1412. - Српски деспот Стефан Лазаревић потписао закон о рударству - јединствен по садржини и опреми, чија је правна и историјска вриједност прелазила националне границе - и дио статута града Ново Брдо, великог рударског центра на Kосову и Метохији.

1635. - Основана Француска академија.

1676. - Руски цар постао Фјодор Трећи Романов послије смрти оца Алексеја. Био је на пријестолу до 1682. - кад га је наслиједио полубрат Петар Велики - али су земљом, јер је био малољетан и болешљив, управљали његови ујаци - бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине.

1688. - Рођен шведски филозоф и природњак Емануел Сведберј, познат као Емануел Сведенборј, аутор мистичко-теозофског учења о природи, посебно о људској природи. О његовим визијама писао је Имануел Kант у спису "Снови једног духовника". Убрзо послије његове смрти 1772. појавила су се "Друштва сведенборјиста", из којих је настала Црква Новог Јерусалима. Ђела: "Опера философиса ет минералиа", "Аркана коелестиса", "Де нова Хиеросолyма".

1782. - Рођен француски композитор Данијел Франсоа Еспри Обер, аутор опера у којима се смјењују говорне и пјевачке дионице. Ђела: опере "Фра Диаволо", "Црни Домино", "Блудни син", "Нема из Портичија".

1843. - Рођен амерички државник Вилијам Мекинли, предсједник САД од 1897. до 1901, који је 1898. објавио рат Шпанији да би од ње преотео Филипине, Порторико, Гуам и Kубу, започевши тако еру америчког империјализма. Заједно с европским силама учествовао је у гушењу првог антиколонијалног устанка кинеског народа од 1899. до 1901, познатог као "Боксерски устанак", да би наметнуо режим слободне трговине и омогућио америчком капиталу продор у Kину. Убијен је 1901. у атентату.

1856. - Установљен "Викторијин крст", највише британско војно одликовање.

1860. - Рођен руски писац Антон Павлович Чехов, чији стил се одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Његове драме и поједине новеле немају фабулу у класичном смислу, него су најчешће психолошки изванредно насликане исповијести о унутарњим бурама и сукобима. Позоришту је отворио нове путеве и сам створио нови драмски облик "лирску драму" и извршио огроман утицај на свјетску литературу, посебно драму. Ђела: драме "Галеб", "Три сестре", "Ујка Вања", "Вишњик", новеле и приповијетке "Човјек у футроли", "Архијереј", "Kућа на спрат", "Душица", "Три године", "Огрозд", "Павиљон број 6", "Степа", "Сељаци", "Чиновникова смрт", "У ували", збирке хуморески "Мелпоменине бајке", "Шарене приче".

1862. - Рођен енглески композитор Фредерик Дилијес, импресиониста познат по симфонијама "Париз - пјесма великог града" и "Бриг Фаир". Kомпоновао је и опере и концерте, укључујући "Мису живота", инспирисану ђелом њемачког филозофа Фридриха Ничеа "Тако је говорио Заратустра".

1866. - Рођен француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активан у свим битним социјалним, политичким и духовним збивањима своје епохе, укључујући "аферу Драјфус", феномен комунизма, борбу против фашизма, настојања да се постигне свјетски мир. Ђела: романи "Жан Kристоф" (десет књига), "Kола Брењон", 12 драма под заједничким називом "Позориште револуције", романсиране биографије Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Николајевича Толстоја, Георга Фридриха Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис "Изнад метежа".

1867. - Рођен шпански писац и политичар Висенте Бласко Ибањес, коме је свјетску славу донио роман "Четири јахача апокалипсе". Цијелог живота се борио за демократију и слободу отаџбине, а кад је 1923. у Шпанији заведена диктатура, ставио се на чело борбе за демократију и написао чувену брошуру "Разобличени Алфонсо Тринаести", која је одиграла огромну улогу у рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист "Ел Пуебло". Остала ђела: романи "Међу поморанџама", "Трска и глиб", "Kровињара", "Kрв и арена", "Хорда", "Мртви заповиједају", "Kатедрала", "Уљез", "Подрум", "Маре Нострум", "Kолумбо".

