Који послови имају све мању перспективу, а којима пријети тотално изумирање
Нова времена захтијевају нове људе, али и послове. Вртоглави напредак технологије заувијек је измијенио слику тржишта рада какву су познавале генерације прије нас. Иако се јављају нове професије које долазе у свијет рада, постоје и они послови који се смањују или чак потпуно нестају.
Један од најпознатијих примјера послова који изумиру је рад у индустријској производњи.
С развојем технологије и аутоматизацијом, машине су постале способне обављати одређени посао неупоредиво брже и прецизније од људи.
Као резултат тога, многе фабрике и производни погони више нису овисни о толикој радној снази као прије како би се произвели одређени производи.
Такођер, развој такозваног "3Д принтања" и других нових технологија ствара конкуренцију за радна мјеста која су некад дјеловала просто незамјењива.
Занатлијски послови су можда и најугроженији по овом питању. Зуб времена опасно пријети да ову браншу заувијек пошаље у прошлост, а разлог томе се може огледати у горе наведеном примјеру.
Други примјер послова који изумиру су радна мјеста у књижарама и копирницама и опћенито пословима који имају додира са физичким књигама.
Као што се све више људи окреће дигиталним медијима, мање људи користи књиге, часописе и новине као средство информисања.
Данас мање-више и старија популација користи паметне уређаје путем којих се информишу о најважнијим вијестима. О млађим генерацијама не треба трошити ријечи.
То у преводу значи да књижаре више не морају запошљавати толико радника за сортирање и одржавање физичких књига и других материјала. Умјесто тога, све се више претварају у дигиталне центре који пружају приступ дигиталним изворима и информацијама.
Још један примјер овог проблема можемо наћи у банкама и уопште у финансијском сектору. Све више људи пребацује своје банкарске активности на онлине платформе, што значи да ове институције више не морају запошљавати толико особља у својим пословницама.
Осим тога, развој криптовалута и других нових технологија ствара нову конкуренцију за послове у финанцијском сектору.
Будућност угоститељства и туризма је на почетку пандемије ЦОВИД-а 19 била веома, веома неизвјесна. Ове двије гране су чак и прије пандемије биле осјетљиве на промјене у економији и технологији, но за сада су некако "преживјеле" овај изазов.
(Клиx.ба)
Један од најпознатијих примјера послова који изумиру је рад у индустријској производњи.
С развојем технологије и аутоматизацијом, машине су постале способне обављати одређени посао неупоредиво брже и прецизније од људи.
Као резултат тога, многе фабрике и производни погони више нису овисни о толикој радној снази као прије како би се произвели одређени производи.
Такођер, развој такозваног "3Д принтања" и других нових технологија ствара конкуренцију за радна мјеста која су некад дјеловала просто незамјењива.
Занатлијски послови су можда и најугроженији по овом питању. Зуб времена опасно пријети да ову браншу заувијек пошаље у прошлост, а разлог томе се може огледати у горе наведеном примјеру.
Други примјер послова који изумиру су радна мјеста у књижарама и копирницама и опћенито пословима који имају додира са физичким књигама.
Као што се све више људи окреће дигиталним медијима, мање људи користи књиге, часописе и новине као средство информисања.
Данас мање-више и старија популација користи паметне уређаје путем којих се информишу о најважнијим вијестима. О млађим генерацијама не треба трошити ријечи.
То у преводу значи да књижаре више не морају запошљавати толико радника за сортирање и одржавање физичких књига и других материјала. Умјесто тога, све се више претварају у дигиталне центре који пружају приступ дигиталним изворима и информацијама.
Још један примјер овог проблема можемо наћи у банкама и уопште у финансијском сектору. Све више људи пребацује своје банкарске активности на онлине платформе, што значи да ове институције више не морају запошљавати толико особља у својим пословницама.
Осим тога, развој криптовалута и других нових технологија ствара нову конкуренцију за послове у финанцијском сектору.
Будућност угоститељства и туризма је на почетку пандемије ЦОВИД-а 19 била веома, веома неизвјесна. Ове двије гране су чак и прије пандемије биле осјетљиве на промјене у економији и технологији, но за сада су некако "преживјеле" овај изазов.
(Клиx.ба)
