Нада Мијатовић из Бијељине у себи носи посебну креативност и љубав према рукотворинама, а прошле године длучила је покренути властити бизнис, те у Улици незнаних јунака, број 9 до 11, отворила је занатску радњу ,,Стари занати Нада“. Ручни радови су, каже, посао у ком ужива, а нема дана да не помисли да ће предмете које израђује учинити још љепшим и практичнијим, осмислити неки нови узорак и научити неку нову мустру. То је начин да обрадује и себе и своје муштерије.


Надин кутак смјештен је у малом простору, а тај кутак прави је празник за очи. Испуњен је прелијепим рукотворинама и предметима који подсјећају на вриједност и љепоту традиције.
 
-Ручни радови су некада били дјелатност којом су се генерације жена, а међу њима су и наше мајке и баке, бавиле најчешће у паузама од кућних послова. Знање је то и вјештина која се преносила с генерације на генерацију. Тако сам и ја научила ручне радове. Да везем научила сам још као дјевојчица, са пет-шест година, а научила ме тетка, татина сестра. Моја прва рукотворина била је платнена врећица за чешљеве, извезла сам је основним везом који се зове игла за иглом, послије сам научила пуни вез, па покрстицу, те бод ланчића’’, присјећа се Нада Мијатовић у разговору за портал Семберија инфо, наводећи да је од мајке научила ткање и плетење, хеклање од комшинице, а шивење од пријатељице. 
 
Нада има дипломе економске, те трговачке школе пети степен. У струци је радила од 1984. до 1991. године, а кад је остала без посла хонорарно је радила у маркетингу РТРС-а. Радила је и анкете на подручју више општина, за потребе Привредне коморе. Трагајући за начином да обезбиједи егзистенцију, прошле године, 28. августа, отворила је занатску радњу. Као и сваки други, тежак је и овај почетак, а додатна тешкоћа је и то да овдје у данашњем времену није велика потражња за ручним радовима. 
 
-Радује ме чињеница да сам успјела да у  свом граду отворим радњу у којој могу да нудим и излажем своје рукотворине, а вријеме ће показати да ли ће уложени труд и да се исплати. Људи дођу, погледају, кажу да их ови предмети наводе да се сјете младости. Понешто и купе’’, каже Нада за портал Семберија инфо, која сматра да је ниска куповна моћ разлог зашто људи у тако малом броју купују производе ручне израде.
 
Међу купцима њених рукотворина у највећем броју су, каже, наши људи које је живот одвео у далеки свијет. Купљене рукотворине причају им причу о богатству овдашње прошлости, те им уљапшава нови дом и подсјећа их на вријеме проведено у овом крају. Тако се Надина мала умјетничка дјела данас налазе по западноевропским земљама, али и у Америци и Аустралији. Посебно их, како истиче, занима народна ношња или дијелови народне ношње, поготово за дјецу.

-Прву народну ношњу сам израдила пред само отварање радње, а израдила сам је на молбу куме. Ријеч је о дјечијој женској ношњи из Шумадије’’, прича Нада Мијатовић, којој није проблем израда ниједне народне ношње, проблем се јавља кад треба пронаћи квалитетене материјале од којих ће ношњу да изради - без, чоју и плиш.

портал Семберија инфо