Седам најгорих намирница за мозак
Извор: Независне
Мозак је најважнији орган у нашем тијелу. Он контролише рад срца, плућа и свих осталих система у нашем организму. Неке намирнице имају негативне ефекте на мозак, утичући на нашу меморију, расположење и повећавајући ризик од деменције.
Процјењује се да ће деменција погодити више од 65 милиона људи широм свијета до 2030. године, и то највише као посљедица неправилне исхране. Срећом, ако избаците одређене намирнице из своје исхране, можете смањити ризик од пропадања мозга.
Заслађена пића
Заслађена пића као што су газирана, спортска, енергетска пића и воћни сокови не само да повећавају обим вашег струка и ризик од дијабетеса типа 2 и срчаних болести - већ имају и негативан ефекат на ваш мозак. Прекомјеран унос заслађених пића повећава шансе за развој дијабетеса типа 2, који доказано повећава ризик од Алцхајмерове болести.
Главна компонента многих заслађених пића је високо-фруктозни кукурузни сируп, који се састоји од 55% фруктозе и 45% глукозе. Висок унос фруктозе може довести до развоја метаболичког синдрома, који повећава дугорочни ризика од развоја деменције. Студије на животињама су показале да висок унос фруктозе може довести до инсулинске резистенције у мозгу, као и до смањења мождане функције, меморије, учења и стварања можданих неурона.
Високо-прерађена храна
Ултра-процесуирана храна је подвргнута индустријским процесима који мјењају њену природну структуру и додају вјештачке састојке, као што су боје, ароме, конзерванси, заслађивачи, емулгатори и појачивачи укуса. Слаткиши, грицкалице, брза храна, готова јела, пецива, житарице за доручак, месне прерађевине су обично сиромашни хранљивим састојцима, а богати калоријама, шећером, сољу и засићеним мастима.
Студија која је пратила више од 100.000 људи током пет година је показала да већи унос ултра-прерађене хране повећава ризик од депресије за 22 одсто, а ризик од когнитивног опадања и деменције за 36 одсто.
Уља сјеменки су биљна уља која се добијају из сјеменки сунцокрета, кукуруза, соје, уљане репице, памука и сусама. Ова уља се често користе у кулинарству и прехрамбеној индустрији због своје јефтиноће, стабилности и неутралног укуса. Међутим, ова уља су богата омега-6 масним киселинама, које изазивају упалу и могу пореметити равнотежу са омега-3 масним киселинама, које су противупалне и корисне за мозак. Превише омега-6 масних киселина може довести до хроничне упале, која је повезана са оштећењем можданих ћелија и когнитивним поремећајима.
Друго, уља сјеменки су подложна оксидацији, што значи да реагују са кисеоником и стварају слободне радикале, који могу оштетити ДНК, протеине и мембране ћелија. Оксидована уља могу повећати оксидативни стрес у организму, који је један од главних узрока старења и неуродегенеративних болести.
Уља сјеменки могу садржавати и трагове пестицида, хербицида и других хемикалија које се користе у узгоју биљака, а који су токсични за мозак.
Пржена храна и транс масти
Пржена храна је обично богата транс мастима, које настају када се биљна уља загријавају на високим температурама. Транс масти повећавају ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и смањују ниво доброг холестерола (ХДЛ) у крви, што повећава ризик од кардиоваскуларних болести и можданог удара. Транс масти такође могу изазвати упалу и оксидативни стрес у мозгу, што може довести до оштећења можданих ћелија и поремећаја мишљења.
Храна богата транс мастима је обично ултра-прерађена храна, која садржи вјештачке састојке и може имати штетне посљедице по здравље, укључујући и здравље мозга. Студије су показале да већи унос ултра-прерађене хране повећава ризик од депресије, когнитивног опадања и деменције.
Овај вјештачки заслађивач који се често користи у безалкохолним пићима, жвакаћим гумама, јогуртима и другим производима са ниским садржајем шећера. Аспартам се у организму разлаже на фенилаланин, аспарагинску киселину и метанол. Фенилаланин може пореметити ниво неуротрансмитера у мозгу, као што су допамин и серотонин, који утичу на расположење, учење и памћење. Аспарагинска киселина може преоптеретити мождане ћелије и изазвати њихову смрт. Метанол је отровна супстанца, која се у организму претвара у формалдехид и мрављу киселину, које могу оштетити ДНК, протеине и мембране ћелија у мозгу. Студије су, наводи Политикин магазин, повезале аспартам са главобољом, мигреном, депресијом, анксиозношћу, нападима панике, поремећајима спавања, губитком памћења и Алцхајмеровом болешћу.
Алкохол
Алкохол је психоактивна супстанца, која утиче на рад мозга на различите начине. Може привремено побољшати расположење, опустити мишиће и смањити инхибиције, али, такође, може ометати координацију, равнотежу, говор, пажњу, памћење и доношење одлука. Хронично и прекомјерно конзумирање алкохола може довести до трајних оштећења мозга, као што су атрофија мозга, алкохолна деменција и алкохолна неуропатија. Алкохол, такође, може изазвати упалу, дехидрацију, хипогликемију, недостатак витамина и минерала, оксидативни стрес и поремећај микробиома цријева, што може негативно утицати и на здравље мозга.
