Животи особа с протетским ортопедским помагалима, односно протезама није лаган, говори Ахмед Мујкановић, дипломирани инжењер машинства и студент другог циклуса на Машинском факултету у Зеници.

Иако се калуп за лежиште, или такозвани кош, израђује ручно и уникатно у ортопедским радионицама, корисницима протеза често треба доста времена и прилагођавања да би имали идеално помагало које ће им олакшати кретање, додаје овај млади заљубљеник у дизајнирање предмета који ће другима омогућити љепши и лагоднији живот. Због те жеље се одлучио за одсјек Инжењерски дизајн производа, што сматра добром одлуком.

Борба са здравственим системом

"Сви предмети који су везани за дизајн нових производа, за прорачуне и рачунарске анализе прототипова су ми били итекако интересантни. Након наученог 3Д моделирања кроз редовну наставу, вјештине везане за 3Д принтање сам стекао кроз секцију окупљену око ИдеаЛаба. Овој секцији се нисам прикључио на самом почетку, већ након неког времена сам видио да се ту раде супер ствари и веома занимљиви пројекти. Када имате тако добру опрему, вриједну екипу студената и професора и тако позитивну радну атмосферу, сасвим је логично да ни резултати неће изостајати. Кроз ову секцију је прошло много студената, у разне пројекте су били укључени разни студенти, а знања и вјештине које се ту науче се преносе на специфичан начин, рекао бих 'с кољена на кољено'", каже млади стручњак.



Управо због његове жеље да помогне другима, предложено му је да у оквиру свог дипломског рада одговори молби особа са инвалидетом из Зенице, како би могао дизајнирати, оптимизирати и побољшати ортопедске протезе.
Како се протезе праве ручно, постоји могућност појаве мале грешке у изради, а како протеза иде на тијело, те мале грешке могу довести до жуљања, пликова и пуцања коже, што додатно отежава живот особама које користе протетска помагала.

Осим самог проблема прилагођавања лежишта протезе, особе с инвалидитетом се морају борити и са здравственим системом, што читав процес продужава, а многи, прије свега ратни војни инвалиди, немају финансијску могућност да дођу до нових, напреднијих и бољих протеза. Зато су се представници ове популације обратили Машинском факултету, а Ахмед је спремно одговорио на изазов.

Специфична биомеханичка истраживања

"Протекло љето нисмо одмарали, јер смо у ИДЕАлаб-у, факултетској научно-истраживачкој лабораторији, радили на анализи неколико протеза тако што смо их снимали, оптимизирали модел и израдили поједине дијелове, попут калупа за лежиште протезе. Радили смо то уз помоћ 3Д скенера и принтера који су нам омогућили већу прецизност и побољшање у изради медицинских помагала него је то могуће постићи при уобичајеном ручном моделирању. Узимање тачних мјера преосталог дијела екстремитета се може обављати кориштењем 3Д скенера, а након тога у сарадњи са медицинским стручњацима, ортопедима и протетичарима, као и уз савјете самих корисника протезе, слиједи креирање 3Д модела 'коша' протезе и затим и сама израда кориштењем савремених 3Д принтера", појашњава Мујкановић процес.

Како каже, тема коју обрађује његов дипломски рад спада у групу специфичних биомеханичких истраживања.
"Кретање је једна од најважнијих човјекових потреба. У околини се налазе бројне, за здравог човјека скоро невидљиве препреке, које особама са недостатком екстремитета једног или оба доња уда стварају огромне, а понекад и нерјешиве проблеме".

Данас постоје разна техничка рјешења протетских помагала која у знатној мјери помажу оваквим особама, говори Мујкановић те додаје да протеза има задатак враћања нормалне функције дијела тијела који недостаје.

"Креирање протезе искључиво према крајњем кориснику је веома сложен процес, а укупни поступак подразумијева и потпуну рехабилитацију.  Основни циљ рада заправо јесте процјена реалне вриједности оптерећења сложене конструкције протетског помагала, разумијевање дјеловања оптерећења на елементе посматраног примјера конструкције, те пренос оптерећења на дијелу везе конструкције протезе са 'кошем', а од чега зависи оптерећење поткољеног дијела ноге корисника. Свакако, проведена анализа треба указати на мјеста за евентуална побољшања интегритета цјелине овакве везе", каже млади стручњак.

Убрзан и побољшан процес

Дакле, говори, његов дипломски рад представља неки уводни/почетни корак када је у питању овај пројекат који носи назив "Развој метода и технологија у примјени инжењерских знања у областима медицине и здравства“.

Пројекат је презентован у Влади Зеничко-добојског кантона, а на пројектној апликацији су у неколико посљедњих мјесеци интензивно радили проф.др Дарко Петковић, в.проф.др Фуад Хаџикадунић, в.проф.др Харун Хоџић и др.сц. Мирза Оруч и она представља наставак вишегодишње сарадње Машинског и Медицинског факултета Универзитета у Зеници у развоју ИДЕАлаб центара и проширењу палете услуга центара, каже Мујкановић.

"Наш циљ је да направимо коначни модел који ће бити бољи у односу на постојеће рјешење, а који неће имати превисоку цијену израде. Морам споменути да је у тим укључено и још студената те професора који ће својим знањем помоћи да се ово успјешно одради. У поређењу с традиционалним поступком израде 'коша' протезе, овим савременим приступом би се знатно убрзао и побољшао процес".

Извор: Ал Јазеера