Иако токсични односи уопште нису искључиви за односе између родитеља и дјеце, токсичност у тим односима често може бити најштетнија јер су родитељи одговорни за помоћ у обликовању начина на који њихова дјеца виде себе и свијет око себе. Фигуре мајке и оца могу значити различите односе у различитим породицама, посебно у једнородитељским или вишегенерацијским домовима. Уз то, кроз разговор са Мајој Савановић Зорић, психологом и породичним психотерапеутом првенствено ћемо се осврнути на то што значи имати токсични однос са мајком. Такође ћемо дознати како ови односи могу утицати на нечије самопоуздање и како се та веза може пренијети у одрасло доба.
 
За почетак, Мајо реците нам шта означава термин „токсична веза“?

Да бисмо разумјели шта значи имати токсични однос са родитељима, битно је разумјети шта тај израз значи у вези са било којим односом.
 
Једноставно речено, токсична веза је у којој је ваше ментално, психичко или физичко благостање доведено у опасност. Често се токсичне везе могу произвести из добре воље, на примјер ако се родитељ превише уплете у замршености вашег приватног живота јер не жели да се нешто лоше догоди.
 
Међутим, ово може лако прећи у везу која нема личне границе. Препознавање да имате токсичног родитеља – и да можда понављате то понашање – може бити теже него схватити да је пријатељ или колега отрован. Пошто су они ваши родитељи, не желите сумњати. И пошто сте читавог живота пратили њихово понашање, може бити тешко реćи шта је негативно, а шта позитивно. Али постоје начини на које можете реćи да ли је понашање ваших родитеља токсично. И колико год то емоционално оптереćујуćе, постоје начини да се изборите.
 
 
Који су то знаци токсичних односа родитеља и дјеце?
 
Није необично имати компликован однос са родитељима. Као и ви, ваши родитељи су само људи, подложни истим реакцијама и емоцијама. Али гдје је граница између породичних свађа и токсичног понашања?
Емоционално злостављање, вербална виктимизација и развој дјечјих негативних инференцијалних стилова и симптома депресије, само су неки од знакова. Ако се питате јесте ли ви или неко кога познајете искусили токсични однос родитељ-дијете, запитајте се јесте ли свједочили или искусили ове ствари:
 
Окривљавање

Токсични родитељи често криве своју дјецу за властите проблеме. На примјер, ако је родитељ стално узнемирен због прљаве куће, вјероватно ће окривити своје дијете за неред, чак и ако дијете није учествовало у његовом стварању.
 
Недостатак емпатије или разумијевања

Токсични родитељи се обично не труде разумјети своју дјецу и њихове борбе. Ово се може односити на њихово дијете којем лоше иде у школи, спорту или било којој активности. Што је још горе, они се обично жале на своје дијете или га грде због било каквог понашања за које сматрају да је недолично. Као резултат тога, дијете се може осјећати као да нема гдје да се обрати за подршку.
 
Експлоатација

Токсични родитељи очекују много од своје дјеце, али им не дају много заузврат. Примјер би могао бити да очекују да дијете стално своје жеље и хтјења прилагођавају њиховим плановима, али не и да они то раде заузврат.
 
Негативност

Токсични родитељи нису само негативни према својој дјеци, они су често негативни према стању у свијету, посматрајући свијет као опасно и неповјерљиво мјесто. Обично ће то изразити својој дјеци, што може довести до више стреса за дијете.
 
Ако се ови проблеми наставе и у одраслој доби, важно је препознати када се то дешава и напоменути свом родитељу да нећете толерисати овакво понашање. Ако вас то стално погађа, можда је вријеме да размислите о ограничавању количине комуникације коју имате са родитељима.
 
Зашто ови односи могу узроковати велику штету?
 
Токсично родитељство може имати разоран ефекат на дијете и краткорочно и дугорочно.
 
Осјеćам се у замци

Једна од највеćих краткорочних посљедица за дијете које је жртва токсичног родитељства је стални осјеćај да је заробљено. „Било да се ради о физичком, вербалном или емоционалном злостављању, осјеćате се заробљеним ако сте дијете“, каже Маја. „Није као да дијете може само да устане и оде, да оде да живи само. Препуштени сте на милост и немилост људима који нас воле и брину о нама."

Утицај на будуćе односе

Још више узнемирују дугорочни ефекти токсичног родитељства на дијете. „Ваши родитељи су ваш увод у свијет“, примјеćује Маја. "Мислимо да је оно што видимо у њиховом понашању нормално док не напунимо 5 или 6 година." Ако сте дијете токсичних родитеља, каже она, тек тада сте довољно стари да схватите да то токсично понашање можда није нормално. До тог тренутка, међутим, велики дио штете је учињен.„Ово су научена понашања која можемо наставити да одржавамо на другима, као и на сопственој дјеци“, додаје она. "Ако сте одгајани мислеćи да је токсично понашање нормално, онда ćете мислити да се тако треба понашати и са својом дјецом." То може оштетити и односе изван ваше породице. „Ако не разумијемо како да се опходимо према људима и како да будемо у реципрочним односима, гдје постоји давање и узимање, онда се то може проширити и ван ваше породице“, додаје  психолог и псохотерапеут Маја Савановиоћ Зорић.
 
Како се носити са токсичним родитељима?
 
Иако је проналажење терапеута свакако добра идеја, постоје ствари које можете учинити сваки дан како бисте били сигурни да управљате својим емоцијама на здрав начин.

Поставите границе и држите их се: чак и ако још увијек живите под кровом својих родитеља, можете поставити физичке и емоционалне границе. Ово је посебно важно у одраслој доби. У оба случаја, јасно дајте до знања родитељу да ћете, ако се те границе не поштују, ограничити контакт или вријеме проведено с њима. Примјер здраве границе би био ограничавање броја телефонских позива које прихватате од родитеља или давање до знања да не могу ненајављено свратити у ваш дом. Будите експлицитни, али љубазни у објашњавању ових граница својим родитељима, а затим стани уз њих држећи своју ријеч.

Водите рачуна о себи: то значи физички кроз вјежбање и добру исхрану, као и ментално тражењем терапије и учествовање у активностима попут медитације или неког другог вида опуштања.

Пронађите начине да изразите своје емоције: то може бити кроз спорт, вјежбање или умјетност. Главна ствар овдје је пронаћи конструктиван начин да пустите своје емоције ван.

Вјежбајте изражавање својих потреба: Вјежбајте формирање здравих односа са другима тако што ћете изразити своје потребе и рећи како се осјећате. Ово ће вам такође помоћи да избјегнете стално тражење одобрења од других.