Како оспособити енергетски независно домаћинство: Са 6.000 КМ до мини-соларне електране
БАЊАЛУКА - Домаћинству које у просјеку троши 500 киловат-сати електричне енергије мјесечно за куповину и изградњу мини-соларне електране на свом стамбеном објекту, с којом би постало енергетски независно, потребно је око 6.000 конвертибилних марака.
Каже ово за "Глас Српске" директор предузећа "Етмакс" из Бањалуке Синиша Максимовић, наводећи да БиХ, па самим и Република Српска, због свог географског положаја има високу просјечну годишњу сунчаност те смо међу европским земљама с највећим соларним потенцијалом.
- Инсталација соларне електране на кров властите куће одржива је и сигурна инвестиција, с изразито позитивним финансијским ефектом. У конкретном случају домаћинства која у просјеку троше око 500 киловат-сати требало би да инсталирају соларне панеле инсталисане снаге око три киловата. Такав уређај, рецимо на подручју Бањалуке, која има 1.250-1.300 сунчаних сати годишње, производио би довољно струје за потребе домаћинства које се одлучи на овај корак. Илустрације ради, да би били постављени ови панели потребно је око двадесетак квадрата крова, што готово свака кућа сигурно има - појаснио је Максимовић.
Како је додао једна таква мини-соларна електрана, инсталисане снаге од три киловата, по принципу "кључ у руке" кошта од 5.000 до 6.000 марака, а њихов вијек трајања креће се од 25 до 30 година.
- Ако узмемо у обзир колико су тренутне цијене електричне енергије на нашем тржишту, али и вриједност ове инвестиције, период поврата уложеног новца креће се између пет и седам година. Овај период отплате је мањи него неких ранијих година, јер је цијена струје данас виша, али је и сама цијена ових панела и пратеће опреме доста нижа - навео је Максимовић.
Када су у питању технички услови, односно да ли ове панеле могу на своје кровове уградити сва домаћинства, Максимовић каже да је најидеалнија опција да кров буде окренут на јужну страну, што је у 90 одсто и случај.
Навео је и да код нас постоји и једно устаљено, али и погрешно мишљење обичних људи да су ови панели исплативи само на подручју Херцеговине. Каже да када је у питању Бањалука, она има око 1.250 сунчаних сати, што је за 250 више од утврђеног стандарда, док је у Херцеговини то око 1.500 сунчаних сати.
- На подручју Херцеговине уграђени соларни панели извлаче за 15 одсто више снаге него ови у Бањалуци. Али то не значи да не треба и да није исплативо градити и на подручју Крајине. Да појасним још једну ствар која врло често буни људе. Не може се гледати колика је искориштеност уређаја рецимо љети или зими. Гледа се укупна ефикасност те мини-соларне електране на нивоу читаве године. Код нас је законом уведена категорија прозјумера, произвођача-потрошача. Шта то значи? Ако један мјесец имате рецимо вишак струје, ви га предајете у мрежу и тако стварате један "енергетски кредит", односно ту исту количину струје можете повући у оним мјесецима и данима када имате мању потрошњу - објаснио је Максимовић.
Они који се одлуче на овај корак имају могућност да све ово ураде уз помоћ и субвенције које нуди "Електропривреда Републике Српске" (ЕРС), која је још током прошле године, у августу покренула програм енергетске одрживости. Према овом програму сва заинтересована домаћинства могу се обратити на адресу овог предузећа, које би онда на себе преузело све послове у вези са изградњом ових мини-соларних електрана, али и њихово финансирање, односно субвенционисање. Њиме је предвиђено да у првом кораку буде обухваћено 50.000 домаћинстава, која би на својим крововима изградила соларне панеле инсталисане снаге од три до седам киловата. Вриједност пројекта је око 500 милиона марака. Грађани који уграде ове панеле уз помоћ ЕРС-а, наредних 25 година неће морати да плаћају струју. Једина обавеза првих десет година је плаћање фиксне мјесечне рате, која ће бити мања од просјечног мјесечног рачуна за струју.
Ово јавно предузеће је почетком маја започело с реализацијом овог стратешког пројекта постављања соларних електрана на кровове домаћинстава, а као прво мјесто одабрано је требињско насеље Виногради. Колика је уопште заинтересованост грађана за овај пројекат, колико се њих јавило до сада нисмо успјели да сазнамо до закључења овог броја. Иначе овим пројектом су обухваћени и већи стамбени објекти (зграде), али и привредни субјекти, који искажу интересовање да на овај начин смање своје трошкове производње и рачуне за струју.
Опасности
Питање енергетске независности постаје све актуелније, посебно након избијања рата у Украјини, али и процеса декарбонизације у ЕУ. Иако РС нема проблема са снабдијевањем струјом, чак је у протеклом периоду била једна од ријетких земаља у региону која је извозила, то би могло да се промијени. Наиме БиХ је прихватила обавезу да до 2050. спроведе процес гашења термоелектрана. Када се то догоди мањак ћемо морати надомјестити производњом из обновљивих извора. Уколико то не буде урађено на вријеме, могли бисмо се врло лако од извозника претворити у земљу која енергију увози и то по цијенама које су далеко више од оних на нашем тржишту.
