Догодило се на данашњи дан, 27. март
1625. - Умро британски краљ шкотског поријекла Џејмс Први Стјуарт, први монарх који је од 1603. до смрти владао и Шкотском и Енглеском и први Стјуарт на енглеском пријестолу. Послије абдикације са шкотског пријестола мајке Мери Стјуарт 1567. проглашен је - када је имао само годину дана - краљем Шкотске као Џејмс Шести и ту титулу носио је до смрти.
1770. - Умро италијански сликар Ђовани Батиста Тијеполо, посљедњи велики венецијански мајстор, један од највећих декоративних умјетника 18. вијека. Његови главни радови - фреске великих димензија рађене у маниру рококоа, налазе се у у надбискупској палати у Удинама, у палати Лабија у Венецији, у бискупској резиденцији у Вирцбургу и у краљевској палати у Мадриду.
1797. - Рођен француски писац Алфред Виктор де Вињи, у чијој су романтичарској мисаоној поезији централне теме усамљеност генија, равнодушност природе и стоичко мирење са судбином. Дјела: поеме "Мојсије", "Пастирска кућа", "Елоа", "Самсонов гњев", драма "Чатертон", роман "Цинк-Марс" /преведен код нас као "Завјера"/, новеле "Ропство и величина војничког позива", "Дневник једног пјесника".
1845. - Рођен њемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген (на фотографији), који је 1895. открио "икс-зраке", добитник Нобелове награде за физику 1901. "Икс-зраци", електромагнетски таласи дужине од милионитог до милијардитог дијела центиметра, њему у част названи су "рендгенски зраци". Примјењују се у медицини за дубинско снимање органа и за зрачења, али пошто изазивају штетне промјене у структури ткива кроз која продиру, потискују их друге методе лијечења и успостављања дијагнозе. Користе се и за идентификовање хемијских елемената и за структурну анализу разних супстанци.
1854. - Француска објавила рат Русији и стала на страну Отоманског царства у Кримском рату који је избио крајем 1853. Сутрадан је то учинила и Велика Британија, која је настојала да сузбије руске аспирације на Балкан и Црно море. Рат против Русије удружени савезници су водили двије године на полуострву Крим, гдје су послије крвавих борби и великих губитака успјели да освоје кључни лучки град Севастопољ.
1867. - Рођен енглески инжењер Фредерик Хенри Ројс, који је с Чарлсом Ролсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила "Ролс-Ројс". Ројсова фирма почела је 1904. да прави аутомобиле, чији је изглед импресионирао Ролса, и њих двојица су потом постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији ненадмашна по луксузу и квалитету. Компанија "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе.
1898. - Рођена америчка позоришна и филмска глумица Глорија Џозефина Меј Свансон, која се прославила у вријеме нијемог филма, али и звучним филмом "Булевар сумрака", снимљеним 1950. Остали филмови: "Мушко и женско", "Краљица Кели", "Заза", "Госпођа Сан-Жен".
1923. - Умро шкотски хемичар и физичар Џејмс Ђуер, који је први добио течни, затим и чврст водоник. Изумио је и термос-боцу.
1927. - Рођен руски виолончелиста и диригент Мстислав Леополдович Ростропович, један од највећих мајстора виолончела и фанатичан поклоник свог инструмента, сугестиван и изразито темпераментан интерпретатор пуног тона у свим регистрима. Био је професор конзерваторијума у Москви и Лењинграду, а 1975. емигрирао је у САД.
1933. - Јапан објавио да иступа из Друштва народа због тога што је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.
1941. - У Београду у зору у официрском пучу свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на пријесто доведен малољетни краљ Петар Други Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова на челу са генералом Душаном Симовићем. Касније током дана народ је поздравио пуч масовним демонстрацијама у Београду и другим градовима Србије, јер је то значило раскидање споразума потписаног два дана раније у Бечу о приступању Југославије Тројном пакту. Јавно су спаљиване њемачке и италијанске заставе, цијепане слике Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија и извикиване пароле "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".
1945. - Нијемци у Другом свјетском рату лансирали посљедњу ракету "Фау-2" на Велику Британију. Пројектил, испаљен из холандског града Хаг, пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. Од експлозија ракета тог типа током рата је погинуло 8.958 Британаца.
