Уношење течности није важно за организам само љети, иако су нам у периодима топлог времена потребне веће количине. Међутим, и вишак течности, као и недостатак, може да проузрокује велике здравствене проблеме.

Вода и прекомјерно уношење: Да ли је могућа токсикација

Професор др Верослава Станковић истиче  да дилема колико унијети течности понекад може скупо да нас кошта у смислу здравствених компликација. Наиме, људи се љети углавном фокусирају на појачани унос, не знајући да прекомјерно хидрирање може да резултира чак и тровањем водом, односно токсикацијом.

– За овај процес је веома значајно то коју воду уносимо. У току љета знојење је интензивно, па долази до губитка натријума, али и калијума. Када пијемо исључиво обичну, чисту воду, такозвану „чесмовачу“, може доћи до још мање концентрације и натријума и калијума. У појединим ситуацијама то може изазвати тако опасне посљедице по организам да није немогућ ни фатални исход, односно смрт. Уколико пијемо олигоминералне воде (флаширане), овакве симптоме ћемо избјећи.

Како се одређује количина оптимална количина воде

Упозорења љекара углавном се односе на спречавање дехидратације и опасности до којих може да доведе, па се тако апели углавном своде на препоруке да обавезно пијемо више воде када су врућине или при већим физичким напорима. Али, како да знамо да је ниво воде који унесемо одговарајући?

– Оптималне количине воде пре свега зависе од општег стања и здравствене слике. Здрава одрасла особа би требало током целе године да уноси од два и по до три литра воде. У току лета, ако смо на мору или смо у повећаној физичкој активности, и више. Међутим, то морамо радити редовно и парцијало, више пута по мало. Никако не смемо да унесемо  у једном узимању литар воде, на пример. Ту већу количину воде ваља распоредити што равномерније у току 24 сата – објашњава специјалиста хигијене исхране и редовни професор на Академији струковних студија Београд, одсјек Висока здравствена школа.

Вода и симптоми предозирања (токсикације)

Ако се код особе која је одједном унијела огромну количину воде покаже да је организам у стању предозирања и да је одреаговао на прекомјерни унос, јавиће се неки упозоравајући, понекад тешки симптоми. Према ријечима проф.др Станковић, грчеви у мишићима су једна од првих опасних индикација која указује на токсикацију водом и драматични губитак натријума и калијума.

На који начин можемо да угрозимо срце ако се „предозирамо“ водом

– Овакви симптоми су први пут примећени код рудара који су уносили велике количине обичне воде а губили много електролита. Имали су јаке грчеве у доњим екстремитетима. Али, ови симптоми нису ограничени само на ножне мишиће. Познато је да је и срце мишић, па тако може да дође до његовог оштећења, последично и до изненадне смрти – упозорава проф.др Станковић.

Остали симптоми губитка натријума и калијума

Према ријечима саговорнице, поред грчева мишића, који могу да прогредирају у продужене нападе грчева, иницијални симптоми хипонатремије (недостатка натријума) су наузеја (мучнина), летаргија и главобоља, чије продузено стање може да доведе до конвулзија и коме.

Симптоми хипокалијемије (недостатка калијума) су апатија, мишићна слабост, парестезије и тетанични грчеви.

– Може доћи до појаве неправилности у срчаном раду, у одмаклим случајевима и до млитаве парализе. Респираторни мишићи могу да ослабе до тог степена да је потребна вештачка вентилација. Смањује се способност бубрега да концентрује урин, што доводи до полиурије (повећано излучивање мокраће) и полидипсије (појачан осећај жеђи) – наводи проф.др Станковић.

Још опасности топлог времена

Поред дехидратације, која је љети веома честа, опасност вреба и од тровања храном. Бактерије бујају и може да дође до контаминације намирница, посебно млијечних производа и меса.

Како се љето углавном везује за путовања, Станковић упозорава на лошу хигијену и такозвану путничку дијареју. Чест пратилац је, према ријечима проф.др Верославе Станковић, и инфекција ешерихијом коли.


Глас Српске