БАДЊИ ДАН: Који обичаји треба да се поштују данас?
Православни вјерници, који поштују јулијански календар, 7. јануара прослављају Божић, празник цијеле породице која је тада на окупу. Дан уочи Божића, 6. јануар, зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сијече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње божићно славље.
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак сијеку искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, прије изласка сунца. Оваква традиција задржала се и у семберским селима.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус. Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа. Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник – Божић. Дрво се увијек засијецало с источне стране јер је требало да падне управо на исток. Он се мора пресјећи са три ударца, с тим да се послије чупа и ломи. Приликом сјечења бадњака пази се да он падне на источну страну и да се приликом пада не заустави на другом дрвећу, да се не би срећа куће зауставила. Бадњак се прелива вином и премазује медом. Кад се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, прислања га на кућни зид, а тек с првим мраком се уноси у кућу, док га други укућани посипају житом. Посипање житом на Бадњи дан и Божић ради се зато што је и Мајка Божија, када јој се родио син, бацала жито стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христос лежао. Послије се бадњак ставља на огњиште. На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. Службама бдијења и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству.
Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: "Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу гдје се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања се на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исјече са дебљег краја на три дијела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо гдје нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
На Бадње вече служи се посна вечера уз коју се везују бројни обичаји. Домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. По уношењу бадњака, домаћин или домаћица уносе сламу и разносе је по цијелој кући, а посебно на мјесто гдје ће бити постављена вечера. При том, онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Послије тога, домаћин окади цијели дом и вечеру, припали свијећу и приступа се бадњој вечери.
По народном вјеровању бадњак и божићна слама доносе плодност и напредак. Обичаји о Бадњој вечери разликују се од краја до краја. У појединим селима западне Босне на Бадње вече вјерници би омлатили код огњишта класје из посљедњег снопа, а пшеницу би затим помијешали са оном која је одређена за чесницу. Преко сламе се поставља стољњак јер се служи и једе на поду. Столице се износе из куће. Послије Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њом су обавијали и воћке да би боље родиле. За најмлађе се организује традиционално "пијукање". То је стари обичај по којем домаћица дјеци у сламу баца бомбоне, љешнике и орахе, а они док их скупљају имитирају пијукање пилића.
Бадња вечера треба да обилује јелом и пићем да би цијела година била родна и пуна изобиља. Вечера се кади тамјаном да би се за вечером спојили и живи и они који то нису. Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
Semberija info
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак сијеку искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, прије изласка сунца. Оваква традиција задржала се и у семберским селима.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус. Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа. Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник – Божић. Дрво се увијек засијецало с источне стране јер је требало да падне управо на исток. Он се мора пресјећи са три ударца, с тим да се послије чупа и ломи. Приликом сјечења бадњака пази се да он падне на источну страну и да се приликом пада не заустави на другом дрвећу, да се не би срећа куће зауставила. Бадњак се прелива вином и премазује медом. Кад се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, прислања га на кућни зид, а тек с првим мраком се уноси у кућу, док га други укућани посипају житом. Посипање житом на Бадњи дан и Божић ради се зато што је и Мајка Божија, када јој се родио син, бацала жито стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христос лежао. Послије се бадњак ставља на огњиште. На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. Службама бдијења и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству.
Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: "Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу гдје се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања се на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исјече са дебљег краја на три дијела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо гдје нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
На Бадње вече служи се посна вечера уз коју се везују бројни обичаји. Домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. По уношењу бадњака, домаћин или домаћица уносе сламу и разносе је по цијелој кући, а посебно на мјесто гдје ће бити постављена вечера. При том, онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Послије тога, домаћин окади цијели дом и вечеру, припали свијећу и приступа се бадњој вечери.
По народном вјеровању бадњак и божићна слама доносе плодност и напредак. Обичаји о Бадњој вечери разликују се од краја до краја. У појединим селима западне Босне на Бадње вече вјерници би омлатили код огњишта класје из посљедњег снопа, а пшеницу би затим помијешали са оном која је одређена за чесницу. Преко сламе се поставља стољњак јер се служи и једе на поду. Столице се износе из куће. Послије Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њом су обавијали и воћке да би боље родиле. За најмлађе се организује традиционално "пијукање". То је стари обичај по којем домаћица дјеци у сламу баца бомбоне, љешнике и орахе, а они док их скупљају имитирају пијукање пилића.
Бадња вечера треба да обилује јелом и пићем да би цијела година била родна и пуна изобиља. Вечера се кади тамјаном да би се за вечером спојили и живи и они који то нису. Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
Semberija info
