Марко Катон, римски сенатор, научио је грчки у 80. години. Сократ је тек са 70 година научио да свира многе музичке инструменте и успио је да савлада ову умјетност до савршенства. Микеланђело је своја  најзначајнија дјела  створио у 80. години. Са 80 година, Гете је завршио свој  ,,Фауст”. Њемачки историчар Леополд Ранке завршио је ,,Свјетску историју” у 91. години. Исак Њутн, чак,  са 85 година, био је заузет неуморним истраживањима.

Лав Толстој је у својој 82. години тако баратао косом у пољу, да млади косачи нису могли да га прате. Сједобради аутор ,,Рата и мира“ у своја позна љета клизао се на леду, возио бицикл, јахао коња и радио чучњеве, на једној нози, И то  више од 40 пута!

Амерички држављанин, композитор и диригент Игор Стравински стварао је до 88. године. Пјесник Беранже је радио до 77. године; Виктор Иго – до 83; а академик Иван Павлов – до 87; древни грчки драмски писац Софокле – до 90. године. Филозофи Диоген и Демокрит, умјетници Тицијан и Микеланђело су обављали  стваралачку активност, прешавши границу од осамдесет година; Бернард Шо је радио до 94. године…

Иначе, не тако давно амерички научници су заједно са европским колегама објавили сензационално откриће. Испоставља се да се људски мозак не развија само до 25-30 година, како се раније мислило, већ до 50 година. Штавише, ако особа настави да се активно бави менталном активношћу, онда се старење мозга готово не дешава!

Чему све ово? Само једноме: не постоји болест као што је „старост“, већ само погрешне психолошке претпоставке.

„Не вјерујте свему што чујете, чак и ако вам то одзвања у глави“, савјетује психијатар Данијел Ајмен.
Све највеће баријере и препреке у нашим животима су у нама. Сломите их!

Наша душа, наша унутрашња снага, не стари. Докле год смо живи, још имамо шансу да се уздигнемо више – да заузмемо бар још један ниво на путу нашег духовног успона. Не чекајте боља времена – може постојати само једно боље вријеме. Зове се „САДА“.