Догодило се на данашњи дан, 17. август
Данас је четвртак, 17. август, 229. дан 2023. До краја године има 139 дана.
1552. - Завршено штампање прве књиге у Београду, познате као "Београдско четворојеванђеље". Књигу је крупним ћирилским словима, која је резао јероманах Мардарије, штампао Тројан Гундулућ, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, послије чије је смрти преузео штампарију. "Четворојеванђеље" је драгоцјен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. вијека.
1753. - Рођен чешки слависта Јозеф Добровски, отац славистике, творац чешке граматике и граматике старословенског језика, средишња личност чешког народног препорода. Проучавао је све словенске језике и књижевности, посебно рад словенских просветитеља Ћирила и Методија, словенске азбуке и старословенски језик. Дјела: "Историја чешког језика и књижевности", "Граматика чешког језика", "Граматика старословенског језика", славистичке збирке "Славин", "Слованка".
1761. - Рођен српски политичар и правник Сава Поповић, познат као Сава Текелија, предсједник Матице српске, народни добротвор. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и имања, основао је 1838. у Будимпешти задужбину "Текелијанум" под управом Матице српске, како би српским ђацима из Војводине омогућио унивезитетско школовање у главном граду Угарске. Активно је учестововао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао Матицу српску, која га је 1838. изабрала за доживотног предсједника.
1786. - Рођен амерички национални јунак и политичар Дејви Крокет, члан Конгреса САД од 1827. до 1831. и од 1833. до 1835. Погинуо је 1836. бранећи са тексашким добровољцима тврђаву Аламо, у окршају са знатно надмоћнијим мексичким трупама.
1786. - Умро пруски краљ Фридрих Други Велики, типичан представник пруског милитаризма, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу.
1850. - Умро аргентински генерал и национални херој Хосе де Сан Мартин, који је са Симоном Боливаром предводио јужноамерички покрет за независност, ослободилац Аргентине, Чилеа и Перуа од шпанске колонијалне власти. Укинуо је ропство, прокламовао слободу штампе, оснивао библиотеке и настојао да културно препороди народ.
1868. - Умро которски морепловац капетан Иво Визин, први Југословен који је опловио Земљу. На путовање око свјета је кренуо из Белгије 11. фебруара 1852. малим бродом "Сплендидо", са 11 чланова посаде и несигурним географским картама, и послије многих искушења упловио у Трст 30. августа 1859. Тршћанска општина га је прогласила почасним грађанином и додијелила му почасну заставу за велике заслуге у поморству.
1876. - Рођен српски генералштабни пуковник Драгутин Димитријевић - Апис, главни инспиратор официрске завјере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903, чиме је одлучујуће допринио да се на српски пријесто врати династија Карађорђевић. Као начелник обавјештајног одјељења Главног генералштаба српске војске повезао се са националноослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије, а 1911. је са неколико другова основао тајну организацију "Уједињење или смрт", познату и као "Црна рука", ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске, да би био остварен народни идеал - уједињење српства. Ухапшен је у Првом свјетском рату у децембру 1916. на Солунском фронту због инсценираног атентата на регента Александра Карађорђевића. Послије смртне пресуде војног суда, донесене на монтираном процесу, са још двојицом официра је стријељан у јуну 1917. Приликом ревизије Солунског процеса 1953. утврђено је да су "атентат" инсценирали сам Александар и Радикална странка и сви осуђени су рехабилитовани.
1893. - Рођена америчка филмска глумица Ме Вест, која се исказала као изузетан комичар. Филмови: "Секс", "Дијамантска Лили", "Нисам анђео", "Клондајк Ени", "Сваки дан је празник", "Иди на запад, млади човјече", "Мура Брекендриџ", "Учинила му је криво".
1896. - Џорџ Кармак открио злато у притоци ријеке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих "златних грозница".
1908. - Умро српски писац Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. Послије завршетка Велике школе у Београду био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића. Од 1905. до смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Почео је реалистичким приповјеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дјела универзалне вриједности. Дјела: сатиричне приповијетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".
1929. - Рођен амерички пилот Френсис Гери Пауерс, који је оборен 1960. док је изнад совјетске територије летио шпијунским авионом "У-2", што је изазвало велику дипломатску кризу САД и СССР. Пауерс се тада спасио искакањем, заробљен је и 1962. размијењен за једног совјетског шпијуна.
1941. - Њемачки окупатори су у Другом свјетском рату објесили о бандере на Теразијама у центру Београда тијела петорице српских родољуба и оставили их да висе више дана. Претходно су у дворишту Гестапоа, због наводне терористичке активности, стријељали студента Милорада Покрајца, кројачког радника Јована Јанковића, обућара Светислава Милина, сељака из околине Сопота Велимира Јовановића и борца Космајског партизанског одреда Ратка Јевића.