1953. - У СССР-у помилован велики број политичких затвореника, што је наговијестило крај "стаљинистичке ере".
1964. - У земљотресу на Аљасци погинуло више од 100 људи.
1968. - Приликом пробног лета авионом, којим је сам управљао, у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човјек који је у априлу 1961. васионским бродом "Васток" облетио Земљу.
1968. - Генерал Сухарто изабран за другог предсједника Индонезије, умјесто Сукарна, који је изгубио власт у марту 1966.
1977. - У најтежем удесу у историји ваздухопловства погинула 583 од 644 путника и члана посаде у два "боинга 747" холандске компаније КЛМ и америчке Пан-Ам, који су се сударили на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима.
1980. - Приликом потонућа нафтне платформе "Александер Киланд" у норвешком сектору Сјеверног мора погинуло 147 људи.
1992. - Посљедње јединице Југословенске народне армије су без инцидената напустиле Бившу Југословенску Републику Македонију.
1993. - Предсједник Кине постао Ђанг Цемин, генерални секретар владајуће Комунистичке партије и врховни командант армије. Такво обједињавање кључних функција не памти се од времена Мао Це Тунга, али је стварну моћ задржао Ђангов покровитељ Денг Сјаопинг.
1996. - Јигал Амир осуђен на доживотну робију због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995.
1997. - У окршајима у Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомјесечне антивладине побуне.
1998. - Умро њемачки произвођач аутомобила Фердинанд Порше, оснивач фабрике спортских возила "Порше АГ". Током владавине Адолфа Хитлера био је један од конструктора "бубе" - аутомобила "фолксваген".
1999. - У атар сремског села Буђановци пао амерички ловац бомбардер "Ф-117 А", који је оборила југословенска противваздушна одбрана.
2006. - Лидера "наранџасте револуције" и предсједника Украјине Виктора Јушченка побиједио на парламентарним изборима Виктор Јанукович, који заступа проруски блок.
2006. - Умро славни пољски писац, класик научне фантастике Станислав Лем. Његове најпознатије књиге "Соларис", "Повратак са звијезда" и "Звјездани дневник" преведене су на више од 40 језика, међу којима и на српски.
(Независне)
1770. - Умро италијански сликар Ђовани Батиста Тијеполо, посљедњи велики венецијански мајстор, један од највећих декоративних умјетника 18. вијека. Његови главни радови - фреске великих димензија рађене у маниру рококоа, налазе се у у надбискупској палати у Удинама, у палати Лабија у Венецији, у бискупској резиденцији у Вирцбургу и у краљевској палати у Мадриду.
1797. - Рођен француски писац Алфред Виктор де Вињи, у чијој су романтичарској мисаоној поезији централне теме усамљеност генија, равнодушност природе и стоичко мирење са судбином. Дјела: поеме "Мојсије", "Пастирска кућа", "Елоа", "Самсонов гњев", драма "Чатертон", роман "Цинк-Марс" /преведен код нас као "Завјера"/, новеле "Ропство и величина војничког позива", "Дневник једног пјесника".
1845. - Рођен њемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген (на фотографији), који је 1895. открио "икс-зраке", добитник Нобелове награде за физику 1901. "Икс-зраци", електромагнетски таласи дужине од милионитог до милијардитог дијела центиметра, њему у част названи су "рендгенски зраци". Примјењују се у медицини за дубинско снимање органа и за зрачења, али пошто изазивају штетне промјене у структури ткива кроз која продиру, потискују их друге методе лијечења и успостављања дијагнозе. Користе се и за идентификовање хемијских елемената и за структурну анализу разних супстанци.
1854. - Француска објавила рат Русији и стала на страну Отоманског царства у Кримском рату који је избио крајем 1853. Сутрадан је то учинила и Велика Британија, која је настојала да сузбије руске аспирације на Балкан и Црно море. Рат против Русије удружени савезници су водили двије године на полуострву Крим, гдје су послије крвавих борби и великих губитака успјели да освоје кључни лучки град Севастопољ.
