрока смрти и водећи узрок смрти због заразних болести, кажу у ИНЗ-у.
Процјењује се да је у 2016. години у свијету било 10,4 милиона обољелих. Исте је године од туберкулозе умрло 1,8 милиона особа. Око двије трећине обољелих је из седам држава на подручју Азије и Африке (Индија, Индонезија, Кина, Филипни, Пакистан, Нигерија и Јужна Африка), док Европска регија заузима посљедње мјесто по броју обољелих од туберкулозе (три посто укупно обољелих у свијету).
Упркос томе, туберкулоза у Европи и даље представља релативно честу болест, са око 60.000 нових случајева годишње, те просјечном стопом инциденције (учесталост) од око 12 на 100.000, уз широки распон од 2,1 до 76,5 на 100.000. Број пријава новообољелих на подручју ЕУ/ЕЕА се смањује за око четири посто годишње, што је далеко од барем 10 посто годишње, уколико се жели постићи циљ да се туберкулоза елиминира до 2030. године. Елиминација туберкулозе на одређеном подручју је постигнута, ако се годишње биљежи мање од једног обољелог од туберкулозе на милион становника.
Стање у ЗДК
У Зеничко-добојском кантона у посљедње три године стопа кретања обољелих од туберкулозе на 100.000 становника (МБ/100.000) је од 11 до 60 на 100.000 становника. Највећи дио укупно обољелих чине особе у доби изнад 45 година. По сполној структури обољело је око 40 посто жена и 60 посто мушкараца, истиче др. Алис Козица, из Службе за епидемиологију Института за здравље и сигурност хране Зеница.
У 2018. години према пријавама уписаним у регистар за туберкулозу укупно је 101 обољели од туберкулозе. Највећи удио обољелих од туберкулозе чине особе у доби од 65 година и старији. По сполној структури обољело је око 30 посто жена и 70 посто мушкараца.
ЗДК са стопом обољевања од 28,1 на 100.000 становника налази се у европском просјеку. Постоје значајне разлике међу појединим градовима ЗДК, па је тако највиша стопа обољевања од туберкулозе у Олову (74,06 на 100.000), а најнижа у Високом (10,16 на 100.000).
О болести...
- Туберкулоза може захватити било који орган у тијелу, а најчешће су то плућа. Особа је заразна за околину ако има активну туберкулозу, што значи да у свом искашљају има микроскопски видљиве туберкулозне микобактерије које, нпр. кашљањем, кихањем, говором или пјевањем може пренијети на своје ближње. Блиски контакти су особе с којима је болесник свакодневно у контакту попут чланова породице, блиских пријатеља или колега на радном мјесту, наводи др. Козица и додаје -
- Болесници с туберкулозом који немају микроскопски видљиве узрочнике у искашљају нису заразни за околину, али се морају лијечити, да не би дошло до даљњег ширења болести на друге органе попут мозга, бубрега, краљежнице односно до развоја тешких облика туберкулозе код које су болешћу захваћена два или више органа, што може завршити смртним исходом. Обољели с изванплућним обликом туберкулозе у правилу нису заразни за околину.
Процјењује се да је данас у свијету узрочником туберкулозе заражено око двије до три милијарде људи, од којих само пет до десет посто инфицираних развије активну болест. Иако од туберкулозе може свако обољети, нека медицинска стања повећавају ризик њеног развоја, као што су инфекција ХИВ-ом, имуносупресивна терапија (нпр. анти-ТНФ лијекови, кортикостероиди, имуносупресивни лијекови након трансплантације), малигне болести, алкохолизам, злоупотреба дрога, никотинизам, шећерна болест, хронично затајење бубрега и др. Повећани ризик од туберкулозе постоји и код особа које су смјештене у неке од установа као што су склоништа за бескућнике, затвори, психијатријске болнице, установе за старије и немоћне итд. Туберкулоза је потпуно изљечива болест. Лијечење је по правилу дуготрајно.
Умјесто закључка
- Предстоји још много посла да би се елиминирала туберкулоза до 2030. године, како је Свјетска здравствена организација зацртала у својим стратешким документима. Стога је Свјетски дан борбе против туберкулозе прилика да се још једном нагласи да туберкулоза није болест која се догађа неком другом, те да свако од нас може обољети. Притом треба имати на уму да никада као данас нисмо имали толико велик удио популације старије животне доби, као ни имунокомпромитираних особа (особе са ослабљеним имунитетом), код којих је ризик развоја туберкулозе већи. Исто тако, данашње готово неограничене могућности путовања те изразити миграцијски процеси којима свједочимо посљедњих година утичу и на епидемиологију туберкулозе, истиче др. Козица.
Све су то разлози због којих љекари морају мислити и на туберкулозу када у својој свакодневици пред собом имају пацијента с клиничким симптомима и/или знаковима компатибилним с туберкулозом, нарочито ако при томе њихови пацијенти још имају и неке поменуте ризичне факторе.
Извор: Институт за здравље и сигурност хране Зеница
