НАУЧНИЦИ РАЗБИЛИ МИТ О УТИЦАЈУ МЕСА НА ЗДРАВЉЕ – ЕВО КАКО ЗАПРАВО УТИЧЕ НА ОРГАНИЗАМ
Све су популарније теорије о штетности меса, а студије су откриле како заправо ова намирница утиче на здравље.
Аустралијски научници проучавали су везу између конзумирања меса и дужине животног вијека. Анализа је спроведена на основу података из 175 земаља из цијелог свијета. Истраживачи су закључили да што више меса људи једу, то је нижа стопа смртности новорођенчади и дужи животни век.
Чланак је објављен у"Интернатионал Јоурнал оф Генерал Медицине" (Међународном журналу опште медицине), а истиче се да је неопходно разбити митове који прате конзумацију меса и стављају га на "црну листу" непожељних и нездравих намирница. Вегетаријанство не може да надокнади недостатак витамина и корисних елемената у траговима, а што је посљедица избацивања животињских протеина из исхране. Аутор студије, професор Мејси Хенеберг сматра да се људско тијело одавно прилагодило месу, а које првобитно није постојало у исхрани наших предака.
"Месо малих и великих животиња је нашим прецима давало довољно неопходне енергије и снаге, што је подстакло подстакло појаву генетских, физиолошких, морфолошких промјена које су довеле до апсорпције меса у људском тијелу, а савремени људи су наслиједили те адаптивне промјене."
Како месо утиче на организам?
"Претјеран унос меса може да изазове метаболичке поремећаје као што су хиперурикемија (повишена концентрација мокраћне киселине у крви), а која повећава ризик од стварања камена", каже ендокринолог и нутрициониста Алексеј Калинчев.
Црвено прерађено месо налази се на листи могућих карциногена Међународне агенције за истраживање рака.
Научници су уочили везу између ових намирница и различитих врста малигнитета - посебно колоректалног карцинома. Конзумација меса треба да одговара узрасту (месо мора да буде присутно у исхрани дјеце, адолесцената и младих), полу (мушкарцима је потребно више него женама), степену физичке активности (особама које се баве "тешким" физичким пословима је неопходна ова намирнице), па чак и годишњем добу (што је напољу хладније, храна треба да буде јача).
Кад је ријеч о дуговјечности, велика потрошња ове намирнице се обично повезује са бољим стандардом. Посљедично , боља финасијска ситуација је у вези са бољом здравственом његом, па тако је закључак да конзумација меса није узрок дугог живота, већ посљедица високих прихода који томе доприносе.
(МОНДО)
Аустралијски научници проучавали су везу између конзумирања меса и дужине животног вијека. Анализа је спроведена на основу података из 175 земаља из цијелог свијета. Истраживачи су закључили да што више меса људи једу, то је нижа стопа смртности новорођенчади и дужи животни век.
Чланак је објављен у"Интернатионал Јоурнал оф Генерал Медицине" (Међународном журналу опште медицине), а истиче се да је неопходно разбити митове који прате конзумацију меса и стављају га на "црну листу" непожељних и нездравих намирница. Вегетаријанство не може да надокнади недостатак витамина и корисних елемената у траговима, а што је посљедица избацивања животињских протеина из исхране. Аутор студије, професор Мејси Хенеберг сматра да се људско тијело одавно прилагодило месу, а које првобитно није постојало у исхрани наших предака.
"Месо малих и великих животиња је нашим прецима давало довољно неопходне енергије и снаге, што је подстакло подстакло појаву генетских, физиолошких, морфолошких промјена које су довеле до апсорпције меса у људском тијелу, а савремени људи су наслиједили те адаптивне промјене."
Како месо утиче на организам?
"Претјеран унос меса може да изазове метаболичке поремећаје као што су хиперурикемија (повишена концентрација мокраћне киселине у крви), а која повећава ризик од стварања камена", каже ендокринолог и нутрициониста Алексеј Калинчев.
Црвено прерађено месо налази се на листи могућих карциногена Међународне агенције за истраживање рака.
Научници су уочили везу између ових намирница и различитих врста малигнитета - посебно колоректалног карцинома. Конзумација меса треба да одговара узрасту (месо мора да буде присутно у исхрани дјеце, адолесцената и младих), полу (мушкарцима је потребно више него женама), степену физичке активности (особама које се баве "тешким" физичким пословима је неопходна ова намирнице), па чак и годишњем добу (што је напољу хладније, храна треба да буде јача).
Кад је ријеч о дуговјечности, велика потрошња ове намирнице се обично повезује са бољим стандардом. Посљедично , боља финасијска ситуација је у вези са бољом здравственом његом, па тако је закључак да конзумација меса није узрок дугог живота, већ посљедица високих прихода који томе доприносе.
(МОНДО)
