Планински регион Нагорно-Карабах, без излаза на море, предмет је неријешеног спора између Азербејџана, у ком се налази, и његове етничке јерменске већине, коју подржава сусједна Јерменија.

Влада Јерменије прогласила је ратно стање због ескалације ситуације у том региону, а објављена је и општу мобилизација. Сукоб са Азербејџаном око поменуте територије траје деценијама, а у посљедњих неколико мјесеци тензије су све веће.



Јерменија и Азербејџан су земље које су биле дио Совјетског Савеза прије распада 1991. године. Током 1988, пред крај совјетске власти, азербејџанске трупе и јерменски сецесионисти започели су крвави рат који је фактички независну државу оставио у рукама етничких Јермена када је 1994. године потписано примирје.

Преговори нису довели до трајног мировног споразума, а спор је остао један од "замрзнутих сукоба" постсовјетске Европе.

Конфликт вуче коријене више од једног вијека у надметању између хрићанских Јермена, туркијских народа и персијског утицаја.

Карабах насељен хришћанским Јерменима и Азерима постао је у 19. вијеку дио Руског царства. Двије групе живјеле су у релативном миру, иако је било бруталних акција са обје стране током 20. вијека.

По завршетку Првог свјетског рата и бољшевичке револуције у Русији, нови совјетски лидери су, као дио своје политике у региону основали Нагорно-Карабах аутономни регион, са већинском етничком јерменском популацијом у оквиру Социјалистичке Републике Азербејџана. Како је совјетска контрола попуштала пред крај осамдесетих, тињајући јерменско-азербејџански спор експлодирао је у насиље када је парламент овог региона прогласио придружење Јерменији, пише ББЦ.

Током борби, у којима је живот, како се процјењује, изгубило између 20.000 и 30.000 људи, етнички Јермени стекли су контролу над регионом. Они су такође погурали заузимање азербејџанске територије изван Карабаха, стварајући тампон-зону која повезује Карабах и Јерменију.

Распадом Совјетског Савеза, крајем 1991. године, Карабах се прогласио независном републиком, додатно ескалирајући сукоб у рат пуних размера. Тај де факто статус није признат нигдје. Иако Јерменија сама никада није званично признала независност региона, она јесте постала његов главни финансијски и војни подржавалац. Прекид ватре под руским посредством потписан је 1994. године, остављајући Карабах и остатке азербејџанске територије око енклаве у јерменским рукама.

Током борби, у којима је више од милион људи напустило своје домове, етничко Азеријско становништво, око 25 одсто укупног броја прије рата, побјегло је из Карабаха и Јерменије, док су етнички Јермени побјегли из остатка Азербејџана. Ниједна група становништва није могла да се врати кући од краја рата.

Од тог примирја, регион је буре барута. Азери негодују због губитка територије коју сматрају својом, док Јермени не показују спремност да је врате.

На референдуму одржаном у децембру 2006. године, који је Азербејџан прогласио нелегитимним, регион је добио нови устав. Иако је било повремених састанака лидера, све је застало кршењем прекида ватре, а најозбиљнији сукоб, до данас, био је у априлу 2016. године када су десетине војника погинуле са обје стране.

Курир / Независне