Мозак је најважнији орган у нашем тијелу. Он контролише рад срца, плућа и свих осталих система у нашем организму. Неке намирнице имају негативне ефекте на мозак, утичући на нашу меморију, расположење и повећавајући ризик од деменције.
Процјењује се да ће деменција погодити више од 65 милиона људи широм свијета до 2030. године, и то највише као посљедица неправилне исхране. Срећом, ако избаците одређене намирнице из своје исхране, можете смањити ризик од пропадања мозга.
Заслађена пића
Заслађена пића као што су газирана, спортска, енергетска пића и воћни сокови не само да повећавају обим вашег струка и ризик од дијабетеса типа 2 и срчаних болести - већ имају и негативан ефекат на ваш мозак. Прекомјеран унос заслађених пића повећава шансе за развој дијабетеса типа 2, који доказано повећава ризик од Алцхајмерове болести.
Главна компонента многих заслађених пића је високо-фруктозни кукурузни сируп, који се састоји од 55% фруктозе и 45% глукозе. Висок унос фруктозе може довести до развоја метаболичког синдрома, који повећава дугорочни ризика од развоја деменције. Студије на животињама су показале да висок унос фруктозе може довести до инсулинске резистенције у мозгу, као и до смањења мождане функције, меморије, учења и стварања можданих неурона.
Високо-прерађена храна
Ултра-процесуирана храна је подвргнута индустријским процесима који мјењају њену природну структуру и додају вјештачке састојке, као што су боје, ароме, конзерванси, заслађивачи, емулгатори и појачивачи укуса. Слаткиши, грицкалице, брза храна, готова јела, пецива, житарице за доручак, месне прерађевине су обично сиромашни хранљивим састојцима, а богати калоријама, шећером, сољу и засићеним мастима.
Студија која је пратила више од 100.000 људи током пет година је показала да већи унос ултра-прерађене хране повећава ризик од депресије за 22 одсто, а ризик од когнитивног опадања и деменције за 36 одсто.
Уља сјеменки су биљна уља која се добијају из сјеменки сунцокрета, кукуруза, соје, уљане репице, памука и сусама. Ова уља се често користе у кулинарству и прехрамбеној индустрији због своје јефтиноће, стабилности и неутралног укуса. Међутим, ова уља су богата омега-6 масним киселинама, које изазивају упалу и могу пореметити равнотежу са омега-3 масним киселинама, које су противупалне и корисне за мозак. Превише омега-6 масних киселина може довести до хроничне упале, која је повезана са оштећењем можданих ћелија и когнитивним поремећајима.
Друго, уља сјеменки су подложна оксидацији, што значи да реагују са кисеоником и стварају слободне радикале, који могу оштетити ДНК, протеине и мембране ћелија. Оксидована уља могу повећати оксидативни стрес у организму, који је један од главних узрока старења и неуродегенеративних болести.
Уља сјеменки могу садржавати и трагове пестицида, хербицида и других хемикалија које се користе у узгоју биљака, а који су токсични за мозак.
Пржена храна и транс масти
Пржена храна је обично богата транс мастима, које настају када се биљна уља загријавају на високим температурама. Транс масти повећавају ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и смањују ниво доброг холестерола (ХДЛ) у крви, што повећава ризик од кардиоваскуларних болести и можданог удара. Транс масти такође могу изазвати упалу и оксидативни стрес у мозгу, што може довести до оштећења можданих ћелија и поремећаја мишљења.
Храна богата транс мастима је обично ултра-прерађена храна, која садржи вјештачке састојке и може имати штетне посљедице по здравље, укључујући и здравље мозга. Студије су показале да већи унос ултра-прерађене хране повећава ризик од депресије, когнитивног опадања и деменције.
Овај вјештачки заслађивач који се често користи у безалкохолним пићима, жвакаћим гумама, јогуртима и другим производима са ниским садржајем шећера. Аспартам се у организму разлаже на фенилаланин, аспарагинску киселину и метанол. Фенилаланин може пореметити ниво неуротрансмитера у мозгу, као што су допамин и серотонин, који утичу на расположење, учење и памћење. Аспарагинска киселина може преоптеретити мождане ћелије и изазвати њихову смрт. Метанол је отровна супстанца, која се у организму претвара у формалдехид и мрављу киселину, које могу оштетити ДНК, протеине и мембране ћелија у мозгу. Студије су, наводи Политикин магазин, повезале аспартам са главобољом, мигреном, депресијом, анксиозношћу, нападима панике, поремећајима спавања, губитком памћења и Алцхајмеровом болешћу.
Алкохол
Алкохол је психоактивна супстанца, која утиче на рад мозга на различите начине. Може привремено побољшати расположење, опустити мишиће и смањити инхибиције, али, такође, може ометати координацију, равнотежу, говор, пажњу, памћење и доношење одлука. Хронично и прекомјерно конзумирање алкохола може довести до трајних оштећења мозга, као што су атрофија мозга, алкохолна деменција и алкохолна неуропатија. Алкохол, такође, може изазвати упалу, дехидрацију, хипогликемију, недостатак витамина и минерала, оксидативни стрес и поремећај микробиома цријева, што може негативно утицати и на здравље мозга.
