Непалска предсједница Бидија Деви Бандари распустила је парламент  21. децембра, на захтјев премијера, усред унутарстраначке заваде и тврдњи супарника да је потез неуставан, доводећи у неизвјесност политичку будућност стратешки важне хималајске земље која је већ дуго на размеђу утицаја Индије и Кине, пишу свјетски медији.

Политичка криза у Непалу продубила се док је премијер бранио своју одлуку о распуштању парламента, а присталице опозиције протестовале палећи његове портрете у Катмандуу, написао је Тајмс додајући како ће кризу помно пратити сусједне Индија и Кина.

Након вишеседмичних сукоба у његовој владајућој странци, Кадга Прасад Шарма Оли распустио је Доњи дом и најавио пријевремене изборе за наредну годину. 
Противници су тај потез осудили као "уставни пуч", апелујући на интервенцију Врховног суда. У знак протеста, додаје лондонски лист, неколико владиних министара поднијело је оставку.

Криза је посебно интересантна Индији и Кини које се деценијама боре за утицај у Катмандуу, који је додатно оптерећен наглим порастом случајева корона вируса у удаљеним планинским заједницама, али и економијом која је уништена колапсом туризма.

Упркос већинском хиндуистичком становништву, непалски односи с Индијом погоршали су се посљедњих година, а премијер Оли окренуо је земљу ближе Пекингу.

Унутарстраначке заваде

Непалска предсједница Бидија Деви Бандари је након хитног састанка с премијером најавила да ће пријевремени општи избори у овој хималајској држави највјероватније бити одржани у двије фазе - 30. априла и 10. маја, пише Ројтерс нагласивши да је то годину дана прије предвиђеног рока.
Премијер Оли (68) је, појашњава Ројтерс, затражио нови мандат након што га је његова Комунистичка партија Непала оптужила да је своју странку игнорисао приликом владиних одлука и именовања. Нјегова одлука о распуштању парламента услиједила је након што су у Доњем дому парламента који броји 275 чланова, поједини заступници из Комунистичке партије изгласали његово неповјерење.
Непалски политичари и корисници друштвених мрежа сматрају да је владајућа странка требала испробати друге политичке комбинације за вођење земље, умјесто да распише пријевремене изборе нарочито јер је пандемија похарала њихову економију која зависи од туризма.
У земљи од око 30 милиона људи, инфекције корона вирусом досегле су у недјељу, 21. децембра, бројку од 253.772 уз 1.788 смртних случајева.

Трошкови избора

Непал је на рубу уставне кризе након што је премијер затражио распуштање законодавног тијела како не би морао одступити с позиције у корист супарника како је договорено политичким споразумом из 2017. који је формирао тренутну владу, указује Вашингтон пост.

Након прошлих избора, двије комунистичке странке удружиле су се уз договор да ће се након двије и по године челници мијењати на позицији премијера. Оли се, међутим, успротивио изазивајући раскол унутар странке. Чинило се ипак, додаје лист, да је непосредни окидач одлуке извршна наредба коју је Оли донио средином децембра, а која му омогућује већу моћ при одлучивању.

Пријевремени парламентарни избори одржаће се у двије фазе наредне године и није јасно хоће ли се двије странке које чине владајућу коалицију раздвојити уочи утрке. Лист подсјећа да је окупљање двију странака ради формирања владе с двотрећинском већином прије три године окончало године политичких превирања.

Такођер, дјелује да ће нови избори бити скупа вјежба - нарочито за земљу која се налази усред економске кризе и којој Свјетска банка предвиђа раст од само један одсто у наредној години. Неколико корисника друштвених мрежа из Непала упоредило је трошкове одржавања нових избора с вакцинисањем против корона вируса - које ће према предвиђањима коштати око 670 милиона долара.

Непал, збијен између велесила Кине и Индије, релативно је нова демократија, појашњава Вашингтон пост. Десетогодишњи грађански рат између владе и маоистичких побуњеника харао је земљом до 2006. године, а најмање 17.000 људи је страдало. Укидањем 240 година старе монархије, Непал је 2008. године постао демократска република.

Кинески пријатељ Оли

Распуштањем доњег дома парламента с циљем да избјегне потенцијално изгласавање неповјерења, непалски премијер доводи у сумњу политичку будућност стратешки важне хималајске земље у којој су се Пекинг и Њу Делхи дуго борили за утицај, наглашава Њујорк тајмс.
Политичке турбуленције у Непалу одвијају се усред растућих напетости између све снажнијих и ратоборнијих држава - Кине и Индије. Њихово ривалство се појачало јер је Кина све више захтијевала право на спорну земљу дуж њихове неравне границе на Хималајима. Те су напетости ескалирале у јуну, када су се ненаоружане трупе из обје земље сукобиле и када је страдало 20 индијских и неутврђен број кинеских војника.
Непал има опсежне економске везе с Индијом у којој раде многи Непалци и попут Индије има већинско хиндуистичко становништво. Али односи су се покварили посљедњих година, нарочито након 2015. када је Индија наметнула вишемјесечну неслужбену блокаду Непала због новог устава у чијој изради Њу Делхи није учествовао. Прошле године појединци у Непалу су кривили Индију за изградњу насипа који су погоршали поплаве на непалској страни границе, додаје лист.
Како су напетости с Њу Делхијем расле, Пекинг је искористио прилику упумпавајући новац у Непал - једну од најсиромашнијих земаља јужне Азије која се пак сматра кључном државом за кинеске напоре на јачању утицаја у регији. Та је кампања, наглашава њујоршки лист, добила потицај 2017., када су комунисти побиједили на изборима. Међутим, упркос обећањима комуниста да ће повезати непалски жељезнички систем с кинеским, они су и даље неповезани.
Ако Оли падне, оцјењује Њујорк тајмс, Кина би изгубила пријатеља. Истовремено, додаје лист, супарништво Индије и Кине могло би бити прилика за новоизабраног предсједника САД Џоа Бајдена у настојању Вашингтона да изгради чвршће везе с Индијом дајући јој можда већу улогу у праћењу кинеских потеза у регији.

Радио Слободна Европа