​

„Пандемија је открила дугогодишње проблеме у Босни и Херцеговини, у којима су одређени политичари слиједили своје политичке подјеле науштрб јединствене борбе за сузбијање ширења вируса и његовог утицаја на економију“, навео је Високи представник у БиХ Валентин Инцко у свом извјештају који је 5. новембра представио Вијећу сигурности УН-а.

Наводи како криза опет разоткрива огромну зависност земље од међународне помоћи, 'која наглашава неуспјех одређених националистичких политичких елита да се усредсреде на политику и питања која су заиста важна грађанима земље'.

Инцка посебно брину, односи политичких лидера у БиХ 'који су све више антагонистични и непродуктивни'.
„Поред осталих питања, постоје континуиране пријетње сецесијом, блокаде државном нивоу и на нивоу Федерације БиХ, као и превелика нефлексибилност на одређеним позицијама, од којих ниједна не доприноси помицању земље напријед или побољшању живота њених грађана.“, написао је Инцко у Извјештају.

Ријеч је о 58. Редовном шестомјесечном извјештају који Инцко подноси генералном секретару УН-а о статусу проведбе мира у БиХ, а извјештај покрива период од 16. априла до 15. октобра ове године.
Инцко је подсјетио и на то да се БиХ креће кроз још један изборни циклус, а да резултати општих избора одржаних у октобру 2018. још увек нису у потпуности спроведени.
​
„Нова Влада Федерације није именована више од двије године, а Влада Федерације из претходног мандата још увек сједи, заједно са претходним предсједником Федерације и потпредсједницима, а исто важи и за владе у Херцеговачно-неретванском кантону и Кантону 10“, наводи Инцко у свом извјештају.

Осврћући се на период уочи почетка предизборне кампање, за локалне изборе који ће у БиХ бити одржани 15. новембра, Инцко је рекао да се 'већ поново одликује подијељеном, негативном реториком која продубљује постојеће подјеле и све отежава помирење у Босни и Херцеговини'.
 
 
Током процеса организовања избора, Централна изборна комисија БиХ се 'суочила са бројним политички мотивисаним опструкцијама неких институција и/или њихових директора', наводи он и оцјењује да је, упркос свим изазовима, Комисија била успјешна у припремама за изборе и покушају да смањи ризике од изборних малверзација.
Инцко пише како подржава напоре ЦИК-а у том погледу.

Такођер се у извјештају осврнуо и на све већи прилив миграната и избјеглица у БиХ, те навео да 'високо опречне позиције' онемогућавају да се земља ефикасно носи са сигурносним и хуманитарним аспектима.

„Док је Федерација генерално домаћин највећем броју избеглица и миграната, Република Српска и даље одбија успостављање прихватних центара на својој територији и такође активно превози појединце које идентификују као избеглице или мигранте до међуентитетске граничне линије.“, написао је Инцко у свом Извјештају Вијећу сигурности УН-а.
 
Он каже како је дужан извијестити да и 25 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир, 'још увек постоје неке врло негативне политичке тенденције у Босни и Херцеговини које потенцијално представљају озбиљан ризик по мир и стабилност'.

„Послије деценије позитивне реинтеграције, динамика у земљи се промијенила и политичке снаге покушавају уназадити реформе и напредак. Нажалост, актуелне политике имају тенденцију да злоупотребљавају позитивне процесе, као што је интеграција Европске уније, како би се остварили политички циљеви, наводи се у извјештају.
Инцко наводи да је 'сада, више него икада, вријеме да позовемо политичке лидере једним гласом да оставе по страни своје разлике и усредсреде се на уједињење' у интересу трајног мира и стабилности.


Semberija info