Извор: Н1

Можда ти фотографије на друштвеним мрежама стварају притисак да мораш имати много пријатеља, али те фотографије су често далеко од истине. Сасвим је у реду и да будеш задовољан/а малом, али одабраном групом људи на које су можеш ослонити.

Пријатељ не мора нужно бити особа с којом проводиш сваки слободан тренутак, која зна сваки детаљ о теби и која те подржава у свему што планираш направити. У току живота ћеш вјероватно имати различите врсте пријатеља. Иако си с некима можда мало приснији, то не значи да су ови други мање погодни за дружење.

Вршњаци из школе, колеге с посла, познаници с којима идеш у провод, па чак понекад и људи које упознаш на интернету, вјероватно ће у неким тренуцима заузимати важније, а у другим мање важно мјесто у твом животу. Једино на што треба обратити пажњу јест то да неко од њих чини да твој живот постане знатно гори, у ком случају је можда вријеме да преиспиташ статус “пријатеља” који си му додијелио/ла, пише Уницеф.

Ко је добар пријатељ?

Процјена је ли нам неко добар пријатељ или не најчешће зависи од нас, као и од особе с којом се дружимо, али постоје неке карактеристике које би трребале бити заједничке већини људи које сматрамо блиским. Ово су неке од њих:
– поузданост (можемо рачунати на њих)
– искреност (нпр. не оговарају нас)
– посвећеност (труде се око нашег односа колико и ми)
– љубазност (не вријеђају нас, не понашају се агресивно, поштују наша осјећања, жеље и потребе…)
– спремност да прихвате различитости (не осуђују нас ако смо по нечему другачији, нити нас приморавају да се прилагодимо њима)
– отвореност (остављају простора за промјене, дружење с другим људима, итд.)

Имаш ли неког пријатеља који не испуњава неки од ових критерија?

Може се догодити да у свом окружењу имаш неког тко се не опходи баш најбоље према теби, али то не значи да га мораш “отписати”. Уколико ти је до те особе стало, постоје начини да бар донекле ријешиш проблем:

Поразговарајте

Искрен и отворен разговор може помоћи у рјешавању бројних проблема које имамо с другим људима. Припреми се унапријед за разговор, причекај неки погодан тренутак (нпр. када нема пуно људи у околини, када нигдје не журите, итд.) и покушај разјаснити неке ствари које те муче. Потруди се да активно слушаш (не размишљај о другим стварима), да разумијеш тачку гледишта свог суговорника, али и да њему јасно изнесеш своју. У томе ти могу помоћи вјештине рјешавања сукоба и асертивне комуникације. Ако откријеш да се твој пријатељ понаша лоше због неког другог проблема који га мори, можеш му покушати помоћи да се с њим лакше избори.

Смањи контакт

Уколико примијетиш да се разговором ништа не постиже, можеш се слободно постепено удаљавати од те особе. То значи да је мораш увијек звати да се видите, нити да прихваћаш њене позиве ако ти није стало до виђања. У случају да се крећете у истом кругу људи, можеш је виђати и само у друштву других, а смањити контакт ван те групе. Води само рачуна о томе да та особа зна због чега је избјегаваш и да су та осјећања донекле узајамна.

Буди фер

Ако ти је та особа учинила нешто нажао, то не значи да је вријеме за “освету”. Потруди се да је не оговараш нити називаш погрдним именима, јер то сигурно неће допринијети томе да се ваш однос побољша и да се ти боље осјећаш. Тако ћеш само створити неповољну слику о себи код те особе, али и других људи, што вјероватно не желиш.

Прихвати крај

Прекид комуникације, било да је у питању партнер или пријатељ, никад није лак. Губитак било које врсте може бити тежак, али не мора нужно значити да смо увијек уједно и на губитку. Упражњено мјесто у свом друштву сигурно можеш попунити неким ко ће га знати више цијенити.

Потражи помоћ

Расправе са блиским људима могу бити изузетно тешке и исцрпљујуће, нарочито ако се не заврше баш најбоље (тј. помирењем или рјешењем проблема). Може се догодити и да ти је изузетно тешко носити се сам/а са свим различитим нелагодним емоцијама које се тада могу јавити (туга, бијес, кривња…).

Добра вијест је да помоћ постоји и да ти је увек на дохват руке. Било да се обратиш за савјет неком старијем (нпр. родитељима, наставницима, тренерима) или, још боље, неком стручнијем (психологу или психијатру), велика је вјероватност да ће ти одговарати подијелити терет који осјећаш. Дај себи одушка, а можда заиста добијеш и корисне смјернице које ће ти помоћи да пребродиш овај несумњиво изазован период који је пред тобом.