Ускоро у Бијељини још једна ангио сала
Болница „Свети врачеви“ током протекле године постигла је значајан напредак у неколико кључних подручја свог рада, као и високе стандарде у пружању услуга из кардиологије, прије свега електрофизиологије и интервентне кардиологије.
Шта сте све урадили у овој значајној грани медицине?
-Недавно смо увели 3Д мапинг систем који омогућава лијечење најкомплекснијих поремећаја срчаног ритма. Са водећим стручњаком из ове области, професором др Лазаром Ангелковим, и амбициозним тимом наших кардиолога, постајемо регионални центар за лијечење поремећаја срчаног ритма, а у томе имамо подршку Владе Републике Српске. За три мјесеца отворићемо још једну ангио салу за потребе електрофизиологије, јер смо увидјели да нам једна ангио сала није довољна. Обиљежили смо три године успјешног континуираног 24 часовног рада ангио сале, гдје је до сада збринуто 4.000 пацијената, од којих 600 са акутним инфарктом миокарда. У сваком тренутку нашим пацијентима је на располагању спреман тим интервентних кардиолога на челу са др Александром Јањичићем, начелником Одјељења за интернистичке гране. Стекли смо повјерење грађана цијеле Републике Српске који имају потребу за рјешавањем проблема са поремећајем срчаног ритма, уградње стентова, коронарографије... Све вријеме имамо стручну подршку од двије најзначајније здравствене институције из Србије, Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ из Београда и Института за кардиоваскуларне болести Војводине из Каменице. Овдје морам истаћи и велику захвалност Хеликоптерском сервису Републике Српске, чија брза реакција нам је омогућавала транспорт пацијената у хитним ситуацијама.
Какви су резултати у другим медицинским гранама у оквиру Болнице?
-Током претходне године биљежимо значајан развој васкуларне хирургије, посебно хирургије каротида, које самостално обављају наши васкуларни хирурзи др Немања Јанковић, др Јовица Видовић... Пацијенти са анеуризмом трбушне аорте не морају више одлазити у веће медицинске центре ради рјешавања овог здравственог проблема, јер смо их однедавно увели у редовне процедуре. У овој области имамо добру сарадњу са врхунским стручњаком професором др Марком Драгашем и његовим тимом из Клиничког центра Србије. У току прошле године имали смо четири хитне операције руптуриране анеуризме абдоминалне аорте, у којима је смртност била и до 50 одсто у високоспецијализованим центрима и све су биле успјешне. Од јануара, нашем тиму придружиће се и један врхунски радиолог уз чију подршку ћемо увести нове ендоскопске процедуре. Већ смо кренули са уградњом стента код пацијената са запушеним каротидним артеријама. У циљу да скренемо пажњу на значај превентивних прегледа, организовали смо превентивну акцију скрининга трбушне аорте у којој смо прегледали више од 450 грађана и код 12 особа смо пронашли анеуризму абдоминалне аорте. Подсјетићу да смо прије двије године радили опсежну превентивну акцију скрининга каротидних артерија, као превентиву можданог удара. Направили смо искорак у области урологије увођењем нове процедуре - литотрипсије (ласерско разбијање уролошког камена), коју обављамо у сарадњи са специјалистом урологије са Војномедицинске академије из Београда, др Мирком Јовановићем, једним од водећих стручњака у лијечењу уролитијазе у региону. План је да развијемо и друге оперативне уролошке методе и процедуре, а сасвим је извјесно да ће наши уролози сарађивати са најцјењенијим стручњацима у овој области. У сарадњи са Удружењем хирурга Републике Српске и Удружењем ендоскопских хирурга БиХ, били смо домаћини двије хируршке радионице на тему лапароскопије, које су окупиле више од 80 хирурга широм Републике Српске и Федерације БиХ, као и неких градова из Србије. Ова иницијатива је потврдила нашу преданост унапређењу хируршких метода и размјену стручних знања са колегама из различитих регија. Имамо амбициозне планове и у хируршком лијечењу гојазности и од ове године смо прва државна болница у Републици Српској која је кренула са „sleeve“ гастректомијом, коју за сада ради др Милан Тодоровић, начелник Одјељења за хируршке гране, у сарадњи са доцентом др Огњаном Скробићем, експертом за гојазност из Београда, са Клинике за дигестивну хирургију- Прва хируршка клиника КЦ Србија. Увели смо дијагностичко- терапијску процедуру ендоскопске ретроградне холангиопанкреатографије (ЕРЦП). Бијељинска болница је за сада једина јавна здравствена установа у Републици Српској која самостално обавља процедуру ЕРЦП, захваљујући едукацији нашег тима у Специјалној приватној болници „Др Костић“ из Бањалуке. Упоредо с тим, унаприједили смо рад у операционим салама гдје је свакодневно хирурзима на располагању искусан тим анестезиолога, преданих свом позиву заједно са анестетичарима и интрументарима. Наша офталмологија је у протеклој години обавила више од 1.500 операција катаракте најсавременијом PHACO методом и у овој области значајно напредујемо, захваљујући посвећености нашег особља и уз подршку врхунског стручњака др Драгана Мартиновића. У области ОРЛ и МФХ- уведене су нове процедуре терцијарног нивоа захваљујући нашем сараднику професору др Ненаду Арсовићу, директору Клинике за ОРЛ, Клиничког центра Србија. Увели смо нове процедуре и у пулмологији и неурологији, а унаприједили смо и друге интернистичке гране медицине...
