Еколошки моменат постаје све значајнији фактор када се разматра било која привредна дјелатност. Финансијски сектор је такође подвргнут анализама потрошње енергије као и утицају на човекову околину. Употреба фосилних горива, угља и нафте, која је довела до индустријске револуције, а касније и до технолошког напретка незабиљеженог у људској историји.

Сви су изгледи да ће човјек својим напретком довести сопствени опстанак у питање.

Природно окружење, укључујући загађење атмосфере али и нестанак биљних и животињских врста озбиљно је уздрмано и услови за опстанак људског рода све више се сужавају. Влада увјерење да ће људски род својим деструктивним активностима уништити планету, али то је погрешно.

Планета ће опстати упркос предстојећем самоуништењу људског рода, док ће се живот наставити у облику неких других биљних и животињских врста.
Криптовалуте троше значајне количине енергије за своје функционисање.

Енергија коју троше криптовалуте је еквивалентна потрошњи коју остварује Тајланд, док је емисија угљендиоксиде једнака количини угљендиоксида коју емитује Чешка, што износу 114 милиона тона годишње.

Процјењује се да је глобално коришћење електричних возила, до сада спријечило емитовање 50 милиона тона угљендиоксида што је мање од половине емисије битцоина за једну годину. Проблем се и даље погоршава, раст рударења битцоина на бази фосилних горива надмашује еколошке алтернативе, узрокуј ући да се угљенични отисак биткоина пет пута повећа за само двије године.

Према кампањи група Греенпеаце и Енвиронментал Wоркинг Гроуп, све се ово може једноставно поправити ажурирањем софтвера битцоина.

Оптимизација кода је активност која је дјелимично пала у заборав због појаве све моћнијих рачунара који раде толико брзо да се оптимизација чини излишном.

Ипак није тако, иако су појединачне уштеде у процесорској енергији мале, кумулативно дају значајан ефекат. Оптимистичка предвиђања тврде да да би се оптимизацијом програмског кода могло уштедити чак 99,99% енергије, сли узмимо овај податак са резервом.

Што је цијена битцоина виша, рудари су спремнији да троше угаљ и гас све док њихови трошкови за то не буду једнаки њиховој добити. Многи корисници битцоина са подсмијехом посматрају кампању Греенпеаце-а јер велики дио средстава за ову маркетиншку кампању долази од милијардера ризичног капиталисте Криса Ларсена, суоснивача ривалске криптовалуте Риппле. Зато се поставља логично питање која је заправо сврха описане кампање.

За битцоин, кодирање ових промјена би било једноставно.
Греенпеаце тврди да би само 30 људи – највеће рударске компаније, берзе попут Цоинбасе-а и Бинанце-а, и програмери кода требало да се сложе око предлога. При томе се занемарује чињеница да би сви морали да користе надограђени софтвер.

У просјеку, за успјешно рударење битцоина једном недјељно потребно је издвојити око 1,8 милиона америчких долара на хардвер што ће опет проузроковати додатну потрошњу енергије и емитовање угљендиоксида.
Већина рудара је наклоњена према овим инвестицијама али је конзервативна када је у питању измјена софтверског кода који гарантује њихове добитке.

Неки тврде да би владе у Европи и Сјеверној Америци требало да слиједе кинеско руководство и да забране рударење криптовалута. Европски парламент је недавно одбацио нацрт закона о забрани рударења широм ЕУ. Влада Уједињеног Краљевства такође страхује од егзодуса талената за трговину криптовалутама у друге финансијске центре.

Једно је сигурно а то је да ефикасна регулација битцоина неће произаћи из добротворних апела већ су потребни други финансијски механизми.
​
(Телеграф)