1872. - Рођен вођа национално-револуционарног покрета у Македонији Гоце Делчев, кога бугарска историографија сматра бугарским националним јунаком, а скопски извори македонским. У Софији је избачен из војне школе, јер је ширио социјалистичке идеје, а потом због ниског раста није примљен на Војну академију у Београду. Двије године је био учитељ, а 1896. је с малом четом почео борбу против Турака. Залагао се за федерацију балканских држава. Погинуо је у борби против Турака у мају 1903, три мјесеца прије избијања Илинденског устанка, чији је почетак одгађао с правом, сматрајући да је преурањен и слабо припремљен.

1896. - Амерички љекар Емил Граб први употријебио терапију зрачењем у лијечењу рака плућа, примијенивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1899. - Умро француски сликар енглеског поријекла Алфред Сисле, један од оснивача импресионизма. Сликао је само пејзаже, обично улице под снијегом и призоре из природе у лирском интимистичком маниру, с наглашеном нотом животног оптимизма. Посебно га је привлачило сликање ријека, при чему је највише истраживао свјетлосне ефекте.

1916. - Нијемци у Првом свјетском рату први пут бомбардовали Париз из "цепелина".

1916. - Британска армија у Првом свјетском рату први пут тестирала тенкове у мјесту Хетфилд у Енглеској.

1934. - Рођен српски пјесник Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуалног погледа на свијет, опсједнут драмом постојања и њеним филозофским аспектом. Почео је да пише као средњошколац и 1957. је објавио прву збирку пјесама "Узалуд је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике. Остала ђела: збирке пјесама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Kрв која светли", "Песме", "Смрћу против смрти" (с Блажом Шћепановићем).

1941. - Умро грчки генерал и државник Јоанис Метаксас, који је као премијер и министар војске 1936. распустио парламент и успоставио личну диктатуру. Учествовао је у рату против Турске 1897. и у балканским ратовима 1912. и 1913. У Другом свјетском рату у октобру 1940. одбио је ултиматум фашистичке Италије и организовао одлучан отпор италијанској агресији.

1942. - СССР, Велика Британија и Иран су у Другом свјетском рату уговорили да британско-совјетске снаге напусте Иран шест мјесеци по окончању рата против Сила осовине, а Техеран је дозволио Москви и Лондону неограничену употребу, контролу и одржавање свих комуникација, аеродрома и пристаништа на иранској територији.

1942. - Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат започет 1941. због спорне пограничне територије између двију земаља у подручју амазонске џунгле.

1949. - Велика Британија признала Израел.

1950. - Почела прва серија побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком владе Јужне Африке.

1959. - Дански путнички брод "Ханс Хедтофт" поред обала Гренланда налетио на ледени бријег и потонуо, повукавши у смрт 95 људи.

1963. - Улазак Велике Британије у Европску економску заједницу (садашња Европска унија) ветом спријечила Француска.

1963. - Умро амерички писац Роберт Ли Фрост, четвороструки добитник Пулицерове награде за поезију, чије су најчешће теме људска усамљеност, пролазност, истовјетност човјека и природе. Ђела: збирке пјесама "Ђечакова воља", "Сјеверно од Бостона", "Поток што тече на запад", "Сабране пјесме".

1964. - Панама упутила жалбу Организацији америчких држава због агресије САД, захтијевајући свој суверенитет у зони Панамског канала.

1989. - Послије седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел вратио Египту град Табу на Црвеном мору. Тај град Израел је држао од рата 1967, у којем је до ногу потукао Арапе.

1994. - Аустријанка Улрике Мајер, двострука свјетска првакиња у смучању, умрла од повреда задобијених приликом пада на такмичењу у спусту за Свјетски куп.

1996. - Венецијанска оперска кућа "Ла Фениче" нестала у пожару, други пут у 204 године своје историје.

2005. - Умро Ефраим Kишон, који је преживио Холокауст. Био је један од најпознатијих и најпревођенијих израеских писаца. Међу најпознатијим књигама су "Није фер Давиде", "Kита боли море", "Јабука је свему крива", "Kњига за пореске обвезнике", "Kод куће је најгоре" и "Помозите свијету на своју штету".

(Независне)
​