Болница „Свети врачеви“ често је организатор и домаћин научних и стручних конгреса?
-Препознатљиви смо по организацији конгреса, а након веома успјешног Другог међународног ХИСПА Босне и Херцеговине конгреса, поново ћемо у марту ове године бити домаћини великог кардиолошког научног скупа у сарадњи са професором др Небојшом Тасићем, помоћником директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, предсједником ХИСПА центра и Свјетског удружења за васкуларно здравље. Кад говоримо о новинама које смо увели у наш рад, важно је истаћи и то да смо ове године отворили Центар за вјештачку интелигенцију и тиме започели ново поглавље у здравству на нашим просторима, а о резултатима ћемо говорити у наредном периоду. Били смо суорганизатори и домаћини међународне Конференције о дигитализацији и вјештачкој интелигенцији у медицини која је окупила велики број стручњака из ове области. Један од битних закључака ове Конференције је да вјештачку интелигенцију, која је већ дошла, треба надзирати и онолико колико је могуће, контролисати.
Често истичете да је најважнија инвестиција улагање у знање. Шта је учињено, а шта планирате да радите по овом питању?
-Наравно да смо свјесни чињенице да су људи наш највећи ресурс и да је улагање у знање наша најважнија инвестиција, а то ће и даље остати наш приоритет. За двије и по године додијелили смо 44 специјализације са субспецијализацијама. Обезбјеђујемо нашим љекарима, медицинским сестрама и техничарима едукације, стручна усавршавања и омогућавамо учешће на разним конгресима, симпозијумима и стручним скуповима, гдје стичу нова знања и искуства. Такође, доводимо најбоље стручњаке у нашу установу и подржавамо усавршавање нашег кадра у великим клиничким центрима. Настављамо да уводимо нове стандарде и континуирано тежимо ка томе да квалитет наших услуга подигнемо на ниво европских стандарда.
На крају, желим нагласити да је напредак Болнице у претходној години, резултат преданог рада свих наших запослених. Подсјетићу да је визија Болнице ,,Свети врачеви’’ из Бијељине пружање услуга високог квалитета засноване на најбољој клиничкој пракси, одговорност и хуманости нашег особља. Пред нама су нови изазови, а уз заједнички труд и преданост, вјерујем да ћемо постићи нашу визију.
(Семберија инфо)
Шта сте све урадили у овој значајној грани медицине?
-Недавно смо увели 3Д мапинг систем који омогућава лијечење најкомплекснијих поремећаја срчаног ритма. Са водећим стручњаком из ове области, професором др Лазаром Ангелковим, и амбициозним тимом наших кардиолога, постајемо регионални центар за лијечење поремећаја срчаног ритма, а у томе имамо подршку Владе Републике Српске. За три мјесеца отворићемо још једну ангио салу за потребе електрофизиологије, јер смо увидјели да нам једна ангио сала није довољна. Обиљежили смо три године успјешног континуираног 24 часовног рада ангио сале, гдје је до сада збринуто 4.000 пацијената, од којих 600 са акутним инфарктом миокарда. У сваком тренутку нашим пацијентима је на располагању спреман тим интервентних кардиолога на челу са др Александром Јањичићем, начелником Одјељења за интернистичке гране. Стекли смо повјерење грађана цијеле Републике Српске који имају потребу за рјешавањем проблема са поремећајем срчаног ритма, уградње стентова, коронарографије... Све вријеме имамо стручну подршку од двије најзначајније здравствене институције из Србије, Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ из Београда и Института за кардиоваскуларне болести Војводине из Каменице. Овдје морам истаћи и велику захвалност Хеликоптерском сервису Републике Српске, чија брза реакција нам је омогућавала транспорт пацијената у хитним ситуацијама.
Какви су резултати у другим медицинским гранама у оквиру Болнице?
-Током претходне године биљежимо значајан развој васкуларне хирургије, посебно хирургије каротида, које самостално обављају наши васкуларни хирурзи др Немања Јанковић, др Јовица Видовић... Пацијенти са анеуризмом трбушне аорте не морају више одлазити у веће медицинске центре ради рјешавања овог здравственог проблема, јер смо их однедавно увели у редовне процедуре. У овој области имамо добру сарадњу са врхунским стручњаком професором др Марком Драгашем и његовим тимом из Клиничког центра Србије. У току прошле године имали смо четири хитне операције руптуриране анеуризме абдоминалне аорте, у којима је смртност била и до 50 одсто у високоспецијализованим центрима и све су биле успјешне. Од јануара, нашем тиму придружиће се и један врхунски радиолог уз чију подршку ћемо увести нове ендоскопске процедуре. Већ смо кренули са уградњом стента код пацијената са запушеним каротидним артеријама. У циљу да скренемо пажњу на значај превентивних прегледа, организовали смо превентивну акцију скрининга трбушне аорте у којој смо прегледали више од 450 грађана и код 12 особа смо пронашли анеуризму абдоминалне аорте. Подсјетићу да смо прије двије године радили опсежну превентивну акцију скрининга каротидних артерија, као превентиву можданог удара. Направили смо искорак у области урологије увођењем нове процедуре - литотрипсије (ласерско разбијање уролошког камена), коју обављамо у сарадњи са специјалистом урологије са Војномедицинске академије из Београда, др Мирком Јовановићем, једним од водећих стручњака у лијечењу уролитијазе у региону. План је да развијемо и друге оперативне уролошке методе и процедуре, а сасвим је извјесно да ће наши уролози сарађивати са најцјењенијим стручњацима у овој области. У сарадњи са Удружењем хирурга Републике Српске и Удружењем ендоскопских хирурга БиХ, били смо домаћини двије хируршке радионице на тему лапароскопије, које су окупиле више од 80 хирурга широм Републике Српске и Федерације БиХ, као и неких градова из Србије. Ова иницијатива је потврдила нашу преданост унапређењу хируршких метода и размјену стручних знања са колегама из различитих регија. Имамо амбициозне планове и у хируршком лијечењу гојазности и од ове године смо прва државна болница у Републици Српској која је кренула са „sleeve“ гастректомијом, коју за сада ради др Милан Тодоровић, начелник Одјељења за хируршке гране, у сарадњи са доцентом др Огњаном Скробићем, експертом за гојазност из Београда, са Клинике за дигестивну хирургију- Прва хируршка клиника КЦ Србија. Увели смо дијагностичко- терапијску процедуру ендоскопске ретроградне холангиопанкреатографије (ЕРЦП). Бијељинска болница је за сада једина јавна здравствена установа у Републици Српској која самостално обавља процедуру ЕРЦП, захваљујући едукацији нашег тима у Специјалној приватној болници „Др Костић“ из Бањалуке. Упоредо с тим, унаприједили смо рад у операционим салама гдје је свакодневно хирурзима на располагању искусан тим анестезиолога, преданих свом позиву заједно са анестетичарима и интрументарима. Наша офталмологија је у протеклој години обавила више од 1.500 операција катаракте најсавременијом PHACO методом и у овој области значајно напредујемо, захваљујући посвећености нашег особља и уз подршку врхунског стручњака др Драгана Мартиновића. У области ОРЛ и МФХ- уведене су нове процедуре терцијарног нивоа захваљујући нашем сараднику професору др Ненаду Арсовићу, директору Клинике за ОРЛ, Клиничког центра Србија. Увели смо нове процедуре и у пулмологији и неурологији, а унаприједили смо и друге интернистичке гране медицине...
Болница „Свети врачеви“ често је организатор и домаћин научних и стручних конгреса?
-Препознатљиви смо по организацији конгреса, а након веома успјешног Другог међународног ХИСПА Босне и Херцеговине конгреса, поново ћемо у марту ове године бити домаћини великог кардиолошког научног скупа у сарадњи са професором др Небојшом Тасићем, помоћником директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, предсједником ХИСПА центра и Свјетског удружења за васкуларно здравље. Кад говоримо о новинама које смо увели у наш рад, важно је истаћи и то да смо ове године отворили Центар за вјештачку интелигенцију и тиме започели ново поглавље у здравству на нашим просторима, а о резултатима ћемо говорити у наредном периоду. Били смо суорганизатори и домаћини међународне Конференције о дигитализацији и вјештачкој интелигенцији у медицини која је окупила велики број стручњака из ове области. Један од битних закључака ове Конференције је да вјештачку интелигенцију, која је већ дошла, треба надзирати и онолико колико је могуће, контролисати.
Често истичете да је најважнија инвестиција улагање у знање. Шта је учињено, а шта планирате да радите по овом питању?
-Наравно да смо свјесни чињенице да су људи наш највећи ресурс и да је улагање у знање наша најважнија инвестиција, а то ће и даље остати наш приоритет. За двије и по године додијелили смо 44 специјализације са субспецијализацијама. Обезбјеђујемо нашим љекарима, медицинским сестрама и техничарима едукације, стручна усавршавања и омогућавамо учешће на разним конгресима, симпозијумима и стручним скуповима, гдје стичу нова знања и искуства. Такође, доводимо најбоље стручњаке у нашу установу и подржавамо усавршавање нашег кадра у великим клиничким центрима. Настављамо да уводимо нове стандарде и континуирано тежимо ка томе да квалитет наших услуга подигнемо на ниво европских стандарда.
На крају, желим нагласити да је напредак Болнице у претходној години, резултат преданог рада свих наших запослених. Подсјетићу да је визија Болнице ,,Свети врачеви’’ из Бијељине пружање услуга високог квалитета засноване на најбољој клиничкој пракси, одговорност и хуманости нашег особља. Пред нама су нови изазови, а уз заједнички труд и преданост, вјерујем да ћемо постићи нашу визију.
(Семберија инфо)
