ИВАЊДАНСКИ ВЈЕНЧИЋИ :: Semberija INFO ::

 

ИВАЊДАНСКИ ВЈЕНЧИЋИ


За празниk Иванјдан се плету вијенци од ивањског цвијећа које има ситне жуте цвјетове.  Вјенчићима се ките куће, стаје, капије, а уочи Ивањдана, дакле данас, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце гдје чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју разне игре око ватри. У Семберији и на Мајевици ивањдански вјенчићи се плету и стављају у предвечерје уочи Ивањдана, како би на празник све било окићено.


Плетењем вијенаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке и да се тим вијенцима природа овјенчава. Вијенци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним вијенцима. Дјевојке у вијенце стављају цвијеће, а требало би у вијенац уплести и црвену ружу или други црвени цвијет.



У нашим крајевима у ивањдански вјенчић, који се кача код улазних врата у кућу или стан, ставља се и главица бијелог лука, која, по вјеровању, штити укућане од негативне енергије. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана. Црква овај празник назива Ивањдан, а народ додаје још неколико надимака: Биљобер, Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што јасно показује мноштво разних обичаја који се упражњавају на овај велики љетњи празник. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у ријекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана љековита својства. Зато се бере љековито биље, које се чува у кући као лијек против разних болештина.
Ивањдан се може назвати и Дјевојачким празником, јер је читав низ ритуала за овај празник повјерен дјевојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана дјевојке пале ивандањске ватре, беру цвијеће и траве, пјевају и плету вијенце. Такође се вјерује да током ноћи, уочи Ивањдана, треба хватати свице и носити кући. У виноградима се ништа не ради.
Виноградари се чувају да нико не уђе у њега три дана прије и три дана послије Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован.
Још један обичај се некада упражњавао у Семберији и на Мајевици. На Ивањдан су домаћице, а посебно дјевојке, износиле своје ,,руво’’ да осунчају на ивањданском сунцу. Сунчани су ћилими, ирами и друге сличне ствари које су, обично, биле од вуне. Тако су момци загледали по двориштима колико и каквих има ћилима дјевојка и доносили суд о њеној спретности и вредноћи. Некад било, сад се приповиједа.

Семберија инфо