ДОГАЂАЈИ НА ДАН 21. МАРТ
1556.
-
Кантерберијски надбискуп Томас Кренмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери И. Као главни заступник верске реформације у Енглеској увео литургију на енглеском језику и саставио "Општи молитвеник" на енглеском.
1804.
-
Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон И, тада "доживотни конзул", реформисао правосуђе.
1829.
-
У земљотресу у Шпанији погинуло 6.000 људи.
1871.
-
Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.
1884.
-
У Француској легализовани синдикати.
1918.
-
Први светски рат: Великом немачком офанзивом званом Каисерсцхлацхт почела друга битка на реци Соми у Француској.
1919.
-
Под водством комуниста Бела Кун у Мађарској оборена влада и проглашена Мађарска совјетска република.
1921.
-
Декретом уведена Нова економска политика у Совјетској Русији.
1935.
-
Реза-шах Пахлави затражио од западњачких држава да у међународној употреби користе ендоним Иран уместо увреженог егзонима Персије.
1945.
-
Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.
1952.
-
Кваме Нкрумах постао премијер Златне Обале, касније Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.
1960.
-
Масакр у Схарпевиллеу, Јужна Африка: Полиција отворила ватру на групу ненаоружаних црних протестаната из Јужне Африке, убивши 69 и ранивши 180 особа.
1963.
-
Трансфером 27 последњих заточеника затворен "Алкатраз", по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска, у којем је некада био затворен гангстер Ал Капоне.
1975.
-
Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистом Хаилеом Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.
1980.
-
Амерички предсједник Јиммy Цартер обавијестио јавност о бојкоту Олимпијских игара у Москви.
1987.
-
У2 су добили свој трећи албум на врху британске љествице с ‘Тхе Јосхуа Трее’, њиховим најпродаванијим албумом до данас. Албум је провео укупно 156 седмица на љествици.
1990.
-
Некада позната као Југозападна Африка, Намибија је стекла независност од Јужне Африке, а Сам Нујома је постао први предсједник.
1991.
-
На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.
1991.
-
У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде.
1992.
-
Кренуло са радом БИГ Радио, прва приватна радио станица која је основана на простору бивше Југославије. Почели су у Бања Луци, окупивши у то вријеме бројну екипу ентузијаста и професионалаца.
1994.
-
Бруце Спрингстеен је освојио Осцар за најбољу филмску пјесму, ‘Стреетс оф Пхиладелпхиа’. Пјесма се нашла на соундтрацку за филм ‘Пхиладелпхиа’.
1997.
-
Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале.
1998.
-
Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.
1999.
-
У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.
2000.
-
Папа Јован Павле ИИ стигао у прву званичну посету Израелу.
2001.
-
Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест.
2002.
-
Папа Јован Павле ИИ први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.
2003.
-
Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду.
2003.
-
Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.
2013.
-
‘Дарк Сиде оф тхе Моон’ Пинк Флоyда уврштен је у америчку Конгресну књижницу међу глазбену грађу.
Рођени на дан 21. март/ожујак
1685.
-
Рођен Јохан Себастиан Бах (њем. Јоханн Себастиан Бацх), њемачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе.
1763.
-
Рођен Јеан Паул, њемачки пјесник.
1768.
-
Рођен Жозеф Фурије (франц. Јосепх Фоуриер), француски математичар и физичар.
1811.
-
Рођена Фаннy Леwалд, њемачка књижевница.
1839.
-
Рођен Модест Петрович Мусоргски, руски композитор.
1879.
-
Рођен Јосип Хатзе, хрватски композитор и диригент.
1898.
-
Рођен Лоуис Адамиц, амерички књижевник.
1903.
-
Рођен Владимир Зечевић, партизански командант.
1909.
-
Рођен Шиме Вучетић, хрватски књижевник.
1913.
-
Рођен Иван Горан Ковачић, хрватски пјесник.
1925.
-
Рођен Петер Броок, британски позоришни сценарист и режисер.
1927.
-
Рођен Ханс-Диетрицх Генсцхер, њемачки политичар и министар вањских послова.
1928.
-
Рођен Звонимир Берковић, хрватски филмски сценарист и редатељ.
1930.
-
Рођен Јамес Цоцо, амерички глумац.
1935.
-
Рођен Хуберт Фицхте, њемачки књижевник.
1949.
-
Рођен Славој Жижек, словенски психоаналитичар и филозоф.
1958.
-
Рођен Гари Олдман (енгл. Гарy Олдман), енглески глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар.
1959.
-
Рођен Нобуо Уемацу, јапански композитор.
1960.
-
Рођен Аиртон Сена да Силва (порт. Аyртон Сенна да Силва), бразилски возач Формуле 1 и троструки шампион.
1961.
-
Рођен Лотар Матеус (њем. Лотхар Маттхäус), њемачки фудбалер.
1962.
-
Рођен Метју Бродерик (енгл. Маттхеw Бродерицк), амерички глумац.
1962.
-
Рођена Росие О'Доннелл, америчка комичарка, глумица, водитељка и активисткиња.
1968.
-
Рођен Џеј Дејвидсон (енгл. Јаyе Давидсон), британски глумац.
1980.
-
Рођен Роналдо де Асис Мореира (порт. Роналдо де Ассис Мореира), познатији као Роналдињо или Роналдињо Гаучо (порт. Роналдинхо Гаúцхо), бразилски фудбалер.
Умрли на дан 21. март/ожујак
543.
-
Умро Свети Бенедикт.
1581.
-
Умро Јамес Уссхер, сјеверноирски теолог и творац Уссхер-Лигхтфоотовог календара.
1617.
-
Умрла Поцахонтас, легендарна индијанска принцеза.
1656.
-
Умро Џејмс Ашер (енгл. Јамес Уссхер), сјеверноирски теолог и творац Уссхер-Лигхтфоотовог календара.
1762.
-
Умро Ницолас Лоуис де Лацаилле, француски астроном.
1801.
-
Умро Андреа Луцхеси, италијански композитор.
1927.
-
Умро Гајетан Булат, хрватски политичар и преводитељ.
1936.
-
Умро Александар Глазунов, руски композитор.
1963.
-
Умро Јосип Павичић, хрватски књижевник.
1974.
-
Умрла Цандy Дарлинг, америчка глумица.
1990.
-
Умро Лав Јашин, совјетски голман, један од најбољих голмана свих времена.
1993.
-
Умро Варткес Баронијан, композитор, музички уредник ТВ Београд, професор Факултета драмских уметности у Београд.
1998.
-
Умрла Галина Сергејевна Уљанова (рус. Галина Сергеевна Уланова), руска примабалерина.
2003.
-
Умро Иво Кушанић, новинар, сликар и карикатуриста.
2005.
-
Умро Стојан Церовић, српски новинар, колумниста недељника Време.
2011.
-
Умро Марио Боглиуни, хрватски пијанист, оргуљаш и композитор.
2011.
-
Умро Николај Ефимович Андрианов (рус. Николай Ефимович Андрианов), руски гимнастичар освајач 15 олимпијских медаља.
2011.
Умро Џо Вили Пајнтоп Перкинс, амерички блуз музичар, најстарији добитник награде "Греми".
-
Кантерберијски надбискуп Томас Кренмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери И. Као главни заступник верске реформације у Енглеској увео литургију на енглеском језику и саставио "Општи молитвеник" на енглеском.
1804.
-
Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон И, тада "доживотни конзул", реформисао правосуђе.
1829.
-
У земљотресу у Шпанији погинуло 6.000 људи.
1871.
-
Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.
1884.
-
У Француској легализовани синдикати.
1918.
-
Први светски рат: Великом немачком офанзивом званом Каисерсцхлацхт почела друга битка на реци Соми у Француској.
1919.
-
Под водством комуниста Бела Кун у Мађарској оборена влада и проглашена Мађарска совјетска република.
1921.
-
Декретом уведена Нова економска политика у Совјетској Русији.
1935.
-
Реза-шах Пахлави затражио од западњачких држава да у међународној употреби користе ендоним Иран уместо увреженог егзонима Персије.
1945.
-
Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.
1952.
-
Кваме Нкрумах постао премијер Златне Обале, касније Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.
1960.
-
Масакр у Схарпевиллеу, Јужна Африка: Полиција отворила ватру на групу ненаоружаних црних протестаната из Јужне Африке, убивши 69 и ранивши 180 особа.
1963.
-
Трансфером 27 последњих заточеника затворен "Алкатраз", по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска, у којем је некада био затворен гангстер Ал Капоне.
1975.
-
Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистом Хаилеом Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.
1980.
-
Амерички предсједник Јиммy Цартер обавијестио јавност о бојкоту Олимпијских игара у Москви.
1987.
-
У2 су добили свој трећи албум на врху британске љествице с ‘Тхе Јосхуа Трее’, њиховим најпродаванијим албумом до данас. Албум је провео укупно 156 седмица на љествици.
1990.
-
Некада позната као Југозападна Африка, Намибија је стекла независност од Јужне Африке, а Сам Нујома је постао први предсједник.
1991.
-
На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.
1991.
-
У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде.
1992.
-
Кренуло са радом БИГ Радио, прва приватна радио станица која је основана на простору бивше Југославије. Почели су у Бања Луци, окупивши у то вријеме бројну екипу ентузијаста и професионалаца.
1994.
-
Бруце Спрингстеен је освојио Осцар за најбољу филмску пјесму, ‘Стреетс оф Пхиладелпхиа’. Пјесма се нашла на соундтрацку за филм ‘Пхиладелпхиа’.
1997.
-
Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале.
1998.
-
Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.
1999.
-
У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.
2000.
-
Папа Јован Павле ИИ стигао у прву званичну посету Израелу.
2001.
-
Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест.
2002.
-
Папа Јован Павле ИИ први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.
2003.
-
Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду.
2003.
-
Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.
2013.
-
‘Дарк Сиде оф тхе Моон’ Пинк Флоyда уврштен је у америчку Конгресну књижницу међу глазбену грађу.
Рођени на дан 21. март/ожујак
1685.
-
Рођен Јохан Себастиан Бах (њем. Јоханн Себастиан Бацх), њемачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе.
1763.
-
Рођен Јеан Паул, њемачки пјесник.
1768.
-
Рођен Жозеф Фурије (франц. Јосепх Фоуриер), француски математичар и физичар.
1811.
-
Рођена Фаннy Леwалд, њемачка књижевница.
1839.
-
Рођен Модест Петрович Мусоргски, руски композитор.
1879.
-
Рођен Јосип Хатзе, хрватски композитор и диригент.
1898.
-
Рођен Лоуис Адамиц, амерички књижевник.
1903.
-
Рођен Владимир Зечевић, партизански командант.
1909.
-
Рођен Шиме Вучетић, хрватски књижевник.
1913.
-
Рођен Иван Горан Ковачић, хрватски пјесник.
1925.
-
Рођен Петер Броок, британски позоришни сценарист и режисер.
1927.
-
Рођен Ханс-Диетрицх Генсцхер, њемачки политичар и министар вањских послова.
1928.
-
Рођен Звонимир Берковић, хрватски филмски сценарист и редатељ.
1930.
-
Рођен Јамес Цоцо, амерички глумац.
1935.
-
Рођен Хуберт Фицхте, њемачки књижевник.
1949.
-
Рођен Славој Жижек, словенски психоаналитичар и филозоф.
1958.
-
Рођен Гари Олдман (енгл. Гарy Олдман), енглески глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар.
1959.
-
Рођен Нобуо Уемацу, јапански композитор.
1960.
-
Рођен Аиртон Сена да Силва (порт. Аyртон Сенна да Силва), бразилски возач Формуле 1 и троструки шампион.
1961.
-
Рођен Лотар Матеус (њем. Лотхар Маттхäус), њемачки фудбалер.
1962.
-
Рођен Метју Бродерик (енгл. Маттхеw Бродерицк), амерички глумац.
1962.
-
Рођена Росие О'Доннелл, америчка комичарка, глумица, водитељка и активисткиња.
1968.
-
Рођен Џеј Дејвидсон (енгл. Јаyе Давидсон), британски глумац.
1980.
-
Рођен Роналдо де Асис Мореира (порт. Роналдо де Ассис Мореира), познатији као Роналдињо или Роналдињо Гаучо (порт. Роналдинхо Гаúцхо), бразилски фудбалер.
Умрли на дан 21. март/ожујак
543.
-
Умро Свети Бенедикт.
1581.
-
Умро Јамес Уссхер, сјеверноирски теолог и творац Уссхер-Лигхтфоотовог календара.
1617.
-
Умрла Поцахонтас, легендарна индијанска принцеза.
1656.
-
Умро Џејмс Ашер (енгл. Јамес Уссхер), сјеверноирски теолог и творац Уссхер-Лигхтфоотовог календара.
1762.
-
Умро Ницолас Лоуис де Лацаилле, француски астроном.
1801.
-
Умро Андреа Луцхеси, италијански композитор.
1927.
-
Умро Гајетан Булат, хрватски политичар и преводитељ.
1936.
-
Умро Александар Глазунов, руски композитор.
1963.
-
Умро Јосип Павичић, хрватски књижевник.
1974.
-
Умрла Цандy Дарлинг, америчка глумица.
1990.
-
Умро Лав Јашин, совјетски голман, један од најбољих голмана свих времена.
1993.
-
Умро Варткес Баронијан, композитор, музички уредник ТВ Београд, професор Факултета драмских уметности у Београд.
1998.
-
Умрла Галина Сергејевна Уљанова (рус. Галина Сергеевна Уланова), руска примабалерина.
2003.
-
Умро Иво Кушанић, новинар, сликар и карикатуриста.
2005.
-
Умро Стојан Церовић, српски новинар, колумниста недељника Време.
2011.
-
Умро Марио Боглиуни, хрватски пијанист, оргуљаш и композитор.
2011.
-
Умро Николај Ефимович Андрианов (рус. Николай Ефимович Андрианов), руски гимнастичар освајач 15 олимпијских медаља.
2011.
Умро Џо Вили Пајнтоп Перкинс, амерички блуз музичар, најстарији добитник награде "Греми".
