Дјеца су у међународном праву препозната као посебно осјетљива и специфична категорија за чију заштиту нису довољни уобичајени механизми заштите предвиђени правом људских права. На данашњи дан 1959. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Декларацију о правима дјетета, а на исти дан, 30 година касније (1989.), усвојила је Конвенцију о правима дјетета.
 
Конвенција о правима дјетета представља важан корак у процесу заштите и унепређења положаја дјеце у свијету. То је први документ у ком се дјетету приступа као субјекту с правима и поставља темељ за бољи живот дјеце.
 
Конвенција је постала универзално прихваћена мјера глобалне одговорности према дјеци и ефикасно средство за унапређење услова, те промоцију околности повољних за живот и развој дјетета. Конвенција садржи каталог права дјетета. Права дјетета су узајамно повезана и остварују се у свјетлу остваривања основних принципа Конвенције:
 
- права на живот, опстанак и развој,
- најбољег интереса детета,
- права на партиципацију и
- права на недискриминацију.
 
Да би се успјешно заштитила права дјетета од велике је важности уочити различите облике њиховог кршења и благовремено реаговати путем надлежних институција.
 
С тим у вези, доносиоци одлука на свим нивоима власти треба да дјелују у најбољем интересу и осигура ефикасан институционалан механизам за праћење и заштиту дјечијих права. Дјеци није потребно сажаљење, већ ефикасна, стручна и правовремена заштита организована и пружена у оквиру ефикасног државног система.
 
Не заборавимо, данашња дјеца су сутрашњи одрасли! Дјеца чије основне потребе нису задовољене, која су изложена различитим облицима злостављања и занемаривања одрастају са великим ризиком за дугорочне емотивне и психо-социјалне последице, проблеме у изградњи односа, те стицању вјере у себе и повјерења у друге.

Semberija info