Председник Русије Владимир Путин уручио је српском глумцу Милошу Биковићу награду „Медаља Пушкина“.

На Дан народног јединства Русије, уручене су државне награде, између осталог, српском глумцу Милошу Биковићу и градоначелнику главног града Хрватске Милану Бандићу. Церемонија уручења медаља и свечани пријем уприличени су у Великом кремаљском дворцу.

Српски глумац је на руском језику захвалио руском председнику Путину и честитао Дан народног јединства: „Поштовани Владимире Владимировичу, ваша светости, честитам вам презник. Тај празник националног јединства није само празник руског народа и свих народа који живе у Руској Федерацији, то је празник свих нас који заједно са вама гледамо у истом правцу“.

Колико смо срећни ми, и Срби и Руси, навео је Биковић, што и једни и други имамо две отаџбине, а тако је било вековима.

„Руски свет није само свет Руса и православних, то је свет који ствара и тражи духовно оформљеног човека са карактером, савешћу и традиционалним системом вредности. Тај се систем ствара и брани на свим фронтовима. Један од тих фронтова, фронт ума и срца, јесте култура“, рекао је српски глумац примајући медаљу.

„Медаља Пушкина“ установљена је 1999. године и додељује се за заслуге у области културе, просветитељства, књижевности и уметности, за велику улогу у очувању културног наслеђа, за зближавање култура и нација.

Путин на овај празник традиционално уручује признања за допринос у јачању јединства руске нације, а награде добијају и страни држављани за посебне заслуге у јачању мира, пријатељства, сарадње и међусобног разумевања међу народима, очувању и промоцији руског језика у иностранству.

Свечаност доделе признања окупила је значајна имена из друштвено-политичког, културног, научног и религијског живота Русије и иностранства.

Дан народног јединства обележава се 4. новембра од 2005. године. Овај датум празнује се као помен на догађаје из 1612. године, када су устаници предвођени Кузмом Мињином и Дмитријем Пожарским ослободили Москву од пољских освајача.

Овај празник је повезан и са крајем такозваног „времена невоља“ (смутно време), у Русији у 17. веку.