1547. У Москви за првог руског цара крунисан Иван ИВ Васиљевич. Познат по значајним реформама у Русији, али и окрутности према бојарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства сина, због чега је добио назив Грозни. 1553. основао прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск. Потукао Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир.
​
1778. Француска признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. У фебруару исте године у Паризу потписан споразум о савезу у том рату, а на хиљаде добровољаца кренуло да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон и Кошћушко.
1794. Умро енглески историчар Едвард Гибон, аутор дела "Опадање и пропаст Римског царства", које се сматра једним од најзначајнијих у светској историографији.

1864. Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче Устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.

1908. У Београду отворен хотел "Москва", подигнут на месту кафане "Велика Србија". Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.
1920. У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.

1927. Умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије и Географског друштва у Београду. Председник Српске краљевске академије од 1921. до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају.

1945. Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
1957. Умро италијански диригент Артуро Тосканини, један од најзначајнијих у XX веку. Дириговао у миланској “Скали” и опери “Метрополитен” у Њујорку, где је организовао и симфонијски оркестар.

1969. У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
1969. Совјетски космонаути у свемирским бродовима "Сојуз 4" Владимир Шаталов и "Сојуз 5" Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.

1979. Шах Ирана Реза Пахлави напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.

1987. Шеф Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.
1991. САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију "Пустињска олуја" масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.

1993. У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
1996. Премијер Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.

1998. У експлозији метана у руднику "Соко" у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
2000. За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.

2001. У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Дезире Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.

2001. У Љубљани умро Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар из времена комунизма. Био је члан Председништва СФРЈ од 1970. и председник Председништва од маја 1981. до маја 1982.

2002. Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже “Ал-Каида” и остатака Талибана у Авганистану и ван те земље.