ДАНАС ЈЕ НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК-БОЖИЋ
Мир Божији, Христос се роди!
Православни вјерници, чија црква поштује стари јулијански календар,данас, 7. јануар, прослављају најрадоснији хришћански празник - Божић. Овом великом празнику претходи божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара - Бадњег дана. Циљеви божићног поста су прослављање Бога и његових светих и очишћење душе и тијела од тјелесних и душевних страсти.
Божић означава тренутак промјене у природи, завршетак циклуса који је трајао годину дана и почетак новог вегетационог периода.
На Божић се у свим православним храмовима служе литургије у част Богомладенца на којима присуствује велики број вјерника који након богослужења одлази кући.
У раним јутарњим сатима у кућу долази положајник који честита Божић. Положајник симболише мудраце који су пратили звијезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Зато се та особа дочекује са посебном радошћу, указује јој се нарочита част, а домаћица положајника дарује прикладним У појединим крајевима задатак положајника је да упали ватру на огњишту, или данас у шпорету, и да џарајући изговори здравицу: ,,Колико варница, толико срећица. Колико варница толико парица. Колико варница толико оваца. Колико варница толико прасади и јагањаца а највише здравља и весеља, Боже дај".
Црквени закон не налаже стриктно да положајник не смије да буде жена, али су то, ипак, мушкарци, и то они за које се сматра да су здрави, јаки, успјешни, угледни. Јер ,,ко вам први за Божић удје у кућу, таква ће вам цијела година бити.
Положајник је често и дјечак, нарочито у домаћинствима у којима је циљ да млада затрудни, или да се старима донесе здравље.
Жене нису положајници јер је њихов задатак у патријархалном друштву да буду вриједне домаћице које спремају ручак за Божић, не иду у туђе куће, већ дочекују госте у својој.
Такође, у давна времена жена није била равноправна са мушкарцем, већ мање важан члан заједнице. Она није могла, као мушкарац, да буде симбол снаге, мудрости, успјеха, због чега ни другима то није могла да пренесе.
Међутим, у модерном добу то више није случај и положајник може да буде жена, мада је то и даље ријеткост. Након што положајник оде, домаћица мијеси чесницу. У чесницу се обично ставља новчић или златник, зрно пасуља, зрно кукуруза, папак од печенице, парче бадњака... Уз богату мрсну софру, на којој су обавезни печеница и ченица, окупљају се укућани на Божић, обично послије јутарње службе у цркви. Док домаћин ломи чесницу, укућани с нестрпљење очекују ко ће да добије парче у којем је новчић. Вјерује се ко пронадје новац, имаће пара, па и не чуди што би свако волио да пронадје новац у чесници.
Најзанимљивије од свега је што сваки крај има неки свој посебан обичај за Божић и Бадњи дан, а сви они симболишу родјење Богомладенца у витлејемској пећини, а у част напретка чељади и куће. Неке обичаје обрисао је модерни начин живота, а неки се још увијек помно чувају.
Православни вјерници, чија црква поштује стари јулијански календар,данас, 7. јануар, прослављају најрадоснији хришћански празник - Божић. Овом великом празнику претходи божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара - Бадњег дана. Циљеви божићног поста су прослављање Бога и његових светих и очишћење душе и тијела од тјелесних и душевних страсти.
Божић означава тренутак промјене у природи, завршетак циклуса који је трајао годину дана и почетак новог вегетационог периода.
На Божић се у свим православним храмовима служе литургије у част Богомладенца на којима присуствује велики број вјерника који након богослужења одлази кући.
У раним јутарњим сатима у кућу долази положајник који честита Божић. Положајник симболише мудраце који су пратили звијезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Зато се та особа дочекује са посебном радошћу, указује јој се нарочита част, а домаћица положајника дарује прикладним У појединим крајевима задатак положајника је да упали ватру на огњишту, или данас у шпорету, и да џарајући изговори здравицу: ,,Колико варница, толико срећица. Колико варница толико парица. Колико варница толико оваца. Колико варница толико прасади и јагањаца а највише здравља и весеља, Боже дај".
Црквени закон не налаже стриктно да положајник не смије да буде жена, али су то, ипак, мушкарци, и то они за које се сматра да су здрави, јаки, успјешни, угледни. Јер ,,ко вам први за Божић удје у кућу, таква ће вам цијела година бити.
Положајник је често и дјечак, нарочито у домаћинствима у којима је циљ да млада затрудни, или да се старима донесе здравље.
Жене нису положајници јер је њихов задатак у патријархалном друштву да буду вриједне домаћице које спремају ручак за Божић, не иду у туђе куће, већ дочекују госте у својој.
Такође, у давна времена жена није била равноправна са мушкарцем, већ мање важан члан заједнице. Она није могла, као мушкарац, да буде симбол снаге, мудрости, успјеха, због чега ни другима то није могла да пренесе.
Међутим, у модерном добу то више није случај и положајник може да буде жена, мада је то и даље ријеткост. Након што положајник оде, домаћица мијеси чесницу. У чесницу се обично ставља новчић или златник, зрно пасуља, зрно кукуруза, папак од печенице, парче бадњака... Уз богату мрсну софру, на којој су обавезни печеница и ченица, окупљају се укућани на Божић, обично послије јутарње службе у цркви. Док домаћин ломи чесницу, укућани с нестрпљење очекују ко ће да добије парче у којем је новчић. Вјерује се ко пронадје новац, имаће пара, па и не чуди што би свако волио да пронадје новац у чесници.
Најзанимљивије од свега је што сваки крај има неки свој посебан обичај за Божић и Бадњи дан, а сви они симболишу родјење Богомладенца у витлејемској пећини, а у част напретка чељади и куће. Неке обичаје обрисао је модерни начин живота, а неки се још увијек помно чувају.