1867. - Рођен енглески инжењер Фредерик Хенри Ројс, који је с Чарлсом Ролсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила "Ролс-Ројс". Ројсова фирма почела је 1904. да прави аутомобиле, чији је изглед импресионирао Ролса, и њих двојица су потом постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији ненадмашна по луксузу и квалитету. Компанија "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе.
1898. - Рођена америчка позоришна и филмска глумица Глорија Џозефина Меј Свансон, која се прославила у вријеме нијемог филма, али и звучним филмом "Булевар сумрака", снимљеним 1950. Остали филмови: "Мушко и женско", "Краљица Кели", "Заза", "Госпођа Сан-Жен".
1923. - Умро шкотски хемичар и физичар Џејмс Ђуер, који је први добио течни, затим и чврст водоник. Изумио је и термос-боцу.
1927. - Рођен руски виолончелиста и диригент Мстислав Леополдович Ростропович, један од највећих мајстора виолончела и фанатичан поклоник свог инструмента, сугестиван и изразито темпераментан интерпретатор пуног тона у свим регистрима. Био је професор конзерваторијума у Москви и Лењинграду, а 1975. емигрирао је у САД.
1933. - Јапан објавио да иступа из Друштва народа због тога што је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.
1941. - У Београду у зору у официрском пучу свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на пријесто доведен малољетни краљ Петар Други Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова на челу са генералом Душаном Симовићем. Касније током дана народ је поздравио пуч масовним демонстрацијама у Београду и другим градовима Србије, јер је то значило раскидање споразума потписаног два дана раније у Бечу о приступању Југославије Тројном пакту. Јавно су спаљиване њемачке и италијанске заставе, цијепане слике Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија и извикиване пароле "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".
1945. - Нијемци у Другом свјетском рату лансирали посљедњу ракету "Фау-2" на Велику Британију. Пројектил, испаљен из холандског града Хаг, пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. Од експлозија ракета тог типа током рата је погинуло 8.958 Британаца.
1953. - У СССР-у помилован велики број политичких затвореника, што је наговијестило крај "стаљинистичке ере".
1964. - У земљотресу на Аљасци погинуло више од 100 људи.
1968. - Приликом пробног лета авионом, којим је сам управљао, у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човјек који је у априлу 1961. васионским бродом "Васток" облетио Земљу.
1968. - Генерал Сухарто изабран за другог предсједника Индонезије, умјесто Сукарна, који је изгубио власт у марту 1966.
1977. - У најтежем удесу у историји ваздухопловства погинула 583 од 644 путника и члана посаде у два "боинга 747" холандске компаније КЛМ и америчке Пан-Ам, који су се сударили на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима.
1980. - Приликом потонућа нафтне платформе "Александер Киланд" у норвешком сектору Сјеверног мора погинуло 147 људи.
1992. - Посљедње јединице Југословенске народне армије су без инцидената напустиле Бившу Југословенску Републику Македонију.
1993. - Предсједник Кине постао Ђанг Цемин, генерални секретар владајуће Комунистичке партије и врховни командант армије. Такво обједињавање кључних функција не памти се од времена Мао Це Тунга, али је стварну моћ задржао Ђангов покровитељ Денг Сјаопинг.
1996. - Јигал Амир осуђен на доживотну робију због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995.
1997. - У окршајима у Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомјесечне антивладине побуне.
1998. - Умро њемачки произвођач аутомобила Фердинанд Порше, оснивач фабрике спортских возила "Порше АГ". Током владавине Адолфа Хитлера био је један од конструктора "бубе" - аутомобила "фолксваген".
1999. - У атар сремског села Буђановци пао амерички ловац бомбардер "Ф-117 А", који је оборила југословенска противваздушна одбрана.
2006. - Лидера "наранџасте револуције" и предсједника Украјине Виктора Јушченка побиједио на парламентарним изборима Виктор Јанукович, који заступа проруски блок.
2006. - Умро славни пољски писац, класик научне фантастике Станислав Лем. Његове најпознатије књиге "Соларис", "Повратак са звијезда" и "Звјездани дневник" преведене су на више од 40 језика, међу којима и на српски.
(Независне)
