Научници открили која раса паса је најпаметнија на свијету
Фото - Инстаграм
Извор: Крстарица / Независне новине
Научници су у новој студији проучили хиљаду паса, међу којима је било 13 врста, постављајуц́и пред њих десет тестова способности. У истраживању је белгијски малиноа, који се често користи као полицијски пас, освојио 35 од 39 могуц́их бодова и тиме заузео прво мјесто листе најинтелигентнијих паса.
Псима који су учествовали у испитивању постављено је седам когнитивних и три бихевиорална задатка. Тестови су укључивали способност читања људских гестова и провјеру могу ли животиње заобиц́и прозирну ограду у облику латиничног слова В како би дошле до хране коју су могле да видјети. Научници су истраживали и колико је пас независан и колико брзо тражи помоц́ од човјека када је пред њим нерјешив задатак као што је храна упакована у затворену кутију.
Белгијски малиноа – најинтелигентнији пас
Прво мјесто на тим тестовима заузео је белгијски малиноа, који се често користи као полицијски пас или као чувар, са 35 од 39 бодова. Други је био бордер коли са 26 бодова док је њемачка раса ховаварт заузела трец́е мјесто са 25 бодова, наводи се у истраживању објављеном у научном часопису Сајентифик рипортс.
„Белгијски малиноа истакао се у многим когнитивним задацима и има врло добре резултате на вец́ини тестова“, изјавила је Катрина Тира са Универзитета у Хелсинкију.
Сара Јунтила са Универзитета у Хелсинкију, један од аутора студије, каже да вец́ина пасмина има своје снаге и слабости.
„На примјер, лабрадор ретривер био је врло добар у читању људских гестова, али није тако добар у просторном рјешавању проблема“, каже Јунтила.
Један од задатака који је постављен пред псе током овог тестирања био је да заобиђу провидну ограду у облику латиничног слова В да би дошли до хране која се видела кроз ограду. Циљ тог задатка био је да се измјери способност рјешавања проблема. Тим научника мјерио је и способност паса да читају људске гестове натјеравши их да реагују на пет људских покрета: стално показивање, кратко показивање, показивање ногом, показивање на нешто док су окренути у другом смијеру и прац́ење погледа.
Улога пасмине утиче на интелигенцију паса
У истраживању су учествовале расе белгијски малиноа, аустралијски келпи, лабрадор ретривер, шкотски овчар, златни ретривер, ховаварт, шпански пас за воду, шетландски овчар, енглески кокер шпанијел, аустралијски овчар, мјешанац, њемачки овчар, фински лапонски пас и бордер коли.
Научници подвлаче да све врсте имају неке своје слабости, па тако и побједник, белгијски малиноа. Он је био међу најлошије пласираним, заједно са њемачким овчаром, у тесту цилиндра, у ком је задатак био да се дође до хране смјештене у прозирни цилиндрични предмет, тако што морају да га заобиђу и храну узму са бочне стране. Научници сматрају да се овим тестом испитују инхибиције паса, а управо се основни задатак малиноа, који су радни пси, доводи са тим у везу, јер радни пси морају да имају нижу контролу инхибиције како би брже реаговали.
Научници су на основу тога закључили да улога за коју су пси одгајани може да утиче на њихове когнитивне способности, па су тако ретривери, на пример, имали добар одговор у препознавању људских гестова, јер им је основни задатак да буду овчари и да у сарадњи са пастиром чувају стада, пише Крстарица.
Научници су у новој студији проучили хиљаду паса, међу којима је било 13 врста, постављајуц́и пред њих десет тестова способности. У истраживању је белгијски малиноа, који се често користи као полицијски пас, освојио 35 од 39 могуц́их бодова и тиме заузео прво мјесто листе најинтелигентнијих паса.
Псима који су учествовали у испитивању постављено је седам когнитивних и три бихевиорална задатка. Тестови су укључивали способност читања људских гестова и провјеру могу ли животиње заобиц́и прозирну ограду у облику латиничног слова В како би дошле до хране коју су могле да видјети. Научници су истраживали и колико је пас независан и колико брзо тражи помоц́ од човјека када је пред њим нерјешив задатак као што је храна упакована у затворену кутију.
Белгијски малиноа – најинтелигентнији пас
Прво мјесто на тим тестовима заузео је белгијски малиноа, који се често користи као полицијски пас или као чувар, са 35 од 39 бодова. Други је био бордер коли са 26 бодова док је њемачка раса ховаварт заузела трец́е мјесто са 25 бодова, наводи се у истраживању објављеном у научном часопису Сајентифик рипортс.
„Белгијски малиноа истакао се у многим когнитивним задацима и има врло добре резултате на вец́ини тестова“, изјавила је Катрина Тира са Универзитета у Хелсинкију.
Сара Јунтила са Универзитета у Хелсинкију, један од аутора студије, каже да вец́ина пасмина има своје снаге и слабости.
„На примјер, лабрадор ретривер био је врло добар у читању људских гестова, али није тако добар у просторном рјешавању проблема“, каже Јунтила.
Један од задатака који је постављен пред псе током овог тестирања био је да заобиђу провидну ограду у облику латиничног слова В да би дошли до хране која се видела кроз ограду. Циљ тог задатка био је да се измјери способност рјешавања проблема. Тим научника мјерио је и способност паса да читају људске гестове натјеравши их да реагују на пет људских покрета: стално показивање, кратко показивање, показивање ногом, показивање на нешто док су окренути у другом смијеру и прац́ење погледа.
Улога пасмине утиче на интелигенцију паса
У истраживању су учествовале расе белгијски малиноа, аустралијски келпи, лабрадор ретривер, шкотски овчар, златни ретривер, ховаварт, шпански пас за воду, шетландски овчар, енглески кокер шпанијел, аустралијски овчар, мјешанац, њемачки овчар, фински лапонски пас и бордер коли.
Научници подвлаче да све врсте имају неке своје слабости, па тако и побједник, белгијски малиноа. Он је био међу најлошије пласираним, заједно са њемачким овчаром, у тесту цилиндра, у ком је задатак био да се дође до хране смјештене у прозирни цилиндрични предмет, тако што морају да га заобиђу и храну узму са бочне стране. Научници сматрају да се овим тестом испитују инхибиције паса, а управо се основни задатак малиноа, који су радни пси, доводи са тим у везу, јер радни пси морају да имају нижу контролу инхибиције како би брже реаговали.
Научници су на основу тога закључили да улога за коју су пси одгајани може да утиче на њихове когнитивне способности, па су тако ретривери, на пример, имали добар одговор у препознавању људских гестова, јер им је основни задатак да буду овчари и да у сарадњи са пастиром чувају стада, пише Крстарица.
