1429. године – Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.

1794. године – У Паризу је по налогу Револуционарног суда гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазије, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.

1815. године – На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.

1828. године – У Швајцарској је рођен Хенри Дунан, оснивач Црвеног крста (1863) и добитник прве Нобелове награде за мир 1901. године.

1852. године – Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.

1873. године – Умро је енглески филозоф и економиста Џон Стјуарт Мил, један од оснивача филозофије либерализма, политичке економије, творац теорије индукције у логици и заступник утилитаризма у етици. Најзначајнија дела: “О слободи”, “Принципи политичке економије”, “Утилитаризам”, “Систем логике”.

1873. године – Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу “Искусни подрумар”, прву књигу о производњи вина на српском језику.

1880. године – Умро је француски писац Гистав Флобер, аутор романа “Госпођа Бовари” због којег је био оптужен за повреду јавног морала. Најпознатија дела: “Сентиментално васпитање”, “Саламба”, “Искушење светог Антонија”.

1884. године – Рођен је амерички државник Хари Труман, 33. председник САД (1945-53). Председник је постао после смрти Френклина Рузвелта. Увео је доктрину (Труманова доктрина) о војној и економској помоћи земљама угроженим левичарским покретима.

1900. године – Српски физичар Михаило Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.

1902. године – Од ерупције вулкана Мон Пеље на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.

1903. године – На Тахитију је умро француски постимпресионистички сликар Пол Гоген. Најпознатија дела: “Материнство”, “Бели коњ”, “Племкиња”.

1921. године – У Шведској је укинута смртна казна.

1949. године – Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. Формирана је привремена влада на челу са Конрадом Аденауером.

1952. године – Умро је амерички филмски продуцент Вилијем Фокс, оснивач филмске корпорације “Фокс” (1915. године), касније “Твенти сенчери Фокс“.

1973. године – У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.

1980. године – У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.

1984. године – Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.

1992. године – У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГСС постао је генерал-пуковник Живота Панић.

1994. године – На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Дјуле Хорна.

1999. године – У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погодјена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.

1999. године – Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Нјегово тело пронађено је код Липљана на Косову.

1999. године – Умро британски филмски глумац Дирк Богард, познат по улогама “Смрт у Венецији”, “Жртва” и “Слуга”.

2001. године – Папа Јован Павле ИИ окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир измедју Јевреја и Арапа.

2003. године – У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).

2003. године – Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.

2008. године – Лидер италијанских конзервативаца Силвио Берлускони саставио је 62. послератну Владу Италије.

2009. године – Бранимир Главаш, првооптужени у судском процесу за ратни злочин над цивилима српске националности у Осијеку 1991. године, осуђен је у Жупанијском суду у Загребу на 10 година затвора. Дан након изрицања пресуде Главаш је из Хрватске побегао у Босну и Херцеговину. Јануара 2015. године Уставни суд Хрватске укинуо је пресуду и наложио Врховном суду да понови поступак.

2012. године – Бивши председник Русије Дмитриј Медведев изабран је у Доњем дому руског парламента за председника владе, на предлог новоизабраног председника Владимира Путина.