Догодило се на данашњи датум – 4. септембар
На данашњи дан – 4. септембар
1669. године – Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Хераклион, који је био под турском опсадом од 1648. године.
1768. године – Рођен је француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан, први романтичар у француској књижевности. Као творац француског модерног стила, био је узор новим генерацијама писаца. Најпознатија дела: “Дух хришћанства”, “Начезе”, “Мемоари с ону страну гроба”.
1781. године – Шпански насељеници су основали “Град наше госпе краљице анђела” (Ел Пуебло де Нуестра Сенора Ла Реина де Лос Ангелес), данашњи Лос Анђелес.
1823. године – Рођен је Михаило Обреновић, кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. Током владавине извршио је значајне реформе у државној управи и војсци, основао је Народни музеј и Народно позориште.
1824. године – Рођен је аустријски композитор и оргуљаш Антон Брукнер, касноромантичар који је стварао под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера. Компоновао је девет симфонија, осам миса, кантате.
1870. године – Француска је постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона ИИИ. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату.
1886. године – Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.
1907. године – Умро је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је афирмисао норвешку музику у свету. Најзначајнија дела: оркестарска свита “Пер Гинт”, Клавирски концерт у а-молу.
1929. године – Немачки дирижабл “Гроф Цепелин” је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
1944. године – Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен.
1963. године – Умро је француски државник и финансијски стручњак Робер Шуман, творац “Шумановог плана” 1950, на основу којег је 1952. основана Европска заједница за угаљ и челик, претходница Европске уније.
1965. године – У Габону је умро алзашки лекар, филозоф, теолог, музичари хуманиста Алберт Швајцер, добитник Нобелове награде за мир 1952. за хуманитарни рад. Као музичар допринео је новој интерпретацији Бахове музике.
1970. године – У Чилеу је Салвадор Аљенде Госенс као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије.
1972. године – На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Шпиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.
1974. године – САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком.
1975. године – Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.
1989. године – Умро је француски писац Жорж Сименон, аутор криминалистичких романа о инспектору Мегреу.
1992. године – Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
1995. године – Под геслом “Уједињени Јерусалим је наш”, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
1997. године – У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.
1998. године – Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. године.
1999. године – На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили.
2001. године – Махендра Чадри, први етнички Индијанац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.
2002. године – Умро је француски пијаниста пољског порекла Владо Перлемутер. Запажен је по извођењу дела чувених француских композитора Мориса Равела и Габриела Фореа, са којима је студирао.
2008. године – Умрла је чувена француска фоторепортерка Франсоаз Демилдер прва жена која је освојила награду за фотографију године World Press Photo 1977. године. Покривала је ратове у Вијетнаму, Камбоџи и Либану.
Едукација
1669. године – Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Хераклион, који је био под турском опсадом од 1648. године.
1768. године – Рођен је француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан, први романтичар у француској књижевности. Као творац француског модерног стила, био је узор новим генерацијама писаца. Најпознатија дела: “Дух хришћанства”, “Начезе”, “Мемоари с ону страну гроба”.
1781. године – Шпански насељеници су основали “Град наше госпе краљице анђела” (Ел Пуебло де Нуестра Сенора Ла Реина де Лос Ангелес), данашњи Лос Анђелес.
1823. године – Рођен је Михаило Обреновић, кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. Током владавине извршио је значајне реформе у државној управи и војсци, основао је Народни музеј и Народно позориште.
1824. године – Рођен је аустријски композитор и оргуљаш Антон Брукнер, касноромантичар који је стварао под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера. Компоновао је девет симфонија, осам миса, кантате.
1870. године – Француска је постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона ИИИ. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату.
1886. године – Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.
1907. године – Умро је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је афирмисао норвешку музику у свету. Најзначајнија дела: оркестарска свита “Пер Гинт”, Клавирски концерт у а-молу.
1929. године – Немачки дирижабл “Гроф Цепелин” је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
1944. године – Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен.
1963. године – Умро је француски државник и финансијски стручњак Робер Шуман, творац “Шумановог плана” 1950, на основу којег је 1952. основана Европска заједница за угаљ и челик, претходница Европске уније.
1965. године – У Габону је умро алзашки лекар, филозоф, теолог, музичари хуманиста Алберт Швајцер, добитник Нобелове награде за мир 1952. за хуманитарни рад. Као музичар допринео је новој интерпретацији Бахове музике.
1970. године – У Чилеу је Салвадор Аљенде Госенс као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије.
1972. године – На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Шпиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.
1974. године – САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком.
1975. године – Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.
1989. године – Умро је француски писац Жорж Сименон, аутор криминалистичких романа о инспектору Мегреу.
1992. године – Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
1995. године – Под геслом “Уједињени Јерусалим је наш”, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
1997. године – У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.
1998. године – Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. године.
1999. године – На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили.
2001. године – Махендра Чадри, први етнички Индијанац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.
2002. године – Умро је француски пијаниста пољског порекла Владо Перлемутер. Запажен је по извођењу дела чувених француских композитора Мориса Равела и Габриела Фореа, са којима је студирао.
2008. године – Умрла је чувена француска фоторепортерка Франсоаз Демилдер прва жена која је освојила награду за фотографију године World Press Photo 1977. године. Покривала је ратове у Вијетнаму, Камбоџи и Либану.
Едукација
