Знао је, како се то каже у народу, на чему небо стоји.Образован, врхунски интелигентан, виспрен за сваку ситуацију, доба, вријеме и људе, поуздан до највиших граница, пријатан за људе од чобанина до академика, правдољубих, родољубив, хуман, занимљив и Богу посвећен,То је био наш дипломирани инжењер електротехнике Благоје Благо Јосиповић,потомак чувеног Цвике Јосиповића из Богутова Села, код Угљевика, засеока Сарије, који је закопао први грумен угља у том крају, када је и почело рударење.

Ово је, поводом пет година од преране смрти тог великог човјека, народног трибуна, борца ВРС прве категорије ТВ хроничара, врсног геополитичара рекао његов пријатељ, саборац, сапатник и сарадник Владимир Митрић, новинар из Лознице, не скривајући, ни данас, сузе за њему незаборавним, Благом.

-Иза Благоја су остала велика дјела, али мало шта материјално, јер је, као посвећен вјерник, знао
да је материјално пролазно, склоно труљењу -казао је Митрић.



Иза њега је остала његова предивна породица његових синова Лазара и Стевана, од унуке Стане, до унука Милоша и Стефана, који су, већ, постали славни по знању и образовању, на обје стране Дрине и супруга Стана, која му је била ослонац какав се ријетко сусреће у животу. И као предсједник Српског хуманитарног друштва „Слога Мајевице“ и знатно раније организовао је помоћи и издвајао замашње помоћи угроженима на обје обале Дрине.Први је однио помоћ зеничким рударима, после рударске трагедије, гдје је тјешио породице, јер сам је био „дијете рудника“.

Одрастао је у породици, која је била прогањана од тајне полиције, у Брозова доба, од хапшења оца због политике до мучења сестре, иначе монахиње Манастира Тавна, до других жестоких мјера које су осјетили и он и његова браћа и сестре.Дуго је радио у Немачкој, као један од пионира ИТ технологија, гдје је био активан члан Српске народне одбране, али и цијењени члан СДП у време канцелара Вилија Бранта.Сваки његов долазак кући, у Суво Поље, код Бијељине, гдје се скућио, са супругом Станом, подразумијевао је долазак иследника Удбе, а после ДБ БиХ, и испитивање и малтретирање.У томе су чак учествовали припадници тајне полиције, иначе рођаци њихове куће! Већина њих ће, потом, постати „љути Срби“ и „присталице ђенерала Драже“.И сви, како је Благо знао да каже, и све то-тобоже.Нису се бунили када им је, касније, током и после рата, говорио, на само њему својствен начин, да је сигуран да иза Дражине и слике краља Петра и Александра крију Брозове слике.

-Ужасавао се и био је огорчен на оне који су лоповлуке крили лажним патриотизмом и увек, јавно, поручивао да лопови и профитери никад не могу да буду родољуби-рекао је његов пријатељ Владимир Митрић. -Пред ратове у БиХ донио је значајан дио планова за разбијање Југославије, за зло које се спрема да подвали српском народу, али, умјесто разумијевања, у Београду му је, у неким од тада савезних институција, прећено хапшењем и одузимањем пасоша. Схватајући колико је сати, мудри Благоје је дошао кући и рекао супрузи и дјеци, ако они неће са њим у Њемачку, да ће, кад пукне, а рекао је да ће сигурно да се зарати, доћи да буде са њима и уз њих.И тако је и било.Са читавом породицом био је на првој линији, син Лазо је демобилисан тек 1997. године, као капетан војне полиције ВРС, али за њега, као и прије неколико деценија за његовог оца, није било посла ни хљеба у завичају.Стигли су други, они који барут нису омирисали, углавном потомци оних који су га исљеђивали или ратних профитера, које је, из све снаге, не бојећи се ничега, јавно прозивао.

Био је, поред осталог, и сјајан ратни репортер, који је својим прилозима свједочио о борби српског народа, о страдањима, али и о свијетлим примјерима да се Срби не дијеле ни на четнике ни на партизане.Дјелао је на српском јединству и за то се, вазда, молио Богу.Обожавали су га искрени вјерници, не само православне вјере, већ и свих других у земљи и свијету са којима се сусретао.

-Ако не будемо људи, посебно у временима зла, са чиме ћемо пред нашег Господа Исуса Христа-говорио је често Благо са Мајевице.

-Имао је петљу да, на почетку рата, затражи са се протјера њемачки обавештајац, кога је знао као великог пријатеља усташке емиграције, у чему је и успио, али је тај Нијемац враћен, упркос свему, и дуго времена је провео у дому једног „великог Србина“ -рекао је Митрић. -Благи је савршено био знан карактер рата, као добро осмишљења клопка, за све народа, како би сиротиња страдала док се они који су деценијама дрмали и одлучивали о нашим животима не би пресвукли у друге одоре, чиме би били прихватљивији и народу и Европи и свијету.Ту, истицао је Благо, нема неке нарочите филозофије и мудролије.И вријеме све више показује да је био у праву у што у "старе -нове кругове“ није хтио ни по коју цијену, без обзира што је мољен и позиван.До последњег даха остао је свој.То је подразумијевало тежак и његов и пут његове породице, али и оних који су га, као и он њих, стамено подржавали.