1943. - Рођен амерички филмски глумац Роберт де Ниро, једна од највећих свјетских филмских звијезда крајем 20. вијека, добитник Оскара за улоге у филмовима "Кум Два" и "Разјарени бик". Остали филмови: "Таксиста", "Двадесети вијек", "Било једном у Америци", "Ловац на јелене", "Њујорк, Њујорк", "Врелина", "Обожавалац".
1945. - Вођа индонезијске борбе за независност др Ахмед Сукарно послије капитулације Јапана у Другом свјетском рату прогласио независност Индонезије, чему се успротивила Холандија. Послије четворогодишње герилске борбе против Холанђана и великог притиска свјетског јавног мњења на Хаг, Индонезија је постала независна држава 1949.
1960. - Афричка држава Габон стекла независност од Француске.
1976. - У земљотресу који је изазвао катастрофалну плиму, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
1985. - Од експлозије аутомобила бомбе, коју су у хришћански дио Бејрута подметнли исламски терористи, погинуло је 60 и рањено сто људи.
1987. - Њемачки ратни злочинац Рудолф Хес, замјеник Адолфа Хитлера, пронађен је мртав пошто се објесио помоћу електричног кабла у ћелији затвора "Шпандау". У мају 1941, наводно на своју руку, авионом је одлетио у Шкотску с намјером да код британске владе издејствује сепаратан мир с Њемачком. Његов приједлог није прихваћен и крај Другог свјетског рата је дочекао као заробљеник у Великој Британији. На суђењу у Нирнбергу 1946. осуђен је за ратне злочине на доживотну робију.
1988 - Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион, убрзо послије полијетања погинуо је пакистански диктатор генерал Мохамед Зија ул Хак, који је на чело државе дошао 1977, пошто је војним ударом оборио премијера Зулфикара Али Бута и потом се прогласио шефом државе. С предсједником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.
1990. - Ирак драматично заоштрио заливску кризу саопштењем да ће западне цивиле смјестити у војне базе и остале кључне објекте док не прође ратна опасност.
1996. - С космодрома у Бајконуру у васиону је полетјела прва Францускиња Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".
1998. - Предсједника САД Била Клинтона у Бијелој кући четири сата испитивао независни тужилац Кенет Стар, послије чега је шеф америчке државе на телевизији описао сексуалне односе с приправницом у Бијелој кући Моником Левински као "неподобну везу".
1999. - У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу с епицентром код града Измир, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
2003. - Амерички војници у Багдаду убили Ројтерсовог камермана Мазена Дане /43/. Убиство осудили Комитет за заштиту новинара /ЦПЈ/ из Њујорка и организација Репортери без граница /РСФ/ из Париза и позвали САД да спроведу пуну истрагу.
(Независне)
1552. - Завршено штампање прве књиге у Београду, познате као "Београдско четворојеванђеље". Књигу је крупним ћирилским словима, која је резао јероманах Мардарије, штампао Тројан Гундулућ, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, послије чије је смрти преузео штампарију. "Четворојеванђеље" је драгоцјен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. вијека.
1753. - Рођен чешки слависта Јозеф Добровски, отац славистике, творац чешке граматике и граматике старословенског језика, средишња личност чешког народног препорода. Проучавао је све словенске језике и књижевности, посебно рад словенских просветитеља Ћирила и Методија, словенске азбуке и старословенски језик. Дјела: "Историја чешког језика и књижевности", "Граматика чешког језика", "Граматика старословенског језика", славистичке збирке "Славин", "Слованка".
1761. - Рођен српски политичар и правник Сава Поповић, познат као Сава Текелија, предсједник Матице српске, народни добротвор. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и имања, основао је 1838. у Будимпешти задужбину "Текелијанум" под управом Матице српске, како би српским ђацима из Војводине омогућио унивезитетско школовање у главном граду Угарске. Активно је учестововао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао Матицу српску, која га је 1838. изабрала за доживотног предсједника.
1786. - Рођен амерички национални јунак и политичар Дејви Крокет, члан Конгреса САД од 1827. до 1831. и од 1833. до 1835. Погинуо је 1836. бранећи са тексашким добровољцима тврђаву Аламо, у окршају са знатно надмоћнијим мексичким трупама.
1786. - Умро пруски краљ Фридрих Други Велики, типичан представник пруског милитаризма, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу.
1850. - Умро аргентински генерал и национални херој Хосе де Сан Мартин, који је са Симоном Боливаром предводио јужноамерички покрет за независност, ослободилац Аргентине, Чилеа и Перуа од шпанске колонијалне власти. Укинуо је ропство, прокламовао слободу штампе, оснивао библиотеке и настојао да културно препороди народ.
1868. - Умро которски морепловац капетан Иво Визин, први Југословен који је опловио Земљу. На путовање око свјета је кренуо из Белгије 11. фебруара 1852. малим бродом "Сплендидо", са 11 чланова посаде и несигурним географским картама, и послије многих искушења упловио у Трст 30. августа 1859. Тршћанска општина га је прогласила почасним грађанином и додијелила му почасну заставу за велике заслуге у поморству.
1876. - Рођен српски генералштабни пуковник Драгутин Димитријевић - Апис, главни инспиратор официрске завјере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903, чиме је одлучујуће допринио да се на српски пријесто врати династија Карађорђевић. Као начелник обавјештајног одјељења Главног генералштаба српске војске повезао се са националноослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије, а 1911. је са неколико другова основао тајну организацију "Уједињење или смрт", познату и као "Црна рука", ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске, да би био остварен народни идеал - уједињење српства. Ухапшен је у Првом свјетском рату у децембру 1916. на Солунском фронту због инсценираног атентата на регента Александра Карађорђевића. Послије смртне пресуде војног суда, донесене на монтираном процесу, са још двојицом официра је стријељан у јуну 1917. Приликом ревизије Солунског процеса 1953. утврђено је да су "атентат" инсценирали сам Александар и Радикална странка и сви осуђени су рехабилитовани.
1893. - Рођена америчка филмска глумица Ме Вест, која се исказала као изузетан комичар. Филмови: "Секс", "Дијамантска Лили", "Нисам анђео", "Клондајк Ени", "Сваки дан је празник", "Иди на запад, млади човјече", "Мура Брекендриџ", "Учинила му је криво".
1896. - Џорџ Кармак открио злато у притоци ријеке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих "златних грозница".
1908. - Умро српски писац Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. Послије завршетка Велике школе у Београду био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића. Од 1905. до смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Почео је реалистичким приповјеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дјела универзалне вриједности. Дјела: сатиричне приповијетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".
1929. - Рођен амерички пилот Френсис Гери Пауерс, који је оборен 1960. док је изнад совјетске територије летио шпијунским авионом "У-2", што је изазвало велику дипломатску кризу САД и СССР. Пауерс се тада спасио искакањем, заробљен је и 1962. размијењен за једног совјетског шпијуна.
1941. - Њемачки окупатори су у Другом свјетском рату објесили о бандере на Теразијама у центру Београда тијела петорице српских родољуба и оставили их да висе више дана. Претходно су у дворишту Гестапоа, због наводне терористичке активности, стријељали студента Милорада Покрајца, кројачког радника Јована Јанковића, обућара Светислава Милина, сељака из околине Сопота Велимира Јовановића и борца Космајског партизанског одреда Ратка Јевића.
1943. - Рођен амерички филмски глумац Роберт де Ниро, једна од највећих свјетских филмских звијезда крајем 20. вијека, добитник Оскара за улоге у филмовима "Кум Два" и "Разјарени бик". Остали филмови: "Таксиста", "Двадесети вијек", "Било једном у Америци", "Ловац на јелене", "Њујорк, Њујорк", "Врелина", "Обожавалац".
1945. - Вођа индонезијске борбе за независност др Ахмед Сукарно послије капитулације Јапана у Другом свјетском рату прогласио независност Индонезије, чему се успротивила Холандија. Послије четворогодишње герилске борбе против Холанђана и великог притиска свјетског јавног мњења на Хаг, Индонезија је постала независна држава 1949.
1960. - Афричка држава Габон стекла независност од Француске.
1976. - У земљотресу који је изазвао катастрофалну плиму, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
1985. - Од експлозије аутомобила бомбе, коју су у хришћански дио Бејрута подметнли исламски терористи, погинуло је 60 и рањено сто људи.
1987. - Њемачки ратни злочинац Рудолф Хес, замјеник Адолфа Хитлера, пронађен је мртав пошто се објесио помоћу електричног кабла у ћелији затвора "Шпандау". У мају 1941, наводно на своју руку, авионом је одлетио у Шкотску с намјером да код британске владе издејствује сепаратан мир с Њемачком. Његов приједлог није прихваћен и крај Другог свјетског рата је дочекао као заробљеник у Великој Британији. На суђењу у Нирнбергу 1946. осуђен је за ратне злочине на доживотну робију.
1988 - Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион, убрзо послије полијетања погинуо је пакистански диктатор генерал Мохамед Зија ул Хак, који је на чело државе дошао 1977, пошто је војним ударом оборио премијера Зулфикара Али Бута и потом се прогласио шефом државе. С предсједником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.
1990. - Ирак драматично заоштрио заливску кризу саопштењем да ће западне цивиле смјестити у војне базе и остале кључне објекте док не прође ратна опасност.
1996. - С космодрома у Бајконуру у васиону је полетјела прва Францускиња Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".
1998. - Предсједника САД Била Клинтона у Бијелој кући четири сата испитивао независни тужилац Кенет Стар, послије чега је шеф америчке државе на телевизији описао сексуалне односе с приправницом у Бијелој кући Моником Левински као "неподобну везу".
1999. - У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу с епицентром код града Измир, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
2003. - Амерички војници у Багдаду убили Ројтерсовог камермана Мазена Дане /43/. Убиство осудили Комитет за заштиту новинара /ЦПЈ/ из Њујорка и организација Репортери без граница /РСФ/ из Париза и позвали САД да спроведу пуну истрагу.
(Независне)