Глас Српске
Каже ово за "Глас Српске" директор предузећа "Етмакс" из Бањалуке Синиша Максимовић, наводећи да БиХ, па самим и Република Српска, због свог географског положаја има високу просјечну годишњу сунчаност те смо међу европским земљама с највећим соларним потенцијалом.
- Инсталација соларне електране на кров властите куће одржива је и сигурна инвестиција, с изразито позитивним финансијским ефектом. У конкретном случају домаћинства која у просјеку троше око 500 киловат-сати требало би да инсталирају соларне панеле инсталисане снаге око три киловата. Такав уређај, рецимо на подручју Бањалуке, која има 1.250-1.300 сунчаних сати годишње, производио би довољно струје за потребе домаћинства које се одлучи на овај корак. Илустрације ради, да би били постављени ови панели потребно је око двадесетак квадрата крова, што готово свака кућа сигурно има - појаснио је Максимовић.
Како је додао једна таква мини-соларна електрана, инсталисане снаге од три киловата, по принципу "кључ у руке" кошта од 5.000 до 6.000 марака, а њихов вијек трајања креће се од 25 до 30 година.
- Ако узмемо у обзир колико су тренутне цијене електричне енергије на нашем тржишту, али и вриједност ове инвестиције, период поврата уложеног новца креће се између пет и седам година. Овај период отплате је мањи него неких ранијих година, јер је цијена струје данас виша, али је и сама цијена ових панела и пратеће опреме доста нижа - навео је Максимовић.
Када су у питању технички услови, односно да ли ове панеле могу на своје кровове уградити сва домаћинства, Максимовић каже да је најидеалнија опција да кров буде окренут на јужну страну, што је у 90 одсто и случај.
Навео је и да код нас постоји и једно устаљено, али и погрешно мишљење обичних људи да су ови панели исплативи само на подручју Херцеговине. Каже да када је у питању Бањалука, она има око 1.250 сунчаних сати, што је за 250 више од утврђеног стандарда, док је у Херцеговини то око 1.500 сунчаних сати.
- На подручју Херцеговине уграђени соларни панели извлаче за 15 одсто више снаге него ови у Бањалуци. Али то не значи да не треба и да није исплативо градити и на подручју Крајине. Да појасним још једну ствар која врло често буни људе. Не може се гледати колика је искориштеност уређаја рецимо љети или зими. Гледа се укупна ефикасност те мини-соларне електране на нивоу читаве године. Код нас је законом уведена категорија прозјумера, произвођача-потрошача. Шта то значи? Ако један мјесец имате рецимо вишак струје, ви га предајете у мрежу и тако стварате један "енергетски кредит", односно ту исту количину струје можете повући у оним мјесецима и данима када имате мању потрошњу - објаснио је Максимовић.
Они који се одлуче на овај корак имају могућност да све ово ураде уз помоћ и субвенције које нуди "Електропривреда Републике Српске" (ЕРС), која је још током прошле године, у августу покренула програм енергетске одрживости. Према овом програму сва заинтересована домаћинства могу се обратити на адресу овог предузећа, које би онда на себе преузело све послове у вези са изградњом ових мини-соларних електрана, али и њихово финансирање, односно субвенционисање. Њиме је предвиђено да у првом кораку буде обухваћено 50.000 домаћинстава, која би на својим крововима изградила соларне панеле инсталисане снаге од три до седам киловата. Вриједност пројекта је око 500 милиона марака. Грађани који уграде ове панеле уз помоћ ЕРС-а, наредних 25 година неће морати да плаћају струју. Једина обавеза првих десет година је плаћање фиксне мјесечне рате, која ће бити мања од просјечног мјесечног рачуна за струју.
Ово јавно предузеће је почетком маја започело с реализацијом овог стратешког пројекта постављања соларних електрана на кровове домаћинстава, а као прво мјесто одабрано је требињско насеље Виногради. Колика је уопште заинтересованост грађана за овај пројекат, колико се њих јавило до сада нисмо успјели да сазнамо до закључења овог броја. Иначе овим пројектом су обухваћени и већи стамбени објекти (зграде), али и привредни субјекти, који искажу интересовање да на овај начин смање своје трошкове производње и рачуне за струју.
Опасности
Питање енергетске независности постаје све актуелније, посебно након избијања рата у Украјини, али и процеса декарбонизације у ЕУ. Иако РС нема проблема са снабдијевањем струјом, чак је у протеклом периоду била једна од ријетких земаља у региону која је извозила, то би могло да се промијени. Наиме БиХ је прихватила обавезу да до 2050. спроведе процес гашења термоелектрана. Када се то догоди мањак ћемо морати надомјестити производњом из обновљивих извора. Уколико то не буде урађено на вријеме, могли бисмо се врло лако од извозника претворити у земљу која енергију увози и то по цијенама које су далеко више од оних на нашем тржишту.
Глас Српске
