За Луку Црепуљаревића чула је цијела Србија. Једва пунољетни Златиборац, који је одлучио да остане на дједовини и сам брине о имању, дирнуо је и одушевио многе грађане. Прошлог јуна је матурирао, сада уписао факултет, али од своје замисли не одустаје.
​
Лука (19) из села Семегњева код Чајетине силом прилика одрастао је и сазрио прије времена јер је још у првом разреду основне школе остао без оца и каже “ко зна какав би био да се то није десило”.

– Нећу никог да прозивам… татине синове… ништа ту нема лоше… Али кад имаш оца само чујем “то ће тата”, а у мојој породици ја сам тај који носи терет куће. Имам ја мајку, млађу сестру, породицу око себе, али терет је на мени као мушкарцу – рекао је Лука приликом гостовања на ТВ Пинк.

Завршио је средњу у Ужицу и уписао факултет иако планира да остане на свом огњишту, на свом имању и селу, али жели да буде и академски грађанин и заврши факултет кад већ има прилику и могућност да студира.

– Да се разумијемо, нас је отац обезбиједио, имам кућу на Златибору, а баба је умрла када је мени било 15. Знате ли на шта сам још поносан? Што се та моја баба, Цмиљана, одрекла да роди своју дјецу. Мој дјед је имао једну жену са којом је добио мог оца и тетку, она је умрла млада, и онда је баба дошла да гаји сирочад. Једном је рекла: “Читав вијек сам провела да закућим, а ја кад умрем овдје нико заноћити неће”. Ја сам јој био нада, она би запјевала извика, што ми кажемо, да ме је видјела да сам све њено наставио – прича Лука.

Овом младићу се свиђа што нема радно вријеме као што имају људи у граду. Устане око пола шест и прво заложи ватру па редом…

Иначе, Лука је због своје одлуке да се пресели у трошну кућу, на село, и не запусти бабино и дједово имање, а да се ишколује до краја и стекне факултетску диплому, постао изузетно популаран на друштвеним мрежама, прије свега због својих ставова и великих планова које има за своје имање, а који укључују и сеоски туризам.

Не крије да је постао популаран и код дјевојака а за његову молбу мајци да му за 18. рођендан купи три овце сазнала је цијела Србија!

– Могао сам од мајке да тражим једно моторче па да се возам около по Златибору, али нисам… – каже Лука.

Како је објаснио, на првом мјесту поштење и чист образ његове породице које се никад није стидио као ни својих коријена, али ни села из ког потиче.

– Не стидим се својих коријена и са сликом свог прадједа и прабабе могу да одем у Београд и да кажем: “Ово су моји, ја се не стидим”. Носили шајкачу, носили мараму, поштени људи, нису преварили, нису убили. То је мени понос и довољно, нису морали да ми оставе авионе, камионе, у име бога сам ћу то стећи, нек су ми оставили чист и поштен образ – каже Лука.

Каже и да је у Београду лакше живјети јер ти је све на дохват руке, али он је одабрао село јер прије свега жели да се здраво храни и да ту заснује здраву породицу, а кад му дођу из градова а он заложи па ватра пуцкета, а на столу домаћа пршута, сир и кајмак кажу му то нема цијену и нема пара којим та храна може да се плати.

– Знате која је то радост и срећа кад знаш да си на свом вијековном огњишту и да се то није угасило. Људи су мислили, кад ми баба умре, једва ће да дочекају да пусте њихове овце по мојој огради, али кад сам ја ту дошао, покосио и пограбио, у мени се неки патриотизам пробудио. Духовна срећа нема цијену, није моја читава прича да се хвалим, има и успјешнијих и образованијих од мене, али ја сам чист примјер човјека који ради оно што воли – закључује Лука.

(Блиц)