Када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе, односно делегатима, за кога треба да гласају.

Државе немају једнак број електора

Иако није најдемократскије решење, Електорски колеџ (Колегијум изабраника) одсликава изборну традицију Сједињених Држава.

Електорски колеџ, који је дефинисан већ у другом члану Устава, има 538 електора. То је збир броја чланова оба дома Америчког конгреса на који су додата три електора, који се бирају у америчкој престоници, пошто она не припада ниједној од држава.

Државе немају једнак број електора и он зависи од броја становника – највећи број представника има Калифорнија – 55, затим Тексас – 38 и Флорида – 29, док најмање државе имају по три електора.

Тај број се мијења после сваког новог пописа становништва, а то је једном у десет година. Међутим, државе с малим бројем становника имају више електора него што им припада.

Тако, на примјер, глас једног грађанина Вермонта вриједи колико гласови троје грађана Тексаса, док је један глас из Вајоминга колико и четири гласа у Калифорнији.

За побједу је потребно 270 гласова електора

У већини држава побједник добија све гласове електора, што овај систем чини посебно занимљивим. То значи да предсједнички кандидат који добије највећи број гласова у једној савезној држави добија и све њене гласове у Електорском колеџу.

Изузетак су Мејн и Небраска, где се број електора дјели пропорционално броју освојених гласова.

За побједу је потребно најмање 270 гласова у Електорском колеџу.

Овакав систем теоријски омогућава да побједи кандидат који није добио већину гласова америчких бирача.

Тако је на прошлим изборима, број гласова које је добила Хилари Клинтон био нешто већи од укупног броја гласова за Доналда Трампа. Ипак, по америчком изборном систему, где се рачунају само електорски гласови, Трампова побједа била је веома убедљива.

Историја САД памти такву побједу и Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000. године.

Историјски, већина држава је традиционално опредјељена за једну од странака, па се кампања фокусира на десет колебљивих (swing) држава, где исход гласања није очекиван.

Електори се не састају

Електорски колеџ никад се не састаје као јединствено изборно тјело, већ електори одлучују о избору предсједника у престоницама својих држава.

Мада нису обавезни да гласају онако како то грађани желе, треба напоменути да никада до сада изборна воља грађана није промјењена у Колеџу.

Сазивање Колеџа и избор предсједника и потпредсједника обавља се првог понедељка, после друге среде у децембру у току изборне године. У случају да ниједан кандидат не освоји потребну већину, Представнички дом бира предсједника, а Сенат потпредсједника.

Како тече дуг изборни процес?

Изборни поступак за председника подијељен је у неколико фаза.

На прољеће или љето, више од годину дана пре избора, кандидат најављује своју кандидатуру за избор на мјесто предсједника САД. Од тада до прољећа изборне године одржавају се састанци врха странке и унутарстраначке дебате.

Од јануара или фебруара, па све до јуна изборне године – одржавају се избори у врху странке као и унутарстраначки избори на нивоу држава и прекоморских и придружених територија.

Сљеде изборне конвенције на којима бирају своје кандидате, а потом се организују предсједничке дебате.

Изборни дан резервисан је за први уторак након првог понедељка у новембру.

Мјесец дана касније гласа се у Електорском колеџу, затим Конгрес пребројава гласове и 20. или 21. јануара (уколико је 20. јануар у недељу) је инаугурација новоизабраног предсједника.

Ко може да буде предсједник САД?

У трци за најмоћнију функцију на свјијету могу учествовати држављани Сједињених Америчких Држава који имају најмање 35 година, имају пребивалиште на територији САД последњих 14 година и да буду рођени на тлу Америке.

​Независне новине