То је дан када човјек треба да преиспита себе и своја дјела

Подсјећамо, од када се Нова година почела славити, начини су били различити.
Свуда у свијету, код православаца и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Зато се и код православних вјерника честитке упућују на сљедећи начин: „Срећни Божићни и Новогодишњи празници“, а не обрнутим редослиједом.

У склопу прославе Нове године спада и кићење јелке. Међутим, требало би истаћи да јелка за Нову годину код православних вјерника нема и не би требало да има некакав посебан значај. Такође, можемо рећи да исто важи и за Деда Мраза.

Обичај прославе календарске Нове године, по грађанском календару први међу православним народима почели су да славе Совјети, када су освојили власт и срушили царство. Православни вјерници би требали само испоштовати обичај када се за Божић уноси у домове бадње дрво, које представља само једна грана, или гранчица храста која и послије Божића остаје на свом мјесту да поносно расте.

Српска православна црква обиљежава Нову годину 14. јануара по старом, јулијанском календару, служењем молебана, молитве за Богом благословену наступајућу годину. Осим Српске православне цркве, стари, календар поштују још и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори. Стари календар је, уз помоћ бројних научника, од којих је најпознатији Созиген, донио Јулије Цезар 46 година прије Христа. По мишљењу бројних теолога, стари календар је много погоднији и тачнији за израчунавање датума Васкрса.

Вјерници Српске православне цркве из дијаспоре све чешће траже да се два највећа хришћанска празника Божић и Васкрс празнују заједно са римокатолицима, како тврде, из практичних разлога. Међутим, Српска православна црква не може да прихвати нови календар, јер за Цркву питање календара није теолошко, већ научно питање. Подсјетимо, нови календар прихваћен је у некадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године, а до тада је држава као и црква користила стари календар.

Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, гдје укућани са гостима, пријатељима и сродницима, уз весеље и пјесму чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успјех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву, а послије се припрема свечани ручак.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је, у нашим крајевима, најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице мјесе новогодишњу чесницу „Василицу“. Поред Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обиљежавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе.

У духовном смислу, Нова година постоји онда када неко, од оних који живе у небризи, почну да брину за своје спасење. Пошто је Нова година, почетак свих дана у години, то би у тај дан требало да човјек преиспита себе и своја дјела, како би првог дана у Новој години кренуо и новим путем који води у Царство Божије. У тај дан човјек би требало да сабере своје мисли, али мисли достојне хришћанства, које би могле да управљају свим његовим дјелима током цијеле године. Суштина поменуте промјене састоји се у томе да човјек, од тога тренутка, живи за Бога и ближњега свога, а не више само за себе као раније.

Тиме он одбацује раније навике и све оно у чему је налазио тренутно задовољство. Тако се све ствари поводом Нове године своде на једно, а то је на унутрашње обнављање самога себе. Ако се неко уз Божију помоћ, усмјери у Новој години на овај начин, тај ће на најсавршенији начин провести Нову годину и припремити себе да тако живи током цијеле године. Сљедеће године ће онда бити потребно само да понови оно што је упражњавао протекле године.

Семберија инфо
​