Један од симптома ковида 19 које је препознала медицинска заједница јесте опадање косе. Оно се јавља обично осам недеља после иницијалне инфекције овим вирусом и доказана је повезаност између изразитијег опадања косе и повишене тјелесне температуре код пацијената. Чак и људи који су имали корону без симптома могу се сусрести с опадањем косе. Др Горана Кука Епстин, пластични хирург из Београда која се бави трансплантацијом косе и лијечењем опадања косе, истиче да ово није први пут у историји медицине да се појављује овај проблем после вирусне инфекције, јер је познато да се то догодило масовно и после шпанског грипа 1919. године, а јавља се и индивидуално након било које инфекције која је праћена високом температуром. Још један додатни узрочник је терапија коју су пацијенти примали, јер антикоагулантна терапија и стероиди сами по себи доводе до опадања косе.
,,Врло су интересантни и резултати студије из Шпаније, где је доказана повезаност између андрогена (мушких полних хормона) и повећаног ризика од оболијевања од ковида 19, али и чињеница да је чак 80 одсто хоспитализованих мушкараца с вирусном инфекцијом иницијално имало одређени степен опадања косе. Наравно, ово су све нове информације и о последицама ковид инфекције ћемо сазнавати више у годинама које су пред нама“, појашњава др Кука Епстин.

Опадање косе је најчешће хронично, континуирано стање, уколико је ријеч о наследној, андрогенетској алопецији. У том случају, третирање опадања косе траје цио живот. Увијек се почиње с детаљним дијагностичким прегледом како би се утврдио узрок опадања косе, а потом приступа лијечењу. Поједина стања попут такозваног телогеног ефлувијума или алопеције ареате имају „окидаче” па је неопходно њих детектовати и отклонити прије почетка лијечења.

,,Пацијенти се најчешће јављају када већ видно примјећују проријеђење своје косе или када примјећују дневно да им опада више косе него уобичајено. Нажалост, доста пацијената изгуби драгоцјено вријеме купујући непровјерене препарате које сусреће у продавници или види на реклами. Веома је важно да се користе провјерене терапије иза којих постоје одговарајуће клиничке студије као доказ њихове ефикасности и безбједности. Данас имамо велики број терапија које су ефикасне, али се терапија мора одредити индивидуално сходно клиничкој слици и општем стању пацијента“, сматра др Горана Кука Епсин.

Она напомиње да се никад не прегледа само коса особе која има проблем. Преглед почиње детаљним анамнестичким разговором и већ из одговора на питања која доктор поставља може да се наслути шта би била дијагноза. Слиједи клинички преглед косе и длаке, потом микроскопски преглед камером коже главе и длаке и евентуално биопсија власишта. Некад се у лијечење укључују и ендокринолог, интерниста или реуматолог. А једна од метода која се у свијету све више примјењује јесте трансплантација косе.
​
,,Најједноставније речено, добри кандидати за трансплантацију косе су они који имају контролисано опадање косе, добру „давајућу” регију и реална очекивања од саме интервенције. Трансплантација косе је изузетно напредовала у претходних десетак година и сада имамо технику која се зове ФУЕ, која нам омогућава да уз помоћ једног специјалног, микрохируршког апарата директно извучемо фоликуларну јединицу (групу од једне, двије, три или више длачица) с давајуће регије и потом је имплантирамо у примајућу регију, тамо гдје коса недостаје. На овај начин на мјесту одакле смо узели длачице нема видљивог ожиљка, коса се може шишати врло кратко послије интервенције, а пацијенти се много лакше и брже опорављају. Већ идућег дана могу опрати косу. Резултати су потпуно природни и не може се видјети разлика између трансплантиране и „праве” косе што је уосталом и циљ сваке естетске интервенције. Врло често обављамо и трансплантацију обрва, бркова и браде, а ако неко нема довољно длака на глави, можемо трансплантирати длаке са тијела!, наводи ова позната докторка, која је прије шест и по година отишла у САД из Србије.