ДАНАС ЈЕ ДАН СТАРИХ
У 21. вијеку здравље одређују бројни друштвени трендови, али истовремено здравље утиче на трендове. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свијет имати више старих људи, него дјеце и веома старих особа ће бити више него икада раније.
Старење становништва данас представља један од највећих успјеха човјечанства, али и један од јавноздравствених изазова, јер су старе особе под већим ризиком од оболијевања од хроничних незаразних болести, па често имају и више здравствених проблема истовремено.
Процјењује се да ће се проценат старих особа више од 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи, старости 60 и више година, порасте са 605 милиона на двије милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
Број особа старијих од 65 година премашиће број дјеце млађе од пет година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година. Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године. Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година. Предвиђа се да ће се очекивани животни вијек у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена.
Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години. Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично обољелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболијевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено. Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% свјетске популације.
На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (нпр. остављајући их у неуредној одјећи) и намјерно необезбјеђивање неопходне његе (развој декубитуса, нпр.). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких посљедица. Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процјењује се да 25–30% особа, узраста 85 или више година, има одређени степен смањења когнитивних функција.
Многи стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема.
Многима је потребан неки облик дугорочне његе, што укључује његу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници. У кризним ситуацијама стари су посебно осјетљиви. Наиме, они често не могу да побјегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.
Семберија инфо
Старење становништва данас представља један од највећих успјеха човјечанства, али и један од јавноздравствених изазова, јер су старе особе под већим ризиком од оболијевања од хроничних незаразних болести, па често имају и више здравствених проблема истовремено.
Процјењује се да ће се проценат старих особа више од 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи, старости 60 и више година, порасте са 605 милиона на двије милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
Број особа старијих од 65 година премашиће број дјеце млађе од пет година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година. Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године. Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година. Предвиђа се да ће се очекивани животни вијек у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена.
Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години. Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично обољелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболијевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено. Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% свјетске популације.
На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (нпр. остављајући их у неуредној одјећи) и намјерно необезбјеђивање неопходне његе (развој декубитуса, нпр.). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких посљедица. Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процјењује се да 25–30% особа, узраста 85 или више година, има одређени степен смањења когнитивних функција.
Многи стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема.
Многима је потребан неки облик дугорочне његе, што укључује његу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници. У кризним ситуацијама стари су посебно осјетљиви. Наиме, они често не могу да побјегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.
Семберија инфо
