Вертикалне фарме као будућност пољопривреде?
Процјене су да ће до 2050. године број становника на планети Земљи достићи 9,7 милијарди. Како би одговорила трендовима раста броја становника, производња хране мораће се глобално повећати за око 70% у развијеним земљама и готово 100% у земљама у развоју.
Међутим, у државама које већину територије користе за пољопривреду, то је лакше рећи него испунити. Према доступним подацима, Велика Британија користи 72% земље за пољопривредну производњу, али увози готово половину хране коју троши. Како би побољшале безбједност домаће хране и зауставиле додатно претварање земљишта у оранице, земље попут Велике Британије морају размотрити нове методе производње хране.
Зато је и Свјетска банка у сталној потрази за иновативним рјешењима која ће нам помоћи да „нахранимо планету“. Међу идејама о којима се највише говори су тзв. вертикалне фарме.
Овакав концепт подразумијева узгој хране у великим, затвореним просторима, чије зидове прекривају биљке које се узгајају под ЛЕД освјетљењем и потпуно заштићене од вањског свијета. Ове затворене фарме требало би да буду смјештене у градовима, тако да су доступне купцима.
Они који подржавају овакав концепт развоја пољопривреде кажу да је јединствен, јер се без употребе пестицида могу произвести разне сорте воћа и поврћа. Додатна предност огледа се у могућности стварања посебних услова за узгој тешких сорти, које је немогуће осигурати на традиционалним фармама. Још једна предност вертикално узгојене хране, а вјероватно и главни адут, свакако је дужи вијек трајања.
С друге стране, многи тврде да високи трошкови производње чине храну која се узгаја у затвореним просторима прескупом за просјечно домаћинство. Међу значајнијим критикама унутрашњег узгоја је и енергетска исплативост. Критичари кажу како би се фокус пољопривреде будућности требао усмјерити на то како искористити енергију сунца која не загађује животну средину на иновативније начине, као што је боље кориштење градског простора. То би, у пракси, значило узгајање хране у стакленицима на крововима градских зграда.
Неки од утицаја тзв. вертикалних фарми на животну средину, тврде стручњаци, компензовани су краћим превозом до домова потрошача, те чињеницом да овакве фарме користе мање од 1% воде и 1% земљишта за производњу, у односу на традиционалне фарме.
Међутим, још увијек не постоји никакво неутрално истраживање које би упоредило укупни утицај вертикалне и традиционалне пољопривреде на животну средину, што свакако отежава масовнију појаву тзв. вертикалних фарми као рјешења за будућност пољопривреде.
Агенције
Међутим, у државама које већину територије користе за пољопривреду, то је лакше рећи него испунити. Према доступним подацима, Велика Британија користи 72% земље за пољопривредну производњу, али увози готово половину хране коју троши. Како би побољшале безбједност домаће хране и зауставиле додатно претварање земљишта у оранице, земље попут Велике Британије морају размотрити нове методе производње хране.
Зато је и Свјетска банка у сталној потрази за иновативним рјешењима која ће нам помоћи да „нахранимо планету“. Међу идејама о којима се највише говори су тзв. вертикалне фарме.
Овакав концепт подразумијева узгој хране у великим, затвореним просторима, чије зидове прекривају биљке које се узгајају под ЛЕД освјетљењем и потпуно заштићене од вањског свијета. Ове затворене фарме требало би да буду смјештене у градовима, тако да су доступне купцима.
Они који подржавају овакав концепт развоја пољопривреде кажу да је јединствен, јер се без употребе пестицида могу произвести разне сорте воћа и поврћа. Додатна предност огледа се у могућности стварања посебних услова за узгој тешких сорти, које је немогуће осигурати на традиционалним фармама. Још једна предност вертикално узгојене хране, а вјероватно и главни адут, свакако је дужи вијек трајања.
С друге стране, многи тврде да високи трошкови производње чине храну која се узгаја у затвореним просторима прескупом за просјечно домаћинство. Међу значајнијим критикама унутрашњег узгоја је и енергетска исплативост. Критичари кажу како би се фокус пољопривреде будућности требао усмјерити на то како искористити енергију сунца која не загађује животну средину на иновативније начине, као што је боље кориштење градског простора. То би, у пракси, значило узгајање хране у стакленицима на крововима градских зграда.
Неки од утицаја тзв. вертикалних фарми на животну средину, тврде стручњаци, компензовани су краћим превозом до домова потрошача, те чињеницом да овакве фарме користе мање од 1% воде и 1% земљишта за производњу, у односу на традиционалне фарме.
Међутим, још увијек не постоји никакво неутрално истраживање које би упоредило укупни утицај вертикалне и традиционалне пољопривреде на животну средину, што свакако отежава масовнију појаву тзв. вертикалних фарми као рјешења за будућност пољопривреде.
Агенције
