Које негативне посљедице има лоша исхрана по наше тијело?
Наши избори у исхрани играју кључну улогу у одређивању нашег цјелокупног благостања и квалитета живота. Изрека "ти си оно што једеш" важи јер наша тијела зависе од хранљивих материја које уносимо да би оптимално функционисала.
Са друге стране, нездрава исхрана може довести до низа негативних ефеката који могу значајно утицати на наше здравље и дуговјечност. У наставку овог текста навешћемо различитештетне посљедице нездраве исхране, истражујући како тренутне тако и дугорочне ефекте на тијело.
Гојазност и добијање на тежини
Један од најочигледнијих резултата нездраве исхране је добијање тежине и гојазност. Храна богата рафинисаним шећерима, нездравим мастима и празним калоријама доприноси прекомјерном уносу калорија, што доводи до нагомилавања вишка тјелесне масти. Ово не утиче само на физички изглед, већ повећава ризик од разних хроничних болести попут дијабетеса типа 2, болести срца и одређених врста канцера.
Нездрава исхрана може довести до инсулинске резистенције. Ако се питате шта је то инсулинска резистенција и како је елиминисати укратко ћемо вам објаснити ову појаву. То је стање у којем ћелије постају мање одзивне на дејство инсулина, хормона одговорног за регулацију нивоа шећера у крви. Када ћелије постану резистентне на инсулин, тијело захтјева веће количине инсулина како би регулисало ниво шећера у крви, што може на крају довести до развоја дијабетеса типа 2.
Ово хронично стање не утиче само на контролу нивоа шећера у крви, већ повећава ризик од других компликација, укључујући оштећење нерва, болести бубрега и проблеме са видом, али битно је напоменути да је ово стање реверзибилно - може се регулисати правилном исхраном, физичком активношћу, редовним сном и неким љековима. Ипак, водите се ониме “боље спријечити него лијечити” и потрудите се да до овог стања никада не дођете.
Кардиоваскуларне компликације
Исхрана богата засићеним и транс мастима, као и високим нивоом натријума, може проузроковати озбиљне проблеме у функционисању кардиоваскуларног система.
Прекомјерна конзумација ових нездравих масти повећава нивое лошег холестерола (ЛДЛ) док снижава ниво доброг холестерола (ХДЛ), стварајући неравнотежу која промовише развој атеросклерозе, стања које се карактерише таложењем плака у артеријама. То, пак, повећава ризик од срчаних удара, можданих удара и других кардиоваскуларних болести.
Проблеми са варењем
Исхрана без влакана и есенцијалних хранљивих материја може допринијети разним поремећајима варења. Затвор, синдром иритабилног црева (ИБС) и гастроезофагеална рефлуксна болест (ГЕРБ) су чести посљедице лоших прехрамбених навика.
Храна богата влакнима помаже варењу, регулише цријевне покрете и подржава здравље цријева, док исхрана богата прерађеном храном може пореметити равнотежу цријевне флоре, што доводи до гастроинтестиналних сметњи. Храна која може помоћи у побољшању варења је: воће и поврће, јогурт, дуд (поред ове, има још неколико позитивних функција), вода и течности.
Поремећаји когнитивних способности
Мозак захтијева континуирано снабдијевање хранљивим материјама како би оптимално функционисао. Нездрава исхрана без есенцијалних витамина, минерала и антиоксиданата може нарушити когнитивне функције и чак допринијети развоју неуродегенеративних болести попут Алцхајмерове болести. Истраживања сугеришу да исхрана богата омега-3 масним киселинама, антиоксидансима и другим хранљивим материјама које подржавају мозак може помоћи у заштити когнитивног здравља.
Са друге стране, навике у исхрани за које се показало да имају негативан утицај на наш мозак су: пречесто конзумирање црвеног меса, ултра-прерађена храна (смрзнута храна, чипс, сладолед…), пржена храна.
Поремећаји расположења
Веза између цријева и мозга наглашава комплексан однос између наших прехрамбених избора и менталног благостања. Исхрана богата прерађеном храном и шећерима може негативно утицати на нивое неуротрансмитера и повећати инфламацију, што може довести до поремећаја расположења попут депресије и анксиозности.
С друге стране, исхрана богата интегралним намирницама, немасним протеинима и здравим мастима може подржати стабилна расположења и емоционалну отпорност.
Здравље костију
Калцијум и витамин Д су кључни за одржавање снажних костију и спречавање стања попут остеопорозе. Нездрава исхрана без ових хранљивих материја може ослабити кости током времена, повећавајући ризик од прелома и проблема са покретљивошћу, посебно код старијих особа.
Неке од намирница које позитивно утичу на здравље костију су: млијеко, орашасти плодови, сјеменке (чиа, мљевени лан, сјеме бундеве, сусам), зелено поврће (спанаћ, броколи, кељ), пасуљ, масна риба (витамин Д).
Проблеми са кожом
Исхрана и те како утиче и на здравље наше коже. Прекомјерна конзумација шећера и прерађене хране може допринијети проблемима са кожом попут акни и прераног старења. Хранљиве намирнице, с друге стране, обезбјеђују витамине и антиоксидансе неопходне за здраву и сјајну кожу.
За анти-аге ефекат препоручују се: витамини Ц, Е и А, селен, коензим Q10, омега-3 и омега-6 масне киселине и висок унос воде.
Ослабљен имунолошки систем
Имунолошки систем зависи од различитих витамина и минерала како би ефикасно функционисао. Исхрана без ових хранљивих материја може ослабити одбрану тијела од инфекција и болести, остављајући особе подложнијим обољењима и споријем опоравку. Додатно, постоји пуно намирница које, не само да немају позитиван утицај на њега, већ и штете имуном систему.
Повећан ризик од карциномских обољења
Нездрава исхрана, посебно она богата прерађеним месом, газираним напицима и рафинисаним угљеним хидратима, повезана је са повећаним ризиком од одређених врста рака, укључујући колоректални, панкреасни и рак дојке. Инфламаторни одговор који се покреће овим прехрамбеним изборима може допринијети развоју и напредовању ћелија рака.
Скраћени животни вијек
Свеукупно, негативни ефекти нездраве исхране могу значајно скратити животни вијек појединца. Хроничне болести попут дијабетеса, болести срца и рака, које су често повезане са лошим прехрамбеним навикама, могу довести до смањеног квалитета живота и превременог смртног исхода.
Нездрава исхрана може имати озбиљне посљедице по наше тијело, како у краткорочном тако и у дугорочном смислу. Да бисмо сачували своје здравље и благостање, важно је обратити пажњу на оно што уносимо у своје тијело и усвојити навике које промовишу уравнотежену и хранљиву исхрану. Ваша исхрана може играти кључну улогу у одређивању квалитета вашег живота и ваше дугорочне добробити.
Са друге стране, нездрава исхрана може довести до низа негативних ефеката који могу значајно утицати на наше здравље и дуговјечност. У наставку овог текста навешћемо различитештетне посљедице нездраве исхране, истражујући како тренутне тако и дугорочне ефекте на тијело.
Гојазност и добијање на тежини
Један од најочигледнијих резултата нездраве исхране је добијање тежине и гојазност. Храна богата рафинисаним шећерима, нездравим мастима и празним калоријама доприноси прекомјерном уносу калорија, што доводи до нагомилавања вишка тјелесне масти. Ово не утиче само на физички изглед, већ повећава ризик од разних хроничних болести попут дијабетеса типа 2, болести срца и одређених врста канцера.
Нездрава исхрана може довести до инсулинске резистенције. Ако се питате шта је то инсулинска резистенција и како је елиминисати укратко ћемо вам објаснити ову појаву. То је стање у којем ћелије постају мање одзивне на дејство инсулина, хормона одговорног за регулацију нивоа шећера у крви. Када ћелије постану резистентне на инсулин, тијело захтјева веће количине инсулина како би регулисало ниво шећера у крви, што може на крају довести до развоја дијабетеса типа 2.
Ово хронично стање не утиче само на контролу нивоа шећера у крви, већ повећава ризик од других компликација, укључујући оштећење нерва, болести бубрега и проблеме са видом, али битно је напоменути да је ово стање реверзибилно - може се регулисати правилном исхраном, физичком активношћу, редовним сном и неким љековима. Ипак, водите се ониме “боље спријечити него лијечити” и потрудите се да до овог стања никада не дођете.
Кардиоваскуларне компликације
Исхрана богата засићеним и транс мастима, као и високим нивоом натријума, може проузроковати озбиљне проблеме у функционисању кардиоваскуларног система.
Прекомјерна конзумација ових нездравих масти повећава нивое лошег холестерола (ЛДЛ) док снижава ниво доброг холестерола (ХДЛ), стварајући неравнотежу која промовише развој атеросклерозе, стања које се карактерише таложењем плака у артеријама. То, пак, повећава ризик од срчаних удара, можданих удара и других кардиоваскуларних болести.
Проблеми са варењем
Исхрана без влакана и есенцијалних хранљивих материја може допринијети разним поремећајима варења. Затвор, синдром иритабилног црева (ИБС) и гастроезофагеална рефлуксна болест (ГЕРБ) су чести посљедице лоших прехрамбених навика.
Храна богата влакнима помаже варењу, регулише цријевне покрете и подржава здравље цријева, док исхрана богата прерађеном храном може пореметити равнотежу цријевне флоре, што доводи до гастроинтестиналних сметњи. Храна која може помоћи у побољшању варења је: воће и поврће, јогурт, дуд (поред ове, има још неколико позитивних функција), вода и течности.
Поремећаји когнитивних способности
Мозак захтијева континуирано снабдијевање хранљивим материјама како би оптимално функционисао. Нездрава исхрана без есенцијалних витамина, минерала и антиоксиданата може нарушити когнитивне функције и чак допринијети развоју неуродегенеративних болести попут Алцхајмерове болести. Истраживања сугеришу да исхрана богата омега-3 масним киселинама, антиоксидансима и другим хранљивим материјама које подржавају мозак може помоћи у заштити когнитивног здравља.
Са друге стране, навике у исхрани за које се показало да имају негативан утицај на наш мозак су: пречесто конзумирање црвеног меса, ултра-прерађена храна (смрзнута храна, чипс, сладолед…), пржена храна.
Поремећаји расположења
Веза између цријева и мозга наглашава комплексан однос између наших прехрамбених избора и менталног благостања. Исхрана богата прерађеном храном и шећерима може негативно утицати на нивое неуротрансмитера и повећати инфламацију, што може довести до поремећаја расположења попут депресије и анксиозности.
С друге стране, исхрана богата интегралним намирницама, немасним протеинима и здравим мастима може подржати стабилна расположења и емоционалну отпорност.
Здравље костију
Калцијум и витамин Д су кључни за одржавање снажних костију и спречавање стања попут остеопорозе. Нездрава исхрана без ових хранљивих материја може ослабити кости током времена, повећавајући ризик од прелома и проблема са покретљивошћу, посебно код старијих особа.
Неке од намирница које позитивно утичу на здравље костију су: млијеко, орашасти плодови, сјеменке (чиа, мљевени лан, сјеме бундеве, сусам), зелено поврће (спанаћ, броколи, кељ), пасуљ, масна риба (витамин Д).
Проблеми са кожом
Исхрана и те како утиче и на здравље наше коже. Прекомјерна конзумација шећера и прерађене хране може допринијети проблемима са кожом попут акни и прераног старења. Хранљиве намирнице, с друге стране, обезбјеђују витамине и антиоксидансе неопходне за здраву и сјајну кожу.
За анти-аге ефекат препоручују се: витамини Ц, Е и А, селен, коензим Q10, омега-3 и омега-6 масне киселине и висок унос воде.
Ослабљен имунолошки систем
Имунолошки систем зависи од различитих витамина и минерала како би ефикасно функционисао. Исхрана без ових хранљивих материја може ослабити одбрану тијела од инфекција и болести, остављајући особе подложнијим обољењима и споријем опоравку. Додатно, постоји пуно намирница које, не само да немају позитиван утицај на њега, већ и штете имуном систему.
Повећан ризик од карциномских обољења
Нездрава исхрана, посебно она богата прерађеним месом, газираним напицима и рафинисаним угљеним хидратима, повезана је са повећаним ризиком од одређених врста рака, укључујући колоректални, панкреасни и рак дојке. Инфламаторни одговор који се покреће овим прехрамбеним изборима може допринијети развоју и напредовању ћелија рака.
Скраћени животни вијек
Свеукупно, негативни ефекти нездраве исхране могу значајно скратити животни вијек појединца. Хроничне болести попут дијабетеса, болести срца и рака, које су често повезане са лошим прехрамбеним навикама, могу довести до смањеног квалитета живота и превременог смртног исхода.
Нездрава исхрана може имати озбиљне посљедице по наше тијело, како у краткорочном тако и у дугорочном смислу. Да бисмо сачували своје здравље и благостање, важно је обратити пажњу на оно што уносимо у своје тијело и усвојити навике које промовишу уравнотежену и хранљиву исхрану. Ваша исхрана може играти кључну улогу у одређивању квалитета вашег живота и ваше дугорочне добробити.
