Жалфија је једна од најстаријих љековитих биљака. Латински назив читавог рода Салвиа потиче од латинске ријечи салваре, што значи спасти, спасавати, излијечити, јер су је Римљани још прије 2.000 година веома цијенили и на разне начине употребљавали за лијечење.

Жалфија је горка биљка која се користи против упале грла и крајника, првенствено захваљујући антисептичном дјеловању есенцијалног уља. Међутим, постоји мишљење да се чај од жалфије не препоручује за пиће, већ само за испирање усне дупље.

Момчило Антонијевић, новинар и народни травар, објашњава да је ово питање врло комплексно и напомиње да се не слажу сви стручњаци у давању одговора на њега.

"Оно што се поуздано зна је да уколико вам је жалфија потребна за испирање уста и грла, усне дупље, за испирање, рецимо десни које крваре, онда жалфију не треба кувати, већ само преливати кључалом водом, оставити да одстоји, најбоље сат времена и процеђени чај користити у току дана за испирање", препоручује Антонијевић.

Уколико је чај припремљен на тај начин, онда ће се постићи дјеловање и танина, флавоноида које ова биљка садржи, као и есенцијалног уља које има снажно антисептично дејство.

Међутим, та есенцијална уља садрже и један кетон, тујон, који се налази у још неким биљкама, као што је пелин и вратић, и он код осјетљивих особа може да изазове конвулзије.

"Од тог једињења се прави и чувени апсинт, који се правио у 19. вијеку и који су на Монмартру пили Ван Гог и Тулуз Лотрек. Познато је да је он јако опасан и халуциноген. Прописано је колико апсинт који се данас призводи може да има процената тујона, и то је 10 процената мање него тада. Жалфија због тога може да буде потенцијално опасна", објашњава народни травар.

Неки од највећих заговорника и љубитеља жалфије, као што је био Рудолф Бројс, чувени њемачки травар, сматрали су да жалфију треба припремати на посебан начин уколико чај желимо и да пијемо.

Он је направио чувену "Бројсову мјешавину", која се састоји од жалфије, матичњака, кантариона и нане, а припрема се тако што се жалфија прво прокува. Остави се да ври неколико минута, па се додају остале биљке које се не кувају и на тај начин то етерско уље жалфије испари.

"Али постоје и они фитотерапеути који кажу да може да се пије чај од жалфије који се само прелива кључалом водом, с тим што га не би требало пити у великим количинама. Једна до двије шоље чаја у току дана и не дуже од две до три недјеље у континуитету", упозорава Антонијевић.

Благотворна дејства жалфије
​
- Жалфија је једна од ријетких биљака која помаже у спречавању прекомерног знојења и дјелује јако добро као хормонални балансер па се посебно препоручује женама у менопаузи у борби против валунга, изненадних налета врућине. За ту намјену добро је комбиновати жалфију са матичњаком који смирује, али и са анисом који такође садржи фитоестрогене супстанце.

- Жалфија може помоћи и у регулисању менструалног циклуса и препоручује се код оскудних и болних менструација.

- Јако добро дјелује на органе за варење. Пошто је у питању горка и ароматична биљка у комбинацији са другим сличним биљкама, као што је трава ива, смиље и пелин, делује благотворно на нашу јетру, поспјешује варење, спречава надутост.

- Жалфија у комбинацији са пелином је један од најбољих лијекова против цријевних паразита.

- Купке од жалфије се користе против појачаног знојења ногу, што је нарочито препоручљиво људима који имају атлетско стопало, јер поред тога што делује антисептично против бактерија, жалфија дјелује и фунгицидно. Кандида је врло осјетљива на жалфију. Уколико постоји системска кандида, може да се пије чај од жалфије, посебно у комбинацији са другим биљкама које дјелују на кандиду, као што је лист ораха или вранилова трава.

- Док нису откривени антибиотици, жалфија је била један од главних лијекова у борби против бактеријских инфекција, па је коришћена чак и у љечењу туберколозе.

Осим љековитих својстава, жалфија је и добар зачин. Италијани је пуно користе у кухињи, а Јапанци праве темпуру од жалфије. Јако добро се слаже уз меса, пачетину и свињетину.

РТС